Колико храна утиче на ментално здравље

Болести као што су депресија и анксиозност могу да се избегну и боље контролишу уз помоћ нутритивне психијатрије. Здрава исхрана штити, а нездрава је фактор ризика за настанак депресије.

Здравље 28.03.2016 | 14:26

Шта ћете данас вечерати? Ово необавезно питање све чешће се поставља на необичном месту - у психијатријској ординацији. Разлог за то је што су многа истраживања показала да начин исхране не утиче само на здравље тела, него и на здравље мозга.

Сазнања о томе на основу научних студија обједињена су у концепту названом нутритивна психијатрија.

- Традиционално, нисмо обучавани да питамо пацијенте о намирницама које узимају и исхрани уопште - каже доцент др Дру Рамси са универзитета Колумбија. - Али, исхрана је потенцијално најмоћнија алатка коју имамо. Помажући људима да прилагоде начин исхране, можемо да им унапредимо ментално здравље и смањимо ризик од настанка психијатријских поремећаја.

Менталне болести нису само проблем одраслих. Чак половина свих дуготрајних менталних поремећаја почиње у узрасту око 14. године. Процењује се да овај облик болести погађа око 17 милиона деце у Америци.

Процењује се да ће до 2020. године депресија бити други водећи узрок радне неспособности, одмах иза кардиоваскуларних болести.

Недавно рађене студије су показале да ризик од депресије расте за око 80 одсто код тинејџера који се не хране квалитетно, у поређењу са вршњацима који имају квалитетнију исхрану.

Пре пет година идеја нутритивне психијатрије била је тек у повоју. Рађено је неколико студија које су испитивале одређене додатке, на пример како омега 3 масне киселине могу да утичу на расположење. Од тада су урађена бројна истраживања која су открила повезаност између исхране и менталних болести - депресије и анксиозности, код деце и одраслих.

- Данас постоји читав низ доказа да је исхрана веома важна за ментално здравље, као што је већ раније показано да утиче и на физичко - истиче Фелис Јака, председник Међународног удружења за истраживање нутритивне психијатрије. - Здрава исхрана штити, а нездрава је фактор ризика за настанак депресије и анксиозности. Такође, постоје назнаке да алергија на храну може да има значајну улогу у настанку шизофреније и биполарног поремећаја.

Готово сва истраживања су била фокусирана на то како исхрана утиче на појаву депресије и анксиозности. Ипак, још нико није показао да ли исхраном може да се утиче на ток депресије или других менталних болести, али су ова истраживања у току.

Стручњаци упозоравају да, док се не докаже да исхрана може да се користи у лечењу, не би требало да се користи као замена за лекове или друге врсте терапија.

Оно што су за сада утврдили испитујући улогу исхране у очувању менталног здравља је да све оно што једемо утиче на рад имуног система, функционисање гена и како тело одговара на стрес.

- Ми смо, дословно, оно што једемо - истакла је др Роксана Сукол, специјалиста превентивне медицине у Велнес институту у Кливленду. - Када узимамо намирнице које нас заиста хране, оне се претварају у протеинске "блокове", ензиме, мождано ткиво и неуротрансмитере које прослеђују информације и сигнале између различитих делова тела и мозга.

Одређене хранљиве материје доводе до промена у беланчевинама мозга што утиче на повећање повезаности између можданих ћелија. Исхрана богата материјама као што су омега три и цинк повећавају ниво ових супстанци.

- Са друге стране, исхрана у којој преовлађују засићене масноће и рафинисани шећери има негативно дејство на беланчевине мозга - нагласила је Јака.

Одређене намирнице имају значајну улогу у настанку менталних поремећаја, али могу и да погоршавају симптоме. Стручњаци у циљу превенције препоручује ограничавање уноса шећера и масне прерађене хране, и умереност у узимању свежег воћа и поврћа, као и намирница од целог зрна житарица. Путер треба заменити маслиновим уљем. Другим речима, приклоните се медитеранској дијети.

- То је идеалан начин исхране за физичко и ментално здравље - указује др Јака. - Недавно завршено истраживање је показало да ова дијета може да помогне да се превенира, а не само третира депресија. Кључно је узимати намирнице које садрже што више хранљивих материја, а што мање калорија.

Утврђено је и да ферментисане намирнице као што су кефир, кисели купус или јогурт, који садрже културе живих бактерија и обезбеђују добру средину у цревима, помажу и у смањењу напетости, стреса и депресије. Рибе, као што су рецимо лосос и скуша, обезбеђују омега 3 масне киселине, витамин Б 12, цинк, селен и друге "појачиваче" мозга. Црна чоколада садржи антиоксиданте који побољшавају проток крви у мозак, поправљају расположење и памћење.

На несрећу, западњачки начин исхране, који је широко распрострањен, садржи врло мало од поменутих добрих намирница. Због тога научници сада праве скалу намирница погодних за мозак, која ће бити публикована до краја године.

ПОМОЋ У ПРЕВЕНЦИЈИ

Одређене хранљиве материје могу да помогну у превенцији, али и у терапији неких менталних болести.

Витамин Б

Особе које имају низак ниво витамина Б 12 склонији су запаљењима у мозгу и имају већи ризик од депресије и деменције. Недостатак фолне киселине још одраније се повезује са лошим расположењем.

Гвожђе

Смањена концентрација гвожђа у крви може да доведе до депресије.

Омега 3 масне киселине

Побољшавају размишљање, памћење, али и расположење.

Цинк

Контролише одговор организма на стрес. Ниска концентрација може да доведе до депресије.

Новости