Подсјећање: Како је СНСД правио Сипу?

С циљем подсјећања на стварање Агенције за истраге и заштиту (СИПА), која је своју највећу експанзију доживјела у периоду од 2005-2010. године, управо за вријеме власти СНСД-а,потврђује екслузивни интервју Независним новинама од 02.09.2006, гдје високи функционер СНСД-а, тадашњи директор СИПА говори о достигнућима и заслугама Агенције - интервју преносимо у цјелости.

Босна и Херцеговина 04.04.2016 | 22:14

02.09.2006. Аутор: Драган Јеринић

БиХ је подручје гдје не треба искључити могућност терористичких атата, тврди Средоје Новић, директор Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА).

"Мање вјерујем да ће се на територији БиХ изводити офанзивне акције, али сам много увјеренији да је БиХ потенцијално жариште базе терориста", каже Новић.

У интервјуу за `Независне новине` Средоје Новић говори о развојном путу СИПА од њеног оснивања до данас и како је СИПА постала незаобилазан безбједносни фактор у БиХ.

Новић је појаснио и методе рада СИПА, њене приоритете у истрагама тврдећи да СИПА прераста у босанскохерцеговачки ФБИ.

НН: Какав је био развојни пут СИПА?

НОВИЋ: Ми смо 2002. године основани као агенција за информације и заштиту. Тада када је закон донесен, та агенција није имала никаква полицијска овлаштења већ су она била дјелимична.

То је био, практично, јединствен случај у свијету да јесте полиција и нисте полиција. Да смо тада срели десетине осумњичених за ратне злочине на улици, не бисмо били у могућности да предузмемо акцију хапшења тих лица. То значи да смо тада, како имам обичај рећи, инвалидно дијете које практично није имало шансу да прохода на својим ногама.

Тада смо почели лобирати у међународној заједници да дође до промјена надлежности агенције. Тада смо имали само три запослена - директора и двојицу замјеника.

На нашу несрећу тада нам нико у БиХ није дао нити једну једину канцеларију. Мислим да је то јединствен примјер да је на тај начин почело формирање једне озбиљне агенције. Чисто приватним односом добили смо три канцеларије у Дому полиције у Сарајеву захваљујући министру унутрашњих послова ФБиХ господину Халиловићу. Тако је почела наша активност.

НН: Колико данас има запослених у СИПА?

НОВИЋ: У 2003. години било је 85 запослених, у 2004. години 285, у 2005. тај број се попео на око 450. Данас СИПА броји око 950 запослених.

У пуном капацитету СИПА ће имати око 1.700 људи. Наш циљ је да до краја године запослимо још око 250 људи и управо смо у фази завршетка једног конкурса. Када то завршимо, СИПА ће имати 1.200 запослених. Идуће године тај број ће расти до 1.500, а у 2008. години СИПА ће бити у пуном капацитету.

Када гледамо буџетска средства, 2002. године је било предвиђено за нас 500.000 КМ, 2003. 4,5 милиона КМ, па је ребалансом додат још милион, 2004. смо добили шест милиона, 2005. 28 милиона а за 2006. је предвиђено 30 милиона КМ. Процјене су да када СИПА буде у пуном капацитету, биће потребно у буџету обезбиједити око 60 милиона КМ годишње.

НН: Какав је кадровски квалитет у СИПА?

НОВИЋ: Мислим да је јако битно што смо сагледавали кадровску структуру полиције у БиХ у цјелини. Мислимо да нико нема довољно кадрова и ту се сусрећемо с многим проблемима. Наше анализе указују да БиХ има доста `старог кадра` или кадра који размишља на стари начин.

Због тога смо прије неколико дана расписали конкурс за пријем 26 младих људи и то економиста, правника, криминалиста и с Факултета полицијских наука у Бањој Луци, који морају познавати један страни језик, рад на рачунарима, а потом ћемо учинити све да их пошаљемо на једну од академија у БиХ гдје ће проћи и полицијску обуку на четири мјесеца.

Након тога би били распоређени на послове у СИПА а неке од њих планирамо послати на додатну едукацију у иностранство. На тај начин ћемо добити 26 квалитетних младих кадрова. Врло брзо ће услиједити још један конкурс за још 25 до 30 људи, што би значило да ће СИПА за двије године имати елитни кадар за најсложенија дјела из области криминалитета.

НН: Да ли сте задовољни сарадњом са осталим безбједносним органима у БиХ, ентитетским и државним?

