Листа балканских офшор компанија-погледајте

У документацији која је процурила из једне од водећих агенција за регистровање офшор фирми, појављују се имена различитих бизнисмена из Србије који послују и у БиХ, а међу којима су најпознатији Вук Хамовић, Филип Цептер, Игор Сабо, који је блиско сарађивао са Зораном Ћопићем, преноси Мрежа за истраживање криминала и корупције – КРИК.

Свијет 05.04.2016 | 17:45

КРИК открива ко су најпознатији људи из Србије који су оснивали офшор компаније преко агенције „Моссацк Фонсеца“, а у наредним данима објавиће и најинтересантније приче о њима.

Истраживање „Панама Паперс“ које предводе Међународни конзорцијум истраживачких новинара – ИЦИЈ и њемачки лист „Зидојче Цајтунг“, у ком су учествовали истраживачки новинари из више од 100 свјетских медија, открива да су власници офшор компанија, које се често користе за обављање тајних пословних аранжмана и избјегавање плаћања пореза, истакнути свјетски политичари, бизнисмени, особе из криминалног миљеа, али и јавне личности.

КРИК је учествовао у овом пројекту и анализирао документацију у вези са Србијом. КРИК открива који познати српски држављани су користили услуге агента „Моссацк Фонсеца“ за оснивање скривених компанија у пореским рајевима. Међу њима су особе које су већ откривене у бази докумената.

То што неко посједује офшор компанију не значи да је укључен у незаконите радње. Ове компаније, међутим, могу се користити за избјегавање плаћања пореза, скривање правог власника, прање новца и друго.

Неке од особа које се помињу у тексту биле су под истрагама или су оптужене за кривична дела која се тичу пословања у офшору. Други су, међутим, користили ове фирме у законитим оквирима.

Кипарски новац

Документа објављена у ИЦИЈ бази откривају и нове детаље о значајном случају из деведесетих – изношењу новца на Кипар. Тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић са својим сарадницима је, посредством офшор компанија, на Кипар изнио више од милијарде њемачких марака украдених од грађана Србије.

Нови подаци показују да је српски бизнисмен Зоран Дракулић био пуномоћник компаније која је контролисала фирму за коју се сумња да је преко ње изнесен дио новца из Србије. Вук Хамовић, познати трговац струјом, појављује у бази се као Дракулићев пословни партнер. Новинари КРИК-а су им послали позиве за интервјуе.

Слободан Анђић, који је према писању медија кум бившег предсједника Србије Слободана Милошевића, такође се појављује у бази. Постао је у мају 2012. године директор офшор компаније „Блуе Еартх Рефинериес Инц“ са Британских Девичанских Острва. Три мјесеца након тога, компанија је промијенила име у „Аццелониц лтд“. Новинари КРИК-а нису успели да утврде која је била сврха ове компаније. Новинари су га звали на кућни број, али се није јављао.

Гледање кроз прсте

Контроверзни српски бизнисмен Игор Сабо који је више од деценије умијешан у финансијски криминал, користио је услуге агенције „Моссацк Фонсеца“ за изградњу мреже офшор компанија.

Његове компаније коришћене су за извлачење новца из приватизованих предузећа, оптужен је за злоупотребе у случају „Азотара“, а блиско је сарађивао и са Зораном Ћопићем који је у БиХ осуђен за прање кокаинског новца Дарка Шарића. Сабо је осуђен због злоупотреба у приватизацији компаније Звезда. Према оптужници, из ове фирме је изнесено преко пола милиона евра и уплаћено на рачун офшор компаније „Лимесс Лимитед” у којој је Сабо био директор, а која је основана код „Моссацк Фонсеца“.

Агенти из „Моссацк Фонсеца“ знали су да је Сабо осуђен у овом случају, као и да је против њега подигнуто неколико оптужница – показују мејлови који се налазе у бази ИЦИЈ-а. Они су, ипак, наставили да сарађују са њим.

Сабо је новинарима КРИК-а рекао да није власник компанија основаних код „Моссацк Фонесца“, већ да је само њихов заступник. Објаснио је да су оне основане како би трговале вештачким ђубривом са Словачком и Јужноафричком републиком, али да нису имале никакве послове у Србији.

Незгодно партнерство

Један од најбогатијих српских бизнисмена Филип Цептер, према подацима из базе ИЦИЈ-а, сарађивао је са сумњивим адвокатом и трговцем нафтом Алаином Биондом из Швајцарске. Бионда је, према извјештају Уједињених нација, био умијешан у манипулације у вези са нафтом у Ираку. Он је ступио у контакт са агентом „Моссацк Фонсеца“ како би отварао офшор компаније за Цептера, али је био и директор у Цептеровим фирмама.

Цептер је, како база показује, имао компаније на Британским Девичанским Острвима, Панами и Кипру, а једна од његових компанија је изнајмљивала вилу у Београду Комисији за заштиту конкуренције, о чему је раније писао портал Пиштаљка.

Новинари КРИК-а мејлом су питали Цептера за партнерство са Биондом, као и која је сврха офшор компанија које се појављују у бази. Цептер је рекао да ће информације о томе доставити наредних дана.

Веза у Емиратима

Породични пријатељ и пословни партнер градоначелника Београда Синише Малог, бизнисмен Владимир Делић, један је од оних који се појављују у бази.

Делић је 2009. године напустио Србију, након што је држави вратио финансијски пропалу фабрику вагона „Братство“ коју је приватизовао са оцем Синише Малог, Бориславом. Против Делића је у Србији вођена истрага под сумњом да је оштетио приватизовану фирму. Он је залагао имовину „Братства“ код банке, а његова кипарска фирма „Униброс“ је на основу тога подигла кредит од око 3,7 милиона евра.

„Панама Паперс“ база открива да се Делић 2013. године пресеслио у Дубаји одакле руководи великим новцем. Прошле године отворио је две офшор фирме у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), а купио је и панамску компанију која се бави међународним превозом робе прекоокеанским бродовима.

Делић је у разговору са новинарима КРИК-а потврдио да оснива компаније у УАЕ, али оне, према његовим речима, немају везе са Синишом Малим. Негирао је и да је учествовао у малверзацијама с Братством. Детаљну причу о Делићевим компанијама, КРИК ће објавити у наредним данима.

Агент „Моссацк Фонсеца“ савјетовао Малог како да прода „Беопетрол“

У „Панама паперс“ бази се не појављује документација о компанијама градоначелника Београда Синише Малог, за којег је КРИК раније открио да управља над четири фирме са Бристанских Девичанских Острва – јер је он користио другог агента за оснивање офшор компанија.

Новинари КРИК-а су, међутим, открили да је Мали прије више од десет година сарађивао са представником „Моссацк Фонсеца“ за Србију – Марком Харисоном.Тада је Мали водио сектор за тендере у Агенцији за приватизацију и у име државе договарао продају бензинских пумпи „Беопетрол“, а Харисон је био ангажован као савјетник Агенције управо при приватизацији „Беопетрола“.

Пумпе су продате руском „Лукоилу“, а Савјет за борбу против корупције назвао је ову приватизацију коруптивном и утврдио да је „Беопетрол“ оштећен за више од 100 милиона евра. Ова институција је поднијела кривичну пријаву, али до данас истрага није завршена.

Новинари КРИК-а су прије пола године открили да је Синиша Мали, као директор двије офшор фирме, купио 24 апартмана у бугарској током 2012. и 2013, управо од бившег директора српског „Лукоила“. КРИК-ово откриће је, изгледа, узнемирило Харисона.

Харисон је недјељу дана након што је КРИК објавио причу послао мејл централи агенције „Моссацк Фонсеца“ и распитивао се о Синиши Малом и његовим фирмама, показује интерна мејл преписка. Инсистирао је да му се хитно одговори.

У мејлу Харисон констатује да је Мали постављен за директора офшор компанија „Бригхам Холдинг & Финанце Инц“ и „Етхам Инвест & Финанце Цорп“ током јула и августа 2011. године и пита за тренутно стање ових компанија. Ове фирме купиле су апартмане на бугарском приморју.

Харисону су одговорили да Синиша Мали није њихов клијент и да немају увид у документацију с обзиром да је Мали користио услуге друге агенције – „Тридент Труст Цомпанy“. Агент „Моссацк Фонсеца“ додаје у мејлу да за информације о Малом може да пита „Тридент“, али да сумњају да ће их добити.

Продаја рекламног простора преко офшора

Срђан Шапер, један од важнијих „играча“ у оглашавању у Србији и једна од најмоћнијих особа у медијима, према листи коју је објавио „Блиц“, користио је офшор компаније да три милиона евра, које је зарадио продајом простора за оглашавање, пошаље из Србије у офшор дестинације – острва Ниуе, Самоа, Бахами. Шапер је власник компаније „Медиапоол“ у Србији, али је паралелно основао и истоимену офшор фирму, на коју је слао новац.

Овај новац зарадио је продајући простор за оглашавање на највећим националним телевизијама – Радио телевизији Србије и телевизији Пинк. Трансфер од три милиона евра могуће је до детаља реконструисати на основу документације која се налази у бази ИЦИЈ-а, а о чему ће КРИК писати у посебној причи.

Након позива на интервју са новинарима КРИК-а, из Шаперове компаније су нам само послали његову изјаву. У њој Шапер није говорио о свом пословању преко офшор фирми, већ је дао уопштени одговор како је то легалан начин пословања за који се многи инвеститори одлучују.

Сакривен руски интерес у Србији

Пројекат “Панама паперс“ показује да руски новац и послови често у Србију долазе скривени иза компанија регистрованих у пореским рајевима. База открива четири богата Руса који на тај начин послују у Србији, а неки од њих се налазе на листи лица којима је забрањено да путују и послују у Европској унији (ЕУ).

Руски олигарх Игор Ротенберг је посредством офшор компаније купио акције приватизоване грађевинске фирме „ППТ Инжењеринг“.

Иза мреже офшор компанија, познати српски бизнисмен Милан Поповић ушао је партнерство са Константином Малофејевим, руским тајкуном који је близак Владимиру Путину. Ротенбергов отац и Малофејев налазе се на листи лица којима је ЕУ увела санкције. Поповић је новинарима КРИК-а одговорио на нека од питања у вези са његовим партнерством са Малофејевим.

База открива још неке руске моћнике који су кроз офшор компаније пословали са Србима. Детаље ће КРИК објавити у посебној причи.

Позната имена из бизниса

База открива да су многи други утицајни домаћи бизнисмени отварали офшор компаније преко агенције „Моссацк Фонесца“.

Војин Лазаревић је посредством своје компаније „Руднап Гроуп“ 2007. купио офшор фирму „Гиралиа Ресоурцес Лимитед“ са Сејшела. Сврха ове офшор фирме је непозната. Новинари КРИК-а су контактирали „Руднап“, али на мејл до данас није одговорено.

Један од водећих српских бизнисмена који се бави пољопривредом и банкарством, Миодраг Костић, појављује се у бази као бизнисмен у чије је име извршен трансфер 368.000 евра са рачуна офшор компаније „Келт Ассет Манагемент“ са Панаме на „Вентурер Манагемент АГ“. „Вентурер Манагемент АГ“ посједовала је акције у АИК банци, коју Костић контролише. Овом бизнисмену су новинари КРИК-а послали питања, али није одговорио.

Предраг Лучић, власник „Лучић Инвест“ и „Панонке“, још један је српски бизнисмен који се појављује у бази докумената „Панама паперс“. Оснивач је двије офшор компаније – „Блуеринг ЛТД“ и „ЛП Лине Инвестмент“ 2005. и 2006. године на Сејшелима. У бази нема детаља о пословању ових компанија.

Лучић је новинарима КРИК-а рекао да ове двије фирме нису имале никакве послове. Основао их је с намјером да преко њих уложи у посао са силосима у Африци, али је од тога одустао јер, како каже, Африка није сигурно тржиште.

Љиљана Мишковић, супруга познатог српског бизнисмена Мирослава Мишковића коме се суди за малверзације са путарским предузећима, дописивала се 2014. године са агентима „Моссацк Фонсеца“ како би јој отворили компанију која би се бавила инвестицијама ниског ризика. Како се наводи у мејлу, компанија би имала рачун у швајцарској банци у Дубаију. КРИК није успио да ступи у контакт с њом.

Пилоти и офшор

Пилоти Слободан Стричевић и Ђорђе Јовановић, који су повезани са случајем шверца цигарета у Црној Гори и Италији, основали су 2009. године офшор компанију „ДСП Јет Цо Лимитед“ на Сејшелима. Сврха компаније није позната. Стричевић и Јовановић посједују и авиокомпанију „Принце Авиатион“ у Београду, која је на италијанској оптужници означена као компанија коришћена за трансфер новца зарађеног шверцом цигарета. Шверц су организовале италијанске криминалне групе и државни званичници из Црне Горе. Премијер Црне Горе Мило Ђукановић и његов пријатељ, контроверзни бизнисмен Станко Суботић, били су оптужени у овом случају, али су касније ослобођени. Стричевић се није јављао на телефон, а Јовановић је одбио да говори за КРИК.

