Интервју - Александар Џикић: Немаш право да се не такмичиш!

Тренер Партизана прича о искушењима током борбе за опстанак на Јадрану, захтевима које ставља пред играче, Џонсу, Маринковићу, Суперлиги...

Кошарка 27.03.2016 | 22:20

После једне "туре" у улози тренера млађих категорија и друге, као помоћног тренера првог тима, Александар Џикић ове године је трећи пут у каријери дошао у Партизан.

Стицајем околности (лоши резултати у АБА лиги, драматичан пад морала у екипи, мањак заинтересованих за вађење "кестења из ватре"), руководство клуба понудило му је позицију коју су му многи предвиђали још пре десетак година.

Знајући ко је и одакле долази, пробирљива публика, делом још револтирана начином на који је отишао Душко Вујошевић, дочекала га је као спасиоца и човека коме се верује. Месец-два касније, било је јасно да је Џикић положио испит са високом оценом и да је оправдао очекивања Партизанових навијача.

Са Џилетом на клупи, тим је остварио шест победа у првих седам утакмица АБА лиге и пласирао се у финале Купа Кораћа, где се питање освајача трофеја преломило једним "за длаку" непрецизним шутом Еда Мурића из десног ћошка.

Што је нарочито импресивно, Партизан је решио у своју корист све три утакмице против евролигашких тимова - две против Црвене звезде и једну против Цедевите, а то је почетком јануара изгледало као врло тешко остварив сценарио...

"Искрено, да сам нешто пуно размишљао да ли је то могуће, не бих се ни прихватио посла", почео је Џикић разговор за МОНДО.

"Откако сам дошао, покушали смо да се концентришемо увек на прву утакмицу која је на реду. Лично избегавам планирање унапред и у бољим ситуацијама од оне у којој је Партизан био у јануару, а камоли у тој. Идеш да прву следећу одиграш најбоље, па како буде".

"Наравно, утакмице против евролигаша су биле важне. Добро смо одиграли у АБА лиги и у Купу против Црвене звезде, која има сезону какву никад није имала, па против Цедевите, која је такође у Топ 16, са перфектном логистиком, стабилним буџетом и јасним циљевима. Био сам задовољан и како смо изгледали, рецимо, на гостовању Тајфуну. Али, ако морам да подвучем црту, на свакој утакмици има ствари којима сам незадовољан и делова којима сам потпуно задовољан".

Први "вечити" дерби био је трећи меч од Џикићевог доласка. Претходно су у драматичним завршницама савладане Цибона и Крка, да би се већ против Звезде видео потпуни преображај психолошког склопа.

Црно-бели су од првог до последњег минута "кидисали" на победу, не хајући за разлику у индивидуалном и тимском рејтингу у корист ривала...

"На утакмицама Звезде и Партизана је у оба табора присутна посебна енергија. То су утакмице за које играчи схватају да су врло важне, без обзира на положај на табели. Мислим да не можеш да победиш ако немаш довољно енергије и ако је не потрошиш на терену. То је један од основних састојака победе. Кошарка је једна ствар, таленат је друга, тренутна форма трећа... Али, основне су жеља, самопоуздање, храброст, назови то како хоћеш. Ми смо те утакмице стварно одиграли мушки".

Жеља за тријумфом видела се и по великом броју офанзивних скокова, чак и оних играча којима то никада у каријери није била јача страна (Милутиновић у полуфиналу Купа).

"Офанзивни скок је такође једна од неопходности, ако хоћеш да победиш. Надмоћ у скоку ти не гарантује, али те приближава успешном резултату... И добро је што су на одређеном броју утакмица бриљирали ти 'други' играчи. То олакшава посао тренеру, отежава посао противнику. Најлепше су утакмице на којима не можеш да кажеш да неко није задовољио. То је тренерски сан - да изађеш пред екипу и кажеш: 'Е, сви сте били у реду'".

Џикић слеже раменима на питање како би се ситуација одвијала да је на његовом дебију Цибона преокренула резултат после "минус 17" у другом полувремену, као што је урадила Мега док је тренер био Петар Божић. А, била је на мали корак од тога.

"Мени је било потпуно јасно зашто резултат пада... У једном моменту сам ухватио играче како су помислили 'Јао, опет!' Онда пробаш да их протресеш, раздрмаш. И завршило се добро".

"Многи се не сећају да је Вилијамс почео да игра за нас тек после те утакмице. Добили смо једно тело више у рекету, плус је и мали Копривица ушао у ротацију. Џонс је претходно био под невероватним умором. А и Розић увек против мене одигра утакмицу сезоне... После те победе је дефинитивно било лакше".

Атмосфера у дворани на почетку те утакмице била је специфична, као да су сви били решени да се подвуче црта испод лошег периода и не осврће се уназад.

"У припреми Цибоне рекао сам екипи оно што каже сваки тренер Партизана. 'Момци, публика ће да вас носи ако види да се борите'. То је тако. Ми имамо срећу што нас неко носи и када је лоше. Тешко је измерити колико победа су нам навијачи донели ове сезоне... Али, кад кажеш Партизан, ја то подразумевам. То се тешко одваја".

Било је логично да пораз од Меге у финалу Купа остави последице. Међутим, Партизан је осам дана касније у пуној Хали спортова "прегазио" Цедевиту, без трага разочарања на лицима играча.

