Анализа: Шта знамо два мјесеца пред ЕП у Француској?

Немци и Французи као тешка артиљерија, рано је за Енглезе, не отписујте Роналда! Белгија има недостатке, Италија није на том нивоу...

Дебелим маркером заокружен је петак, 10. јун. Додуше, те вечери ће у Сент Денију играти само Француска и Румунија, али ћемо одмах моћи макар да кренемо са причама о томе могу ли Триколори до самог краја на трећем Европском првенству на њиховом тлу? У ствари то можемо већ сада, пошто су у протеклих недељу дана најбоље европске екипе обавиле све што су могле. Следећа окупљања заказана су тек по завршетку клупске сезоне, па је сада право време да се позабавимо свиме оним што смо видели у недељи иза нас. Добро, не баш свиме, али стварима које су нам највише привукле пажњу.

1. ГАЛСКИ ПЕТЛОВИ СА БАЗУКОМ НА РАМЕНУ

Позади, није ту све баш сјајно, иако код Француза тешко да ћете на било којој позицији пронаћи играча о чијој каријери већ не знате довољно. Па чак и ако је реч о играчима који неће моћи да остану на скраћеном списку Дидијеа Дешана. Међутим, Бакари Сања и Патрис Евра и даље се добро држе, Рафаел Варан и Лоран Кошћелни крпе позади, иако има пропуста. Али све после тога... Пакао на земљи за све ривале. Н’Голо Канте, Пол Погба, Блез Матуиди у вези, па напред конкуренција у којој би се Карим Бензема борио за своје место таман и да није суспендован због добро познатог сукова са Метјуом Валбуеном. Ту су Димитри Паје, Антоан Гризман, Антони Марсијал, Кингсли Коман, Оливије Жиру, Андре Пјер Жињак... Бруталан напад који је стрпао три комада Холандији, па још четири Русији и који би, чини се, могао да толико стрпа и било коме другом. А ту су и Бен Арфа, Шнајдерлин, Лаказет, Фекир... Нападачки можда и најпотентнији тим на ЕУРО. Уз домаћи терен сигуран учесник полуфинала. Барем.

2. НЕМАЧКО ПОМОЋНО ОСОБЉЕ С ДОКТОРСКОМ ДИСЕРТАЦИЈОМ

Клосе, Лам, па и Мертезакер, рекли су збогом после освајања титуле првака, Бастијан Швајнштајгер би због повреде врло лако могао да као навијач испрати Европско првенство, па Немци траже вођу. Вођу који неће дозволити да им се понови онај пад после 2:0 против Енглеске. Јер кад Немци играју своју игру нема ту шта ко да тражи. Па нек Јоаким Лев на терен пошаље и тим са три штопера и два офанзивна бека (против Италије то су били Себастијан Руди из Хофенхајма и Келнов Јонас Хектор), нек уместо класичног шпица у напад пошаље Томаса Милера, апсолутно је свеједно! Само да се договоре. Да ли треба да подвикне Мануел Нојер или Томас Милер? Матс Хумелс, Џером Боатенг и Тони Крос урадиће остало позади, мало би проблема могло да буде по боковима, али поред Месута Озила, Марка Ројса, па и Марија Гецеа, Јулијана Дракслера и Андреа Ширлеа као подршке - а сви они би у скоро свакој другој репрезентацији Европе били носиоци игре - треба уопште стићи до половине терена Панцера. Утисак је да им финале и не гине, а да не буде да смо у конфликту сами са собом бићемо и прецизнији и рећи: у финалу са Француском.

3. НЕ ПРОВОЦИРАЈ РОНАЛДА... И ПЕПЕА

О Шпанији нећемо дуго, јер осим новог рекорда Икера Касиља од Шпаније нисмо много ни видели у њеним ремијима против Италије (1:1), односно Румуније, мада смо искрено више пажње и обратили на неке друге саставе. Јесте то моћан тим, међутим више не изгледа тако застрашујуће. Али на Пиринејима зато јесмо видели једну сасвим озбиљну Португалију, која ни пре овог ЕЕРО није била ривал са којим ћете лако. Ако заборавимо оних 4:0 Немачке у Бразилу, мораћемо дуго да вртимо филм покушавајући да се сетимо неког великог неуспеха Кристијана Роналда и дружине. На ЕУРО 2012 Шпанија их је избацила тек у пенал серији, на Мундијалу 2010. било је тесних 1:0. Португалци не пуштају кишу, али много тешко губе. Сви знају шта им је задатак, њима се систем тешко распада, прилике једва праве. Роналдо притом сада има подршку у Нанију, у победи над Белгијом одличан посао обавили су Рафаел Гереиро, Данило, Жоао Марио и Адријен Силва, па је само Тибо Куртоа заслужан што Црвени ђаволи нису претрпели и тежи пораз. Нису свакако у топ четири фаворита Португалци, али у првих осам јесу, а кад Роналдо полуди није незамисливо да настрада и неко од ових већ виђених на врху. Кад су Белгијанци у питању, они јесу подбацили, али су у Леирији играли са комбинованим тимом. Ако их повреде заобиђу изгледаће то другачије.

4. ЕНГЛЕСКА И ИТАЛИЈА... НАГАЗНЕ МИНЕ И ЗА РИВАЛЕ И ЗА СЕБЕ

Селектор Антонио Конте јавно је признао после дебакла у Минхену: “Ипак је ту јаз између нас и највећих екипа“. Делом је и он сам крив. Само у последњих 12 играча на списак је сврставао чак 49 фудбалера (?!) водећи се искључиво њиховом тренутном формом. Повлачио је неке, спекулисале су колеге из Италије, потезе које се могу схватити као последица инаћења. Мењао је и имена и систем и на крају доспео у цајтнот док се цела италијанска јавност пита: Зна ли уопште куда иде? Енглези са друге стране знају да су на добром путу, иако би вероватно било погрешно наметати клинцима попут Харија Кејна, Делеа Алија или нешто старијим, али подједнако на овој сцени неискусним саиграчима Џејмију Вардију и Росу Барклију неки велики притисак. Још погрешније би пак било оставити све оне прилично ненадарене (попут Џејмса Милнера) или вечито талентоване (Тио Волкот) да настављају да срозавају углед колевке фудбала. Енглезе, међутим, треба да брине промаја која им дува у одбрани што је нешто са чим не би требало да имају проблема Италијани са Јувентусовим триом Барзаљи-Бонучи-Кјелини.

Све скупа, дакле, и Италијани и Енглези кадри су да многима помрсе рачуне. Али и да сами себи запуцају у колена уколико Хоџсон или Конте почну да из сујете пркосе логици. А ту су и Швајцарци, Аустријанци, Чеси, Хрвати (само да имају селектора на клупи), Турци, Швеђани са Златаном Ибрахимовићем...

Наравно, ово су све само набацана размишљања два месеца пред почетак ЕУРО. И она ће се мењати са сваком новом утакмицом, са сваком повредом. Али чисто приче ради, кажите нам, кога видите као првака, кога у финалу, од кога очекујете неко изненађење, за кога ћете навијати?