Данас је 120. годишњица модерних Олимпијских игара!

На данашњи дан пре 120 година у Атини су почеле прве модерне Олимпијске игре, које су настале по узору на надметања у Античкој Грчкој. "Рођендан" обнове Олимпијских игара: На трибинама Живојин Мишић, на терену чудесни Србин!

Игре је обновио Пјер де Кубертен, оснивач олимпијског покрета, а с обзиром на то да је Грчка била постојбина античких Игара, Атина је била прави избор за првог домаћина такмичења које је израсло у највећу спортску планетарну смотру.

На првим Олимпијским играма, које су трајале укупно десет дана, учествовао је 241 спортиста из 14 земаља, а они су се надметали у девет спортова.

Најуспешнији спортиста тих Игара био је Немац Карл Шуман, који је освојио четири златне медаље у рвању и гимнастици.

Од Атине, Олимпијске игре се традиционално одржавају на сваке четири године, а до сада нису посетиле само Африку.

Овогодишње Олимпијске игре биће 30. по реду, а домаћин ће бити Рио де Жанеиро. Игре ће бити одигране од 5. до 21. августа.

"Рођендан" обнове Олимпијских игара: На трибинама Живојин Мишић, на терену чудесни Србин!

Дакле, пре тачно 120 година у Атини су почеле да се одвијају прве модерне Олимпијске игре, које је по узору на надметања старих Грка обновио Пјер де Кубертен, оснивач олимпијског покрета.

На првим Играма, које су трајале од 6. до 15. априла 1896, наступило је 14 држава, а иако Србија није била међу њима, на теренима је блистао један наш сународник - Момчило Тапавица, Србин из Надаља, села у садашњој општини Србобран у Јужнобачком округу.

Као представник Аустроугарске, Тапавица је бриљирао на Играма којима је присуствовао и - Живојин Мишић. Потоњи војвода је у марту 1896, као 41-годишњи ађутант-мајор на двору Обреновића, добио прилику да се нађе на једном необичном путовању са 20-годишњим краљем Александром. Оно је укључивало одлазак у Атину, али и на Хиландар, српски манастир на Светој гори, који је тих година био у великим дуговима и, као такав, умало пао под бугарску власт.

Мишић, млади Обреновић и остатак не превелике српске свите задржао се на Играма четири дана. У славу наше делегације, једине краљевске која се одазвала позиву грчког владара - свирана је и химна "Боже правде" на стадиону, а на терену...

Тапавица је и поред повреде руке у првој дисциплини освојио четврто место у рвању, пето у дизању тегова са две руке, а на тениском турниру је заустављен у полуфиналу. Овај потоњи врсни архитекта, који је поред осталог пројектовао и зграду Матице Српске у Новом Саду, накнадно је уврштен у освајаче медаља, јер је Међународни олимпијски комитет почетком 20. века прогласио и полуфиналисте одређених дисциплина "бронзаним", имајући у виду да су се на првим Играма додељивала мало другачија признања. Тада су најбољи примали сребрну медаљу, маслинову гранчицу и диплому, бакарна медаља чекала је другопласираног, док трећепласирани нису добијали медаље у Атини 1896.

О чудесном Момчилу Тапавици, његовим спортским и професионалним достигнућима али и бурном животу, снимљен је документарни филм који ће бити приказан на овогодишњем Међународном фестивалу документарног филма "БЕЛДОЦС 2016", који се одржава од 12. до 18. маја.