НОВИЋ: Не треба крити да смо били оспоравани од готово свих полицијских агенција у БиХ. Ми нисмо били миљеници већ смо у доброј мјери били пасторчад уопште и власти БиХ дуго времена, све дотле док нисмо показали да можемо да будемо фактор БиХ у безбједносном смислу.

То је био трновит пут на којем смо чак у неким полицијским органима имали оспоравања одлазака, пријетњи кадровима који су жељели аплицирати у СИПА.

Неки су илегално аплицирали с молбом да се њихова имена не саопштавају. Прошли смо тај пут и ми смо се наметнули као равноправан партнер другим полицијским структурама.

Не живимо у илузијама да смо ми фактор изнад било којег полицијског органа у БиХ, ни ентитетског, кантоналног нити изнад Државне граничне службе. Ми само тражимо равноправан статус, да међусобно сарађујемо.

Та сарадња је из дана у дан све боља, посебно добро функционише у сегментима предмета организованог криминала и имамо десетине случајева гдје радимо заједно с представницима других полицијских органа.

Затим, у вези са ратним злочинима у посљедњих шест мјесци имамо јако добру сарадњу с МУП-ом РС. То говори о потпуно новом односу са другим полицијским органима. Са ДГС-ом и ОСА имамо веома добру сарадњу. ОСА је институција која не спада у категорију полицијских органа, али морам рећи да је то добра сарадња, имамо и коректне односе приватно с њиховим руководством.

Сматрам да се СИПА и ОСА агенције које морају да носе безбједност БиХ. Однос Тужилаштва и СИПА је изванредан.

Потписали смо меморандум о начину међусобне сарадње и пружања помоћи што је у основи разрађивање одредаба ЗКП- а. У СИПА центар за истраживање ратних злочина је идентично организован као у Тужилаштву БиХ.

То значи да је подијељен у пет регија, плус Сребреница, а у тим регијама је задужен по један државни тужилац и уз њега неколико истражилаца СИПА.

Дакле, они су свакодневно у међусобној комуникацији.

НН: Значи, може се рећи да ће једног дана СИПА бити босанскохерцеговачки ФБИ?

НОВИЋ: Апсолутно може јер смо пребољели, да тако кажем, дјечје болести. Данас је СИПА незаобилазан фактор безбједности и вјерујем да ће за коју годину апсолутно бити доминантна полицијска агенција у БиХ, професионална и стручна.

НН: Како коментаришете чињеницу да у БиХ не постоји план за дјеловање у кризним ситуацијама?

НОВИЋ: Можете то посматрати различито. Оно што се мени не допада, када је ријеч о таквим питањима, јесте што се ми стално некоме жалимо. Заиста не знам коме се ми то жалимо, како не координирамо у области безбједности.

Па ваљда имају органи који би требало да буду водећи у том правцу. Морамо направити план дјеловања у кризним ситуацијама и Министарство безбједности треба да то координира. СИПА већ дуже вријеме води разговоре с колегама из држава у окружењу и у Европи око могућности оспособљавања СИПА за талачке кризе. Ми већ идемо да створимо услове како би се то питање у догледно вријеме разријешило.

НН: На којим истрагама тренутно радите? Шта су вам приоритети?

НОВИЋ: Наш апсолутни приоритет је питање тероризма. Полицијске структуре морају дати одговор гдје се БиХ налази у том смислу. То је питање којим се сви морамо бавити и које морамо истражити и дати одговор гдје је БиХ у односу на тероризам. Да ли може бити мета терористичког напада, да ли може бити извозник терориста и да ли може бити база терориста.

Други приоритет је организовани криминал, а под њим се превасходно подразумијева питање привредног криминала, прање новца, трговина дрогом, људима... Заједно с Тужилаштвом процијенили смо које су циљне групе које СИПА треба у овом тренутку да маркира. Одређени су приоритети, формирали смо групе у СИПА, док се на челу за спровођење истражних радњи налази тужилац за одређену област.

Трећи наш велики приоритет су питања ратних злочина. СИПА врло снажно учествује у расвјетљавању предмета ратних злочина. Ми смо у само првих шест мјесеци ове године третирали око 690 предмета у вези са ратним злочинима а од тога их је више од половине завршено. Један од наших приоритета је и трагање за осумњиченима за ратне злочине.

