Милица Ђукић, једина обућарка у Бијељини

Често путујем на сајмове обуће у региону. Пратим модне трендове, израђујем и нове моделе. У овом послу, као и у сваком другом, треба стално учити, бити у тренду, каже Милица.

На прсте једне руке могу се набројати обућарске радње у Бијељини, у којима се поправља обућа. Стари занати, очигледно, тихо и безнадежно изумиру.

Од занатлија, опстају само они најбољи и најупорнији. Међу њима је и Милица Ђукић, једина жена која се тренутно бави поправком обуће и израдом кожне галантерије.

Милица се већ пуне четири деценије дружи с обућарским машинама, поправља ципеле, израђује узорке и колекције обуће и галантерије. Од тога, двадесетак година већ је провела у Бијељини. У својој радњи поправља обућу и израђује квалитетну кожну галантерију.

Радила у Аиди

"У тузланској Фабрици обуће "Аида" провела сам 22 године као технолог горњих дијелова обуће. Кратко вријеме, почетком деведесетих година, радила сам у бијељинском "Зениту". Двије године провела сам у Њемачкој. Кад сам се вратила, набавила сам машине за поправку обуће. У машине сам инвестирала око двадесет хиљада марака. Уз израду и поправку обуће бавим се и израдом кожних јакни, рукавица, каишева, торби. Одржала ме љубав према овом послу" прича Милица Ђукић, која се бави и моделирањем обуће.

Од једног модела, само замјеном пета, може се добити потпуно нови модел обуће, објашњава ова креативна и вриједна жена, која каже да у послу треба бити истрајан и да треба неизмјерно вољети оно што се ради.

Милица каже да, што се тиче поправке обуће, инсистира на квалитетном материјалу. Труди се да сваку поправку изврши максимално квалитетно. Због тога су њене сталне муштерије људи који носе најквалитетнију обућу. С поносом истиче да су у њеној породици сви музичари. Једино је она обућар и дизајнер обуће, али је научила свирати клавир.

Квалитени материјали

"Од квалитета материјала, који уграђујем, зависи и цијена поправке. Услуге се крећу од двије до четири, али и од седам до двадесет марака. Све зависи од тога, шта треба замијенити на ципели. Неко вози још увијек фићу, а неко се дочепао и мерцедеса. Често путујем на сајмове обуће у региону. Пратим модне трендове, израђујем и нове моделе. У овом послу, као и у сваком другом, треба стално учити, бити у тренду, како то млади људи данас кажу", појашњава наша саговорница.

Милица каже да је, радећи овај посао, упознала пуно људи, стекла бројне пријатеље. У тузланској "Аиди" некада је радило 1.700 радника. Каже, знала их је скоро све по имену.

Не запошљава манекене

За Милицу кажу да је строга и захтјевна, да пуно тражи у послу, али и пуно даје. Када оглашава ново радно мјесто за свога помоћника, каже да тражи радника са пет година искуства и старосне доби изнад четрдесет година.

"У радњи ми не требају манекени, већ ми требају радници и то је мој мото којег се придржавам већ четрдесет и двије године", изричита је Милица Ђукић.

Извор: Фактор.ба