У бази се појављује још један пилот – Владимир Бањац, бивши пилот националне авиокомпаније ЈАТ, који је због неколико успјешних принудних слијетања у српским медијима називан херојем. Бањац и његов пословни партнер оснивачи су компаније „Наноинспект“ у Београду која је почетком 2014. добила, у оквиру конзорцијума, тендер код Министарства енергетике, које је водила Зорана Михајловић, и постала једина компанија за маркирање горива у Србији. Девет мјесеци касније, новембра 2014, Бањац је са партнером основао офшор компанију „Наноинспект Солутионс Лимитед“ на Сејшелима. Бањац је одбио да разговара са новинарима КРИК-а.

Железара у послу с криминалцима

База офшор компанија показује да је „Железара Смедерево“ потписала 2013. године уговор са компанијом са Британских Девичанских Острва. Фирма је, према истраживању новинара КРИК-а, у власништву украјинских држављана који су били под истрагом финансијске агенције Британских Девичанских Острва због сумње на прање новца. У Украјини се ова фирма повезује и са илегалном трговином угља. КРИК наставља да истражује овај случај.

Мода, фудбал и архитектура

Свјетски позната дизајнерка српског поријекла Роксанда Илинчић, чије креације носе Мишел Обама и војвоткиња од Кембриџа Кејт Мидлтон, посједовала је офшор компанију „Греенланд Пропертy Лимитед“ на Британским Девичанским Острвима. Ова фирма у Србији је власник компаније „МП Инвест“, која се бави продајом компјутера јавним предузећима и државним агенцијама. Новинари КРИК-а су покушали да је контактирају преко њене прес службе, али нам нису одговорили.

Дарко Ковачевић, познати српски фудбалер, званично је зарађивао од шпанског кулба Реал сосиједад око 2.000 долара мјесечно током сезоне 2006/7. Документа компаније „Моссацк Фонсеца“, међутим, показују да је овај клуб Ковачевићу исплатио приближно 1,4 милиона долара те године и то посредством холандске компаније. На овај начин, фудбалски клуб и Ковачевић избјегли су да плате пун порез у Шпанији.

Зоран Флорић, познати српски грађевински инжењер основао је 2010. офшор компанију са Британских Девичанских Острва – „Б&Р Еxперт Цомпанy ЛТД“. При оснивању фирме посредовала је адвокатска канцеларија из Будимпеште, види се из документације. Новинари КРИК-а послали су Флорићу мејл, али до данас није одговорио.

Странци у Србији

Бизнисмен из Јордана Абдрабоу Дахалан, рођак контроверзног Мухамеда Дахалана, моћног Палестинаца који посједује српски пасош и близак је премијеру Александру Вучићу – такође је ангажовао компанију „Моссацк Фонсеца“. Абдрабоу је са својом супругом основао офшор фирму „Ал Yасмеен Цомпанy Лимитед“ 2011. године на Британским Девичанским Острвима. Фирма је направљена како би преко ње управљао некретнинама у Великој Британији.

Абдрабоу је у Србији 2006. године основао фирму „Алфурсан“ у Београду. Ова компанија, према истраживању БИРН-а, исте године купила је 50 хектара земље поред аутопута Београд-Загреб.

Индијски бизнисмен који послује у Србији, познат и као организатор фенси журки у Лондону, Нанди Ахуџа такође се појављује у „Панама паперс“ бази. Ахуџа је члан надзорног одбора „Вицториа Гроуп“, једне од најпознатијих домаћих пољопривредних компанија. Документа процурила из офшора показују да је Ахуџа сувласник компаније са Бахама „Станбридге Цомпанy“ основане 1999. чије пословање се не може утврдити из докумената.

Ахуџа је у писаном одговору КРИК-у навео да се Станбридге бави инвестицијама, али није објаснио каквим и гдје. Само је написао да његова компанија није никада пословала у Србији или са људима из Србије, као и да послује легално.

У наредним данима и недељама КРИК ће објављивати приче о најзанимљивијим открићима из „Панама Паперс“ пројекта.

Више милиона докумената с подацима о 240.000 фирми широм свијета и именима више стотина високорангираних политичких фигура, њима блиских особа и познатих јавних личности са адресама офшор компанија у Панами и на другим егзотичним дестинацијама, процурило је у јавност након највећег открића повјерљивих финансијских информација у историји.

Документи су процурили из панамске адвокатске фирме „Моссацк Фонсеца“, а из БиХ су засад у офшор зонама „ухваћена“ четири лица – један власник банкарског рачуна и три дионичара.

Панамско правосуђе отвориће истрагу о свјетском пореском скандалу „Панама пејперс”, саопштиле су панамске власти.

(Цапитал)