Анализа: 10 незаборавних НБА рекорда...!

Булси, Лејкерси, Стоктон, Валас, Грин, Чемберлејн, Расел, Џабар, Калдерон... Док чекамо да Вориорси "скину" 72-10 рекорд Булса, ево још неких занимљивих остварења. Нека никад неће бити срушена.

Актуелни шампион Голден Стејт Вориорси руше, постављају и јуре разне НБА рекорде, попут њихове прве звезде Стефа Карија, најбољег тројкаша у историји - статистички.

НБА и статистика нераздвојни су појмови и Американци често претерују тражећи куриозитете које ће истаћи у први план и "појачати" извештаје са утакмица.

Чекање крај сезоне и крај трке Голден Стејта са 20 година старим рекордом Чикаго Булса навело нас је да завиримо у ризницу НБА рекорда и изаберемо 10 који се издвајају од других.

Почињемо управо од најбољег скора у историји, који ће пасти уколико званични шампиони победе у десет од преосталих 12 мечева пред почетак плеј-офа,

72-10

Током шестогодишњег режима Чикаго Булса предвођених незаустављивим Мајклом Џорданом, 1991-1993 и 1996-1998, сезона 1995/96 била је најимпресивнија.

До данас, а није немогуће да ће овај рекорд оборитив актуелни шампиони Голден Стејт Вориорси, нико није пришао близу скору од 72 победе и десет пораза "бикова" (87,8%), пре почетка плеј-офа у којем је Фил Џексон одвео екипу до титуле са скором 15-3.

Булси су код куће имали скор 39-2, а у гостима 33-8. У плеј-офу 10-0 и 5-3.

Петорку Булса у тој сезони чинили су Мајкл Џордан (30,4 поена), Рон Харпер (7,4), Скоти Пипен (19,4), Лук Лонгли (9,1) и Денис Родман (5,5), а стартери су повремено били Тони Кукоч (13,1), Бил Венингтон (5,3) и Дики Симпкинс (3,6). Наступали су још Ренди Браун (2,7), Џад Бачлер (3,8), Џејсон Кафи (3,2), Стив Кер (8,4) и Џон Сали (2,1), а један наступ уписао је и Џек Хили и постигао пет поена.

Чикаго је наредне сезоне стигао "само" до 69-13 (84,1%), што је дуго био званичан рекорд, још од шампионске сезоне Лос Анђелес Лејкерса, 1971-72, а најбоље што је свет кошарке видео од Џордановог повлачења била је сезона Далас Меверикса, 2006/07, када је остварен скор 67-15 (81,7%) а све зачињено елиминацијом у првом колу плеј-офа од осмопласираних Голден Стејт Вориорса (2-4).

Управо су Вориорси прошле сезоне уписали 67-15 и најавили да могу још више, а обориће рекорд Булса уколико у преосталих 12 мечева до доигравања не доживе више од два пораза.

98,1%

Док се свет диви невероватним шутерским способностима Стефона Карија, који "сипа" тројке са свих позиција и руши увелико сопствене рекорде, мало ко би "на кеца" знао да каже ко је имао најимпресивнију НБА сезону када је проценат успешности са линије пенала у питању.

Овај рекорд припада шпанском плејмејкеру Хозеу Калдерону, сада играчу Њујорк Никса, који је у сезони 2008/09 у дресу Торонто Репторса убацио 151 од 154 слободних бацања!? Калдерон је убедљиво поништио рекорд Калвина Марфија из сезоне 1980/81, који је као играч Хјустон Рокетса изводио пенале са 95,8 одсто успешности.

Калдерон – 98,1!

38.387

О њему се скоро уопште не говори када трају расправе о томе ко је најбољи кошаркаш свих времена, али рекорд који је поставио инсистирајући да игра до 40. године, остаће још дуго недодирљив. Див, Карим Абдул Џабар, током 20 сезона активног бављења кошарком постигао је 38.387 поена и издржао налет такође легендарног Карла Малоуна који је добацио до 36.928.

Кошгетер, Коби Брајант, који такође игра 20. сезону, налази се на скоро 5.000 поена иза Џабара. Четврти је Мајкл Џордан са 32.292, али и двогодишњом паузом у време када је био најдоминантнији играч лиге. Нешто од пропуштеног у сезонама 1993/94 и 1994/95, Џордан је надокнадио играјући за Вашингтон Визардсе од 2001. до 2003, међутим и даље се бавио кошарком знатно краће од тројице испред себе, од којих има знатно бољи просек поена по утакмици (КАЏ - 24,6, КМ – 25, КБ- 25 и МЏ – 30,1).

33

Поменули смо Лејкерсе из сезоне 1971-72, који су до појаве Булса били најдоминантнија генерација у историји лиге. Њихов скор 69-13 је "пао", али не и низ од 33 победе!? Са играчима попут Вилта Чемберлејна, Гејла Гудрича и Џерија Веста, "језераши" су у првој сезони без пензионисаног Елