Иванић - СНСД не жели сарадњу, већ сукобе

Ништа у БиХ не може да буде донесено без консензуса сва три њена народа, нити без пристанка Републике Српске.

Република Српска 01.04.2016 | 18:38

Представници Републике Српске у институцијама БиХ нормално сарађују са Бања Луком, док на сцену не ступи председник Републике Српске Милорад Додик, који уместо да заговара јединство у Српској,прави ријалити шоу и измишља сукобе, истиче српски члан председништва БиХ Младен Иванић у разговору за "Нову борбу".

Почасни председник Партије демократског прогреса (ПДП) је изјавио да Срби никада неће моћи да прихвате 1. март као свој празник, јер тај датум представља почетак акција против српског народа и његових интереса у БиХ. Иванић је за "Нову борбу" додао је да би сарадња између ПДП-а и Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика морала да буде боља како би и сама Република Српска била још јача.

Како памтите тај 1. март 1992. године?

То је дан када је испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава. 1. марта 1992. донесена је одлука на основу које се, мимо воље Срба, одлучивало о судбини БиХ. На референдуму о независности БиХ муслимански и хрватски бирачи су прегласали Србе и изгласали независност и излазак из тадашње СФРЈ.

То је датум који се у федералном дијелу БиХ данас слави као дан независности БиХ, а за Србе је то дан који је наговијестио грађански рат у БиХ.

Први март за српски народ у БиХ не може и неће бити празник, јер је то дан када је, на основу нелегитимне одлуке друга два народа, започела акција против српских интереса у БиХ.

За нас је легитиман 9. јануар, Дан Републике, дан када је вољом српског народа настала Република Српска. Једини датум који заједнички у БиХ можемо да славимо је 21. новембар, дан када је завршио рат, односно потписан Дејтонски мировни споразум. И Република Српска га, за разлику од другог дијела БиХ, као таквог и обиљежава.

Да ли прети реална опасност да се од стране централних органа БиХ преузму ингеренције које у области образовања и просвете има Република Српска?

Таква опасност Републици Српској не пријети, уколико ми нисмо за то. Ништа у БиХ не може да буде донесено без консензуса сва три њена народа, нити без пристанка Републике Српске. То што су у протеклих десет година, откако се Савез независних социјалдемократа (СНСД) пита и на нивоу Републике Српске и БиХ, неке надлежности пренесене на државни ниво значи само то да је СНСД са својим коалиционим партнерима на то пристао.

Потпуно друга ситуација је била кад смо имали високог представника за БиХ који је користио бонска овлаштења и на основу тога преносио надлежности наметнутим законима. Валентин Инцко то данас не ради. О Републици Српској у БиХ данас не може бити одлучивано без Српске. Представници Савеза за промјене, који данас чине власт на нивоу БиХ, неће дозволити било какав пренос надлежности.

Једину штету може да нам донесе међусрпски раздор и сукоб, али се ја искрено надам да ћемо бити довољно мудри и да то нећемо дозволити.

Како сте, као српски члан Председништва БиХ, задовољни сарадњом са органима Републике Српске?

Представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ, без проблема и свакодневно, сарађују са институцијама Републике Српске - Владом и Народном скупштином. Сарадња, без обзира на на то што то нећете чути на режимским медијима, тече сасвим уобичајеном динамиком.

Проблем настаје оног тренутка када на сцену ступи предсједник Републике Српске Милорад Додик који, умјесто да заговара јединство у Српској, прави ријалити шоу и измишља сукобе.

Ја у измишљеним сукобима не желим да учествујем. Одговорно тврдим да и ја, али и остали представници Савеза за промјене у институцијама БиХ које Милорад Додик, упорно и безобразно, назива “издајницима”, сваког минута радимо искључиво у интересу Републике Српске. А то смо у протеклих годину и по и доказали.

Сарадња би могла и морала да буде боља, али то, нажалост, не зависи од нас који сједимо у Сарајеву, већ од оних који сједе у Бањалуци. СНСД не жели сарадњу, већ сукобе. Они, наиме, само у условима трајних сукоба знају функционисати и због тога не само што отварају сукобе између Срба и Бошњака, већ и гурају србе једне на друге.

Шта представља објективне, а шта субјективне препреке поштовању Одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Сејдић-Финци”?

Спровођење пресуде “Сејдић-Финци” не зависи од Републике Српске. У Српској постоји апсолутни консензус о рјешавању тог питања и то од почетка није спорно.

Рјешавање проблема зависи од политичких лидера у Федерацији БиХ и могућности да се коначно договоре, првенствено - на који начин ће бити биран хрватски члан Предсједништва БиХ. Ако буду мудри, могу ријешити проблем, јер то није толико тешко. Подразумијева само да свако од њих изађе мало из својих ћошкова у које су се сами забили. Истог момента би проблем био ријешен и статус кандидата за ЕУ би брзо био извјестан.

Изгледа као да је пресуда “Сејдић-Финци” сада гурнута у други план, али она је ипак значајна и на томе се брзо мора радити.

Извор: Нова борба