Јавни сектор 'диже' просјечну плату

Највећи број радника у Републици Српској, њих чак 102.230 прима плату од 371 до 610 марака, док више од 62.000 радника зарађује више од 1.000 КМ и управо они „надувавају“ просјечну зараду у Републици Српској, која је у фебруару износила 838 марака.

Република Српска 24.03.2016 | 17:08

Према најновијим подацима Пореске управе, у Српској је у новембру било запослено 265.837 радника од којих је нето плату мању од законом дозвољених 370 КМ примило 11.440 радника. Нето примања до 285 КМ имало је 8.588 радника, док је од 286 до 369 КМ добило 2.852 радника.

У Пореској управи су образложили да су запослени којима су нето примања испод 370 КМ, односно 320 КМ или пријављени на непуни фонд радних сати или су у том периоду били на боловању.

Већ поменутих 102.230 примило је плату од 371 до 610 марака, док је 39.619 радника добило плати између 611 и 830 КМ. Од 831 до 1.000 КМ добило је 26.411 радника, од 1.001 до 2.000 КМ примало је 53.722 радника, док је преко 2.000 КМ имало 8.338 радника у Српској.

Ако ове податке упоредимо са подацима Завода за статистику Републике Српске, према којима највеће плате имају запослени у финансијским и дјелатностима осигурања, у јавној управи, производњи и снабдијевању струјом, гасом, паром и климатизацијом, те у области здравствене заштите и социјалног рада долазимо до закључка да управо ови радници „надувавају“ републички просјек и да је просјечна плата у реалном сектору далеко мања.

Шкребић: Просјечна плата у Републици Српској нереална и надувана

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Драгутин Шкребић каже да је очигледно да је просјечна плата у Српској нереална, надувана и да је много мања него што то званични подаци показују.

„Јасно је да наша привреда не може поднијети оволику јавну потрошњу и, хтјели ми то или не, мораће доћи до смањења плата у јавном сектору или смањења броја запослених. Објективно би било да они мало смање плате, а ми у реалном мало подигнемо, па да се то колико-толико приближи“, нагласио је Шкребић.

Он је истакао да се у Срспкој ових дана разговара о повећању најниже плате, али да за то сада нема услова и да би много боље рјешење било спречавање злоупотребе минималне зараде, него њено повећање.

„Та најнижа плата се страховито злоупотребљава. Како неко може добити најнижу плату ако је радио пуно радно вријеме и ако обавља своје послове? Ми имамо фирми у којима је најнижа плата правило. Зато сам љут на контролне органе, зашто то не контролишу“, рекао је Шкребић.

Додао је да би послодавци у реалном сектору, прије свега, требали покушати да повечају средње плате.

„Оне су мале и изгубили смо средњи сталеж, а држава која нема средњи сталеж тешко може опстати“, казао је Шкребић.

Извор: Цапитал