Људи и даље имају погрешну слику о њему

Пре тачно 10 година преминуо је Данило Лазовић. Мада га се старији сећају још из "Отписаних", широј публици најпознатији је као Шћепан Шћекић из "Срећних људи" и Черчил из "Породичног блага", а можда највише захваљујући тим улогама стекао је репутацију великог глумца, али и љубитеља кафана.

Србија 25.03.2016 | 22:51

Кад је друштвеним мрежама поново кренула да кружи слика "Кафане код бесмртних", било је оних који су се запитали зашто ту није било места и за Данила Лазовића, који је такође "био познат глумац и боем".

Та слика можда је изграђена улогама које је Лазовић носио, али његови пријатељи и сарадници тврде да је истина ипак другачија - овај глумац заправо није био љубитељ чашице и кафанске атмосфере. За разлику од бројних својих колега, Лазовић је ретко седео у позоришним бифеима, говорећи да нема времена да се бави београдским забавама и клубовима.

"Он није волео кафане, а обожавао је да се шали. Имао је врло специфичан смисао за хумор и добру душу", рекао је једном приликом за њега редитељ Синиша Павић.

Лазовић је био породични човек и волео је природу. Са супругом Бранком има четворо деце, а како би им обезбедио боље услове за одрастање, из центра града су се преселили на Авалу, далеко од градске вреве, где је Данило уживао у обавезама око домаћинства. И то док је био у врхунцу популарности.

"Мислим да је то нешто најбоље што је тата могао да уради јер нас је склонио с асфалта, па су моја браћа и сестра уместо да расту чекајући лифт, уживали у природи и здравом детињству... Мој отац је био патријархалан и конзервативан, желео је да од нас направи добре људе. Васпитавао нас је у духу праве српске породице, где се зна ко је ко и шта ко ради, као и да је љубав према Богу основ свега" причала је његова најстарија ћерка, Јелена Лазовић.

Данило Лазовић је рођен 25. новембра 1951. године у Бродареву, на граници Србије и Црне Горе. Одрастао је у радничкој породици, а Лазовићи су се 1958. година преселили у Прибој на Лиму, где је познати глумац завршио гимназију. На Факултету драмских уметности дипломирао је 1974. године, када је и остварио прву запажену улогу у култној серији "Отписани". Од тада су се ређале значајне улоге на филму, али и у театру, мада га публика најбоље памти по улогама у серијама "Бољи живот", "Срећни људи", "Породично благо", "Стижу долари"...

Током снимања те серије, Лазовић је и преминуо - 25. марта 2006. од инфаркта. Имао је 55 година. По жељи породице нико није држао говор, већ је преко разгласа пуштен Лазовићев монолог у поеми светог Николаја Велимировића „Косовски завет цара Лазара". Сахрањен је на Топчидерском гробљу.

Извор: 24сата