Незапосленост: само Грчка лошија од БиХ

Висока стопа незапослености младих постала је велики проблем у низу земаља широм свијета. С друге стране, свака земља има специфичне узроке високе незапослености, који су често испреплетени.

Босна и Херцеговина 27.03.2016 | 10:34

БиХ у самом врху

“Бусинесс Инсидер” доноси економске и геополитичке узроке који су довели до високих стопа незапослености у 47 земаља, а упозорава и на неке од већих регионалних и глобалних трендова у том погледу.

На попису се нашло 47 земаља, од Либије са стопом незапослености младих од 24,5 посто, па све до Грчке у којој их је незапослено 64,8 посто.

У топ 10 земаља с највећом незапосленошћу младих нашла се и БиХ, али и Србија те Хрватска. Ипак, топ три земље по питању незапослености младих су Шпанија, Босна и Херцеговина те Грчка.

У Шпанији се стопа креће око 58,2 посто, а у БиХ износи 60,2 посто. Само Грчка има већи постотак незапослености младих, гдје се ова стопа пење на рекордних 64,8 посто.

Приватни сектор у БиХ нуди нарочито мале плате уз јако лоше услове рада, док су радници подложни експлоатацији. Због велике потражње за послом, послодавци су у могућности константно уцјењивати раднике давањем отказа, пише “Бусинесс Инсидер”.

Грчка, која је у 2015. години проживјела тешку борбу с европским кредиторима, провела је готово половину година постојања као независне земље у неком облику финансијске кризе.

Корупција ту земљу стоји од 8 до 10 посто БДП-а годишње, а виша и средња класа Грка годинама избјегава плаћање пореза.

“Бусинесс Инсидер” је Србију смјестио на 10. мјесто са стопом незапослености младих од 46,6 посто. Наводи се како та земља тренутно покушава приступити Европској унији те је чекају даљње болне реформе.

Упозорава се и на то да радни услови за младе људе у Србији чине управо ту групу посебно изложеном током економске кризе.

На деветом мјесту, са стопом незапослености младих од 49,5 посто, нашла се Хрватска. Истиче се како је Хрватска прије финансијске кризе уживала раст од 4 до 5 посто, међутим, није се успјела опоравити од кризе.

“Напредак на подручју борбе против незапослености је спор”, преноси се мишљење Свјетске банке.

“Бусинесс Инсидер” упозорава и на чињеницу да би хиљаде избјеглица, које су на подручје Балкана дошле с властитим економским проблемима, могле бити нови фактор ризика и по питању запослености.

Доминиканска Република налази се на 31. мјесту са стопом незапослености младих од 30,6 посто, Грузија слиједи с 31,5 посто, Јордан с 31,8 посто, Албанија с 32,3 посто, Суринам с 32,8 посто те Словачка с 33,8 посто.

Узроци незапослености

На 19. мјесто листе смјестио се Ципар с 37,1 посто, слиједе га Лесото с 37,3 посто, Италија с 38,3 посто, Египат с 39,3 посто, Црна Гора с 40,5 посто те Арменија с 40,6 посто. Француска се с 25,3 посто налази на незавидном 45. мјесту, што је у том погледу ставља у лошији положај од Либије са стопом незапослености младих од 24,5 посто и Судана са стопом од 24,9 посто.

Словенија се нашла на 44. мјесту гдје је стопе незапослености младих у 2014. години износила 25,7 посто.

Као узрок високе незапослености у Словенији наводи се економска криза која је земљу тресла од 2007. до 2012. године те склоност младих прихватању привремених послова који су први на удару у кризним временима.

Слиједе Мађарска с 26,1 посто, Порторико с 27,1 посто, Ирска с 27,7 посто, Барбадос с 28 посто, Малдиви с 28,1 посто, Бахами с 28,1 посто, Пољска с 28,4 посто и Бахраин с 28,6 посто стопом незапослености.