Нијемци укидају "рок трајања" производа?

Немачки министар пољопривреде Кристијан Шмит залаже се да се укине одредба препорученог рока трајања на производима.

Свијет 29.03.2016 | 17:45

Његово образложење је да то заправо није рок употребе, а Немци ионако бацају у смеће права брда хране.

Сваки од око 80 милиона грађана Немачке годишње баци у ђубре 82 килограма прехрамбених намирница – дакле више од шест и по милиона тона.

По правилу, само мало тога заиста је покварено и прошао му је рок употребе након којег ти производи могу да буду опасни по здравље потрошача.

Чест је, дакле, случај да у смећу заврше производи којима је тек истекао рок који је означен као „препоручен рок употребе“.

То је заправо прилично еластичан појам: до тог датума произвођач гарантује да ће производ имати особине које би требало да има што се тиче укуса, мириса, боје, конзистенције и храњиве вредности. Након тог датума, врло је вероватно да ће производ задржати та својства и можда ће још дуго проћи док се производ заиста не поквари.

Показало се да су произвођачи прилично „штедљиви“ у тим, препорученим датумима због тога што рачунају да ће, ако потрошач баци производ док је можда још добар, он највероватније након тога једноставно да купи – нови.

Резултат је гомила бачене хране. То је немачког министра навело да покрене иницијативу о укидању ознаке „препорученог рока употребе“.

“Масовно бацамо добре намирнице зато што су произвођачи поставили превелике безбедносне размаке до рока када се производ квари“, изјавио је министар Кристијан Шмит за медијску групу „Функе“.

Гомиле намирница бацају се у смеће иако су још јестиве и њихово конзумирање не угрожава здравље.

 Чип на паковању

Такав препоручен рок употребе у Немачкој је уведен још пре више од тридесет година и он само у ретким случајевима заиста има смисла.

То је случај нарочито код неких пекарских производа, попут крекера или двопека – они ће можда бити јестиви и годинама након истека рока, али можда више неће бити онако крцкави какви су били након што су напустили фабрику.

Код неких производа „препоручен рок“ једва да има смисла: подморски археолози нашли су амфоре из античког доба са вином или маслиновим уљем – то додуше није била баш нека посластица, али није било ни отровно. Код неких производа то је заиста потпуно бесмислено – код шећера или соли, „препоручен рок“ већ је укинут.

Наравно да министар Шмит који је на челу министарства чије је пуно име Министарство за исхрану и пољопривреду и у чијем саставу је и независни Уред за заштиту потрошача и безбедност исхране, не жели да тиме немачким потрошачима намеће штетне или покварене производе.

Он се залаже да се такве ознаке о трајности производа замене „интелигентним паковањима“ каква су већ одавно доступна.

“У паковања као што су чаше за јогурт може да се угради чип“, објашњава министар.

Тај чип може да мери како се садржај производа мења из дана у дан. Може, на пример, да се постави скала у боји од зелене до црвене и сваки потрошач може сам да одлучи до које нијансе жели да конзумира производ.

Чиповима на паковању јогурта или других намирница ефикасније би се користила храна, уверен је немачки министар

Не само етичко, већ и питање новца

Исто тако и код пакованог меса произвођачи експериментишу са налепницама које мењају боју ако се у производу јављају хемијска једињења која указују на то да је месо покварено.

Већ по боји те налепнице потрошач може да види да ли то месо може на тигањ или мора у ђубре. И само немачко министарство помаже развој таквих интелигентних паковања, а први резултати требало би да буду представљени за три године.

Појам препорученог рока употребе преузет је у читавој Европској унији, али немачки министар тврди да се и на европском нивоу шири свест о томе да наше друштво једноставно превише добре хране баца у ђубре.

То није само етичко питање, с обзиром на милионе људи на нашој планети који гладују, већ то сасвим конкретно и нас „удара по џепу“.

Према резултатима истраживања универзитета из Штутгарта из 2012. године, Немци годишње у баце у ђубре храну у вредности од 16,6 до 21,6 милијарди евра. То значи да сваки грађанин Немачке сваке године у смеће баци од 200 до 260 евра у облику хране коју је највероватније још могао да поједе.

Извор: Дојче веле