СИПА је покренула иницијативу а добили смо подршку на нивоу свих полицијских органа и ОСА и формирана је радна група, која се искључиво бави питањима лоцирања осумњичених за ратне злочине на територији БиХ. Та група стално засједа, прикупља и добија информације које анализира и шаље на терен да се сваки од тих података провјери на терену. У тој радној групи је стално присутан и представник Хашког трибунала, који има могућност да види шта то полицијске снаге у БиХ предузимају на том плану.

НН: Шта је до сада откривено?

НОВИЋ: На бази тих истраживања у току прошле и ове године није се дошло до сазнања да оптужени за ратне злочине за којима се трага бораве на територији БиХ.

НН: Докле је стигла истрага о Атифу Дудаковићу?

НОВИЋ: Подручје на којем је дјеловао Пети корпус Армије РБиХ се истражује већ дуго времена а готово годину дана трају активности СИПА. У многим сегментима је то рађено и с представницима МУП-а РС. СИПА је доставила надлежном тужилаштву на десетине изјава, докумената, предмета, који се односе на злочине почињене на тој територији. Јасно је сада да су тужиоци у фази привођења крају процјена постојећег материјала и прикупљања новог уколико то буде потребно.

НН: Очекујете ли подизање оптужница?

НОВИЋ: Очекујем да ће Тужилаштво врло брзо изаћи у јавност са својим коначним ставом.

НН: Напредује ли истрага о минирању гроба Алије Изетбеговића?

НОВИЋ: Потребна су вјештачења изузетог материјала посебно видео надзора. Покушава се доћи до идентификације одређених возила и лица за која се претпоставља да су могла бити у вези или да су извршиоци тог чина. Очекујемо да ће тужилац релативно брзо доћи до коначних резултата.

НН: Колика је реална опасност да се БиХ нађе на удару терориста?

НОВИЋ: БиХ је подручје гдје не треба искључити могућност терористичких атата. Много мање вјерујем да ће се на територији БиХ изводити офанзивне акције, али сам много увјеренији да је БиХ потенцијално жариште базе терориста. Мора се знати да је на стотине људи учествовало у војним операцијама у БиХ за која до данас не знамо ко су, не зна се ко је од њих добио држављанство по веома сумњивим па и лажним документима, која су то лица која су у вези с терористичким активностима.

То значи да разне терористичке организације у свијету могу и те како бити заинтересоване да се у БиХ створи база из које би се регрутовали будући терористи. Оно што морају сви да схвате јесте да у БиХ има појединих организација које се могу врло озбиљно довести у сумњу да у свом крилу гаје екстремистичке ставове.

Не бих хтио да будем пророк, али уколико се снаге у БиХ не супротставе таквим организацијама, удружењима, па макар оне биле у оквиру вјерског или неког другог патроната, мислим да БиХ може бити озбиљно доведена у питање у наредном периоду. То се не би смјело догодити и те сумњиве организације морају бити под будним оком надлежних органа.

НН: Има ли СИПА своје изворе информација, или се ослања на друге полицијске структуре?

НОВИЋ: Наравно. СИПА је конципирана да њена сва одјељења, криминалистичко-истражно, финансијско-обавјештајно, ратни злочини... сви имају двије врсте одјељења. Једно одјељење које се бави искључиво обавјештајним радом, а то значи прикупљањем комплетних података на терену и истражна одјељења.

То значи да обавјештајно одјељење искључиво има задатак да се ослања на своје изворе сазнања, податке од грађана, од информаната, од лица која пружају податке на овај или онај начин, а посебно што добијамо податке у размјени података са другим обавјештајним службама и полицијским органима и од тужилаштва.

НН: Постоји ли у СИПА `оперативна каса` за плаћање информаната?

НОВИЋ: Ми немамо у овом тренутку, нажалост, такву могућност. ЗКП је предвидио у оквиру посебних истражних радњи да се може приступити откупу одређених предмета који чине предмете кривичног дјела. У буџету СИПА још нису предвиђена таква средства, али то не значи да не можемо да радимо у сарадњи са другима.

НН: СИПА се бави и контролом свих банковних рачуна у БиХ?

НОВИЋ: СИПА не врши контролу банковних рачуна. У оквиру СИПА функционише финансијско-обавјештајно одјељење. То одјељење се искључиво бави борбом против прања новца и финансирања тероризма. Оно у свом саставу има три одсјека: управљачки, административни и истражни. Прва два одсјека су у основи потпуно цивилна структура. Они имају задатак да прате трансакције новца.