"Много радимо на томе да утакмица није питање живота и смрти. Увек радимо скаутинг претходне утакмице, добре и лоше ствари. Тражимо грешке, покажемо их, признамо и радимо да их поправимо. То је редослед. Али, кад се нешто заврши - крај је. Проблем настаје кад правиш више пута исте грешке. А, грешка је саставни део кошарке и свако има право на њу... Само немаш право да се не такмичиш. Играч који се не такмичи, не треба да буде на терену".

Један од Џикићевих кључних потеза било је успостављање јасне хијерархије у тиму. Мало је "промешао" карте у односу на први део сезоне, поделио улоге и, како је једном приликом рекао, старао се "да нико не ради оно што не зна".

"Имаш своје мишљење. Неким играчима верујеш више, некима мало мање. Онда покушаш да тежиште одговорности преусмериш на оне за које мислиш да могу да је поднесу, а ове друге да растеретиш".

Кевин Џонс свакако спада у прву групу. Џикић је брзо схватио да је то играч око кога би желео да гради тим за идућу сезону.

"Зато што је то врло солидан кошаркаш, који карактерно одговара ономе што тражимо. Миран човек, усмерен на кошарку, сређеног приватног живота, амбициозан... И добар кошаркаш. Сад, да ли ћемо имати новца да га задржимо - нисам неки оптимиста. Не знам ко је у АБА лиги имао бољу сезону од њега на позицији 'четири'. Сигурно је био у Топ 3. Може да игра унутра, може споља, увек добро тренира, стабилан је психички, способан да изађе из кризе. Мислим да ће у оквиру својих могућности направити успешну каријеру".

Џамар Вилсон се такође показао добрим избором претходног шефа стручног штаба...

"Дошао је у Партизан после повреде и прво му је требало времена да се спреми физички, па да психички 'сажваће' средину у којој се налази, да прихвати игру... Позитиван је тип, као и Џонс, има висок праг боли, спреман је да се жртвује за екипу, да преузме лидерску улогу када је потребно. Знам да је на почетку био врло оспораван и задовољан сам како је одиграо".

Обезбедивши опстанак у АБА лиги, Џикић је остварио кључни циљ за ову сезону. На том путу се ослањао првенствено на странце и не тако младе домаће играче, какав је Цветковић.

Поставља се питање када ће и да ли Партизан уопште може да се врати стратегији из претходних година, када је увек гледао да има таленте које развија, са њима направи одређене резултате и онда њиховом продајом попуњава буџет, враћа дугове и тако даље.

"Најбољи млади играчи више нису у Партизану. Симанић је у Звезди, узимам га само као пример. Доста њих је у иностранству. Загорац је у Меги. Јарамаз је у Меги. Просто је тако, ситуација се променила, али рецимо, ми сваку утакмицу почињено са двојицом младих играча - Маринковићем и Копривицом. После они остају на терену у зависности од учинка".

"Развијање младих играча је понекад компликовано довести у паралелу са императивом победе. Виси ти над главом опстанак у АБА лиги... Шта радити? Друго питање је колико младих играча можеш да развијаш у једној сезони? У Олимпији сам имао искусан тим и Горана Драгића. У Крки релативно искусан тим, уз млађег Драгића и Мурића, дакле ту су била двојица. У Лијетувосу само Валанчунас. Значи, питање је колико можеш да развијаш младих играча у исто време, у тиму који има високе резултатске циљеве".

Као једини истински "проспект" у садашњем Партизану фигурира Вања Маринковић, који је после Вујошевићевог одласка имао проблем да се "пронађе" у новим околностима. Какви су, објективно, домети младог бека?

"Рано је причати о томе. Као у случају сваког младог играча, његов посао је да ради и да покуша да буде што бољи. Вредан је момак, усмерен ка кошарци... Он зна да има подршку свих који треба да му је дају, али доста тога зависи и од њега самог".

"Не постоји дефинитиван рецепт како играчи прелазе из млађих категорија у сениоре. То је период у коме се неки и 'изгубе'. Али, сваки од њих има своју причу, не постоје правила. Прво мораш физички да одговориш оном што се од тебе захтева. Онда психички. Онда да схватиш шта је сениорска победничка кошарка. То значи да мораш да играш у оба правца, да имаш нешто да би те и старији играчи прихватили".

Партизан је у понедељак после краћег "распуста" поново почео да тренира. Екипа се налази у до сада незабележеној ситуацији, да усред сезоне има вишенедељну паузу.

"Радићемо у односу на датум почетка Суперлиге. Највећи проблем ће бити поновно увођење екипе у такмичарски ритам, јер ми смо били у добром ритму и пауза од два месеца нам не одговара. Морамо да оборимо форму да бисмо је поново дигли. За то ће нам бити потребне тренинг утакмице, а ту наступа нови проблем, јер је тешко наћи спаринг партнере који не играју среда-субота. Радимо на томе, тражимо клубове који имају исти проблем као и ми".

Прошле сезоне прекинут је низ црно-белих од 13 узастопних националних титула. Игре и менталитет тима под вођством Александра Џикића дају наду Гробарима да је могућ сензационални повратак на трон, посебно са повратником Новицом Величковићем, можда и опорављеним Андрићем.

Међутим, 45-годишњи тренер сматра да је сада бесмислено причати на ту тему, из простог разлога што Суперлига није ни близу почетка.

"Знаш где је 5. мај? До 5. маја ко жив, ко мртав".