Коментар: Новак Ђоковић - јесте уобичајено, али није нормално!

Нова недеља и нова титула Новака Ђоковића. Срећа је што обично уз његове трофеје иде и понеки рекорд, у супротном би новинари имали озбиљан проблем да смисле иоле инвентиван наслов.

Међутим, оно што је речитије од свих бројки јесте начин на који је најбољи тенисер света освојио трофеј у Мајамију – слично као у Индијан Велсу, није то био његов максимум, а опет је био знатно изнад свих противника.

Још једном су се тачним испоставиле речи којима је Бред Гилберт хранио Андреа Агасија и на неки начин га препородио: “Не мораш да будеш најбољи сваког дана, довољно је да будеш бољи од оног ко је тога дана преко пута тебе“.

Та чињеница може једино да застраши све Новакове ривале – он, као додуше и остали у олимпијској години, сигурно није темпирао форму за два Мастерса за нама, а историја показује да је Ђоковић мајстор у темпирању форме, и на нивоу турнира и на нивоу сезоне.

Већ неко време српски тенисер надмоћан је на АТП туру и нису више толико чести мечеви које неутралан љубитељ тениса дочекује с нестрпљењем. У Мајамију се догодио један такав – у четвртом колу Ђоковић је играо са 22-годишњим Домиником Тимом.

Момак који је у изванредној форми ове сезоне и који је физички потпуно сазрео пружио је солидан отпор Ђоковићу, на терену се чинило и много јачи него што је резултат показао. Ипак, после свих брејк лопти, притисака и понеког бриљантног поена, Тим је завршио као и сви остали – поражен, и то прилично рутински када се све сабере и одузме (6:3, 6:4).

Истина, било је неколико прекретница у мечу који су могли да продуже борбу, да дају Тиму још наде, али тешко је веровати да би Аустријанац и у том случају направио сензацију. Исто као што је тешко веровати да ће Ђоковић у скорије време направити девет дуплих грешака у два сета и да ће му однос директни поени/неизнуђене грешке бити -28 (6/34).

А то се десило и свеједно је славио у два сета и, упркос томе што га сервис генерално није служио, у скоро сваком важном тренутку правовремено се појављивао и спасавао ствар.

Дуели са Едмундом и Соусом на почетку турнира били су само формалност, што и јесте нормално за најбоље тенисере и почетне рунде. Међутим, Ђоковић на исти начин добија и сударе са седмим тенисером света, а то, што би рекли у представи Елинг (даје се у БДП-у, обавезно погледајте, изврсна комедија), можда јесте уобичајено, али свакако није нормално.

Томаш Бердих поново је лагано савладан са 6:3, 6:3 у дуелу лишеном сваке неизвесности – верујем да ни они најзагриженији Ђоковићеви навијачи нису остали до три ујутру и чекали почетак меча. У стилу: “Добија Бердиха сигурно“. А, понављам, то је човек који је непуних шест година без престанка у Топ 10.

Давид Гофан, који је у Индијан Велсу и Мајамију сервирао као никада раније у каријери, био је тежак противник, добрим делом и због изузетно тешких временских услова, пошто је било влажно и топло. У прошлости се Новак доста мучио у таквим условима, први у сећање долази пораз од Нишикорија 2014. године на УС опену, али сада је успео ’на главу’ да извуче меч и да га преломи у тај брејку првог сета.

Баш као у Калифорнији, Новак је и на Флориди најбоље сачувао за крај – други сет финала био је песма у којој Нишикори ниједног тренутка није знао на коју ће страну лопта. Управо то можда и јесте најтежи задатак за Ђоковићеве супарнике – Новак из свих могућих положаја тела и позиција на терену може да мења правац по вољи. Посебно су илустративна била два винера бекхенд паралелама из дефанзиве у којој би сваки други играч узвратио дијагоналом и покушао да остане у поену.

Победити у низу у Индијан Велсу и Мајамију сматра се једним од најтежих изазова у тенису, а Ђоковићу је то пошло за руком укупно четири пута, три пута узастопно. И то је још једно сведочанство кључне, а често потцењене особине великих шампиона – константности.

Када је Новак исписао историју 2011. године, мало ко се усудио да претпостави да му то неће бити најбоља сезона у каријери. Не само што је у 2015. наставио да меље и после УС опена, већ му је и сада пролазно време у “сезони после“ боље у односу на 2012. годину, када је испао у полуфиналу Индијан Велса, уз трофеј у Мајамију.

Само му је Бјорн Фратанђело узео сет у последње четири недеље, а оно што је Новак изјавио после победе у полуфиналу никако не може да охрабри његове ривале.

“Осећам се боље него што сам се осећао прошле године у истој фази сезоне“.

Ђоковићев ментални склоп такав је да никада не спава на ловорикама и често истиче да се самопоуздање тешко стиче, а лако губи. И управо такав став помоћи ће му да епитет “супериоран“ и даље стоји уз његово име.

Ђоковић у бројкама:

28 Мастерс титула (први на вечној листи)
63 титуле у каријери
6 титула у Мајамију (изједначио се са Агасијем)
4 титуле ове сезоне
98.199.548 долара од турнира (највише у историји)