Храну фарбају, па продају као здраву

Ако маслиново уље бирате према боји, густини и ознаци на паковању да је "екстрадевичанско хладно цеђено", можда ћете и поред најпажљивијег и најдетаљнијег разматрања понуђених производа ипак купити "мачку у џаку"!

Србија 28.03.2016 | 07:08

Последња светска истраживања показују да се овај прехрамбени производ често фалсификује, а потрошачима се уместо чистог маслиновог, подмеће "резано", углавном сојино уље, које "позелени" до жељене нијансе захваљујући додатим листићима који пуштају боју.

На списку најчешће лажираних производа су још и природни воћни сокови, вино и мед. Дакле, намирнице које многи купују као здраве.

У саставу природног сока од цитрусног воћа обавезно се додају флаванонски гликозиди хесперидин или нарингин, који, на пример, даје горак укус, рецимо соку од грејпфрута. Ако се ове компоненте не налазе у саставу сокова од цитрусног воћа, производ је вероватно лажиран, упозоравају стручњаци.

Хемијска аналитика ових и многих других компоненти хране, међутим, још је компликована и није доступна свим лабораторијама, због врло скупе опреме и недостатка стручњака.

"Постоје правилници који утврђују параметре и методе за анализу и утврђивање квалитета производа, на пример производа од грожђа, и јасно је да ако неки параметар, или више њих, одступају од тражених, то указује на лош квалитет, а посредно то можда значи и да производ није аутентичан, али ипак не мора да буде доказ лажирања", каже др Весна Ракић, редовни професор на Катедри за хемију и биохемију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Хемијском анализом хране могу да се добију информације о хранљивим компонентама, али и о присуству антинутријената, односно супстанци које онемогућавају искоришћавање хранљивих компоненти, адитива, токсина, алергена, загађивача из окружења, антимикробних резидуа.

"Резултати хемијске анализе хране омогућавају утврђивање квалитета намирница, али такође могу да укажу и на то да ли је одређени производ аутентичан или његов састав указује на примену неодговарајућих или недозвољених поступака при производњи", напомиње др Ракић.

"Сваки производ мора да буде здрав, сигуран за конзумирање и привлачан. Варијације у квалитету између производа исте врсте морају бити сведене на минимум. Продукти морају бити прилагођени захтевима тржишта укусом и нутритивном вредношћу."

Купцима хране произведене индустријски свакако се препоручује да читају декларације о саставу, које су обавезне за произвођаче. Уколико из било ког разлога потрошач посумња у квалитет или аутентичност хране и жели да на то реагује, најбоље је да се обрати надлежној инспекцији или Удружењу за заштиту потрошача.

АНАЛИЗА

"Потрошач може и сам да однесе узорак хране на анализу у одговарајућу акредитовану установу", указује др Ракић. "На пример, у Београду постоји Центар за испитивање намирница. Анализа може да буде мање или више скупа, у зависности од анализираних параметара, а добијени резултат представља информацију само за онога ко је анализу тражио и платио."

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА СРБИЈЕ

Не зна се колико се хране фалсификује

У Србији нема презицних података о томе шта се најчешће фалсификује и у ком обиму. Истина, ранији подаци показују да се код нас "копирају" жестока пића и слаткиши, као и да све више анонимних произвођача за своје место на рафовима бори тако што копира изглед амбалаже познатих произвођача.

"Када је реч о обиму фалсификовања хране, у Србији нема ни приближних података", каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

"Ту евиденцију не води нико. Није било истраживања на основу којих би се сагледала распрострањеност фалсификовања хране. На основу жалби потрошача и делимично на основу ранијих испитивања квалитета, било је фалсификата меда, јаких пића ракије и вињака, производа од меса и млека и другог. Нисам имао податке о фалсификовању слаткиша."

Један од разлога за фалсификовање хране и пића на нашем тржишту свакако је и недовољна заштита робних марки од самих произвођача, слаба заштита интелектуалне својине и слаба конкуренција.

"Коришћењем амбалаже познатих робних марки, уз минималне измене, а довољне да се фалсификатори заштите у евентуалном судском спору, погодују ширењу ове штетне појаве", наглашава Богосављевић.

Извор: Вечерње новости