Бањалука: Усред града куће "на промаји"

Становници Крајишке улице у Бањалуци већ готово деценију и по огорчени третманом градске управе. Пробијање пута, дужине око 70 метара, решило би многа питања у овом насељу, кажу мештани

Упркос чињеници да живимо у 21. веку, и даље у градској зони Бањалуке постоје “куће без пута”, без икаквог прилаза. У насељу Сунце, насред ливаде, још пре 16 година изграђене су две куће, у складу са актуелним регулационим планом града, према којем је уз њих ишао и пут, који је спајао данашње две улице, Максима Горког и Ранка Шипке. Више од деценију и по, међутим, куће су на ледини, а њени станари, три породице Радуљ, до прилаза својим огњиштима морају кроз туђе баште и дворишта.

Становник улице Крајишке, која се наставља на Максима Горког, Васо Карлаш више од десет година битку бије са органима градске управе по овом питању, али од усвајања најновијег регулационог плана па до данас, ништа се није променило.

"Пробијање пута, дужине око 70 метара, решило би многа питања у нашем насељу. Ново насеље унутар нашег у којем је последњих неколико година изграђено десетак зграда једини прилаз има кроз нашу улицу, јер је главни прилаз са транзита а у повратку сви ти камиони, багери и теретњаци морају између наших улица, кроз уску Крајишку, јер је прикључење у други смер транзита поприлично удаљен. Из тих разлога, имали смо годинама велики проблем, поготово породице с малом децом, које су стално страховале од толиког, тешког промета на малом простору, где су се играла деца" објашњава Карлаш.

Он истиче да се десет година, заједно са осталим становницима ове улице, обраћа градској управи, да се пробије пут како би се олакшао промет, али и породицама Радуљ омогућио прилаз кућама, али да су сва досадашња обећања представника градске власти до сада остала само бледо слово на папиру.

"Лично за највећег кривца проглашавам адвоката Богдана Тољагу, чија кућа се налази на месту где је првобитно требало да прође пут. Он је код својих пријатеља ургирао по доношењу регулационог плана града и успео да стопира првобитни план, јер би му, тобоже, сметао промет крај куће, иако има широк и леп прилаз са транзита. Он је своје испунио, а ми и даље чекамо да се наши захтеви уваже и да се коначно пробије пут, с друге стране", каже Карлаш.

"ПОДСТАНАРИ" НА СВОМ ЗЕМЉИШТУ

"Живети у кући без сопственог прилазног дворишта, где сте увек пропраћени вољом или безвољом комшије док кроз његово двориште пролазите, није нимало лако, али ето, навикли смо. Увек се добро морам загледати је ли им пас чувар везан, или у кућици. За мене је још лако, али за децу сам годинама страховала, док нису порасла", каже Радуљева, истичући да још у општини са породицом покушава да изрегулише легализацију куће, упркос чињеници да би она аутоматски требало да буде легализована настанком регулационог плана којим је дозвољена изградња.

ПЕСМА ГЛАВУ ЧУВА!

Васо Карлаш (81), који се већ неколико деценија бави гуслањем и писањем песама, добитник је Прве Кочићеве награде на Кочићевом збору 1966. И тренутну проблематику срочио је у стихове (на слици):

КУЋА БЕЗ ПУТА

Близу центра чудо виђе

Куће стоје пута ниђе

Породице ту три живе

Преко туђе иду њиве

Кроз остругу и коприве

Куда носе дрва, ствари

А власт градска то не мари

Да их јадне с путем споји

Кад у градском плану стоји

Али прича кружи стара

Увек кажу нема пара

Нема пара за ове мање

Увек пуца где је тање

ЗАХТЕВ НИ У ПРОТОКОЛУ

Кад су се пред крај 2015. године обратили начелнику Градске управе Зорану Новаковићу, добили су, као и у претходним дописима, тек дипломатски одговор, без конкретног решења: “Везано за ваш захтев за доградњом улице Максима Горког у продужетку према улици Ранка Шипке, дужине око 70 метара, како наводите у допису, овим путем Вас обавештавамо да програмом уређења грађевинског земљишта за 2015. годину није предвиђено, али да ће се евидентирати Ваш захтев приликом израде програма за наредну годину”, стоји у приложеном последњем саопштењу Градске управе.

Извор: Вечерње новости