Финансијско-обавјештајно одјељење је електронским путем повезано са свим банкама. Прати све рачуне грађана на која се уплаћују средства преко одређеног износа као и све сумњиве трансакције. Све се анализира, да ли долази прљав новац па се на тај начин пере, куд је новац усмјерен, из којих извора долази.

Ако се дође до сумњивих трансакција, такви случајеви се предају истражном одјељењу које спроводи оперативне истражне радње и утврђује да ли је дошло до прања новца и да ли има финансирања тероризма. Само те двије ствари ово одјељење ради. То је систем који беспрекорно функционише. Одјељење је херметички издвојено, унутар СИПА, са забраном уласка било коме, осим оних који ту раде.

Одјељење је под видео надзором како би се држала потпуна контрола, да не би било забрањених улазака, да банковни рачуни грађана не дођу у питање итд. Не може се ништа унијети, ништа изнијети из тог одјељења.

НН: Да ли је било конкретних резултата?

НОВИЋ: Имали смо сјајне резултате. У прошлој години смо имали око 29 лица која су била лишена слободе због прања новца а у току ове године 10 лица. На десетине случајева пратимо.

НН: Како функционише Одјељење за заштиту свједока?

НОВИЋ: То одјељење ради на нови начин. Закон о заштити свједока донесен је прије двије године и та дужност је повјерена СИПА. У оквиру Тужилаштва се процјењује који је то свједок којем се мора или треба пружит заштита на бази процјена које се врше од стране СИПА.

Ми смо у првих шест мјесеци ове године 40 предмета третирали оперативно, технички, физички, да ли је потребна заштита тим лицима а 30 лица је добило такву заштиту. Посебно се радило о лицима која су била заштићени свједоци у неким сложеним предметима организованог криминала на Суду БиХ. Под заштитом је био и један број лица који су ишли у Србију да свједоче у случају `Шкорпиони`, односно у Сплит за свједочење у случају `Лора`.

Треба нагласити да су строги критеријуми у заштити свједока. Прије свега, лице мора да жели да прихвати заштиту. Имали смо неколико случајева када је речено шта све морају поштовати па су свједоци рекли да не би баш такву врсту заштите жељели. У том случају не спадају у заштићеног свједока већ се предузима друга мјера. Примијетили смо и притиске да се дође до информација о заштићеним свједоцима.

НН: Да ли је било притисака из структура власти?

НОВИЋ: Нико од власти није тражио било какву информацију у том смислу, али приватне линије су сигурно те које су заинтересоване. Најелитнија специјална јединица за борбу против тероризма.

НОВИЋ: Крајем прошле године формирана је специјална јединица СИПА која је била предвиђена само за пружање подршке у хапшењу осумњичених за ратне злочине, за борбу против тероризма, трговине људима и дрогом и организованог криминала. Неколико мјесеци смо радили на томе и формирали ту специјалну јединицу. Имали смо срећну околност да је Савјет министара БиХ подржао техничко опремање те јединице тако да смо за њу одвојили готово пет милиона КМ.

Потом смо ушли у нову причу с представницима међународне заједнице, гдје смо договорили да унутар те специјалне јединице формирамо једну посебну јединицу за борбу против тероризма.

Расписали смо конкурс на који се јавило око 690 кандидата од којих је одабрано 26 по најспецифичнијим свјетским нормама за рад у специјалним јединицама. Ту су били и припадници америчких снага који су вршили одабир тих кандидата. Након тога је у договору са америчком амбасадом у БиХ договорено да се они обучавају у САД.

Већ два мјесеца цијела јединица се налази на обуци а након њеног повратка услиједиће додатно техничко опремање те јединице тако да ће БиХ добити најелитнију специјалну јединицу за борбу против тероризма која је уопште икада била на нашим просторима. Мислимо да је то крупан искорак напријед.

У овом тренутку је тешко процијенити колико је то важно за БиХ, а и не само за БиХ, јер су моје процјене да неће дуго требати чекати брисање граница у Европи и свијету у борби против тероризма, па ће елитне полицијске снаге морати да здружено дјелују на просторима више држава и да буду дио међународних снага у борби против тероризма.

БиХ треба у овом тренутку да буде поносна што ће моћи врлодобро да парира и да учествује са другим државама у борби против тероризма са својом елитном специјалном јединицом.

Независне новине

02.09.2006. године