Шта повезује Додика са криминалом у банкама Републике Српске?

Прошле године Тужилаштво Босне и Херцеговине покренуло је истраге о случајевима три банке из Републике Српске и то Павловић, Бобар и Инвестиционо-развојне банке. У везу са свим наведеним аферама доводи се предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Поступајући по наредбама Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, полицијски службеници Државне агенције за истраге и заштиту јутрос су реализовали оперативне акције на подручју Бијељине, Бања Луке и Зворника које су резултат вишемјесечне детаљне истраге казнених дјела и незаконитости везаних за Бобар банку.

Из СИПА-е је саопштено да је слободе лишено десет особа осумњичених да су оштетили Бобар банку и банкарски сектор за око 123 милиона КМ и на тај начин нанијели штету банкарском систему и финансијском статусу Босне и Херцеговине. Припадници СИПА-е јутрос су ушли и у просторије Агенције за банкарство Републике Српске и Инвестиционо-развојне банке Српске.

Само мјесец дана раније, у фебруару ове године по налогу Тужилаштва БиХ ухапшен је и власник Павловић банке Слободан Павловић као и неколико његових сарадник, а све у оквиру истраге која се води у предмету који се односи на казнена дјела финансијског криминала везана за пословање наведене банке и њеног власника.

Мјесец дана раније припадници СИПА-е извршили су претресе просторија и документације Павловић Интернатионал банке у више градова у БиХ с циљем прикупљања доказа. Павловић је питан за кредит из 2008. године које је Павловић банка дала предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Наиме, у новембру прошле године Српска демократска странка (СДС) поднијела је кривичну пријаву против организоване криминалне групе на челу с Милорадом Додиком и то због извршења више кривичних дјела.

Поред Додика пријава је поднесена и против власника Павловић Интернационал банке Слободана Павловића, Радомира Јовановића, директора банке, Петра Лазовића, бившег директора Слобомира, Блага Благојевића, чланова надзорног одбора Павловић банке Милета Павловића и Милована Ерића, као и директорице Агенције за банкарство Славице Ињац.

Они су наводно користећи свој утјецај, јавну функцију и значајна новчана средства извршили кривична дјела тако што су Додику, када је он био премијер Републике Српске, 2008. године омогућили новчана средстава у износу од 1.468.373,00 КМ по основу наводног кредита.

Додик је од тог новца купио вилу у Београду коју је платио 750.000 евра и то тако што је преко Павловић банке тај новац пребацио на рачун Комерцијалне банке у Београду која је била власник виле на Дедињу.

Актуелни предсједник Републике Српске је тада тврдио да је подигао кредит од Павловић банке како би платио вилу, али се испоставило да је кредит узео тек годину касније када је он одобрен.

Све ове документе објавио је СДС, исто као и уплатнице из којих је видљиво да су рате Додиковог кредита уплаћивали радници Павловић банке.

Са друге стране, Додик тврди да је све у куповини било регуларно, док ипак датуми и чињеница да је готовином платио вилу, па тек годину касније све покушао покрити кредитом, говоре супротно.

Истрага би требала показати и да ли је Слободану Павловићу заузврат Инвестицијско-развојна банка (ИРБ) Републике Српске дала кредит од пет милиона КМ његовој фирми "Аqуа цитy" за изградњу воденог града.

Такође спорно је и зашто је тај кредит реализован баш преко Бобар, а не преко Павловић банке и зашто је прва транша кредита од око 2,5 милиона марака само фиктивно уплаћена из Бобар банке Аqуа Цитију.

Поред Павловића кредит ИРБ-а добио је и син Милорада Ддодика, Игор, који је стимулисан са три милиона КМ за изградњу воћњака. Додик је тада изјавио како је боље да се његов син бави "узгојем воћа, него да се дрогира".

ИРБ Републике Српске помогао је и са 4 милиона марака Мирослава Мишковића и то путем опраштања новчане казне изречене због кршења уговора о приватизацији предузећа Ослобођење. Према казни коју је изрекла Инвестиционо-развојна банка, а што су и у јавности потврдили званични представници ИРБ-а, Делта ДМД (као купац Дарта трговине, која је извршила приватизацију) прекршила је одребе о отуђењу и оптерећењу средстава, те обавезу запошљавања.

Након тога, на 118. редовној сједници Владе Републике Српске донесен је Закључак да се фирми Дарта трговина (у власништву Делта ДМД) опрости казна од четири милиона КМ, која је требала бити уплаћена у буџет Републике Српске. Тачније, ИРБ-у је наложено да не врши наплату поменуте казне. У Закључку није наведено никакво образложење за доношење такве одлуке.

ИРБ се доводи и у везу с сумњивом куповином Робне куће "Боска". Република Српска, под веома сумњивим околностима, купила је обвезнице Боске, након приватизације, када више није имала никакве обавезе према инвеститору и то у износу од 15 милиона КМ. Куповину је извршила Инвестиционо-развојна банка, по изричитој одлуци Скупштине акционара ИРБ, којом предсједава премијер Републике Српске, иако је била вишеструко упозоравана да се ради о ризичном пласману, што је потврдио и тадашњи главни републички ревизор Бошко Чеко.

Медији су прошле године писали како је више од 300 милиона КМ Бобар банке завршило на рачунима швајцарске Фалцоне Привате банке и руске Еуроаксис банке, којима располажу лица из Босне и Херцеговине.

Овој банци је 23. децембра 2014. године одузета дозвола за рад и то након што је привремена Управа Бобар банке објавила да банка због презадужености није више ликвидна.

(Портал-јавно)