Црвено слово и празник- Благовијести!

Српска православна црква и њени верници данас славе празник Благовести, један од 12 највећих хришћанских празника. Благовести се слави у знак сећања на "благу вест", када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

Република Српска 07.04.2016 | 07:00

Благовести спадају у радосне хришћанске празнике. Славе се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.

Са овом благовешћу архангела, „силаском Светог Духа на пречисту деву", почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отвара се историја Новог Завета и почиње преображај.

Сматра се да од Благовести почиње сетва јарих жита. Такође се верује да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.

Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима задужен за радосне вести.

Народни обичаји

По народном обичају, на Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао песмом девојачком.

Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће – ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.

Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Беж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"

Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.

(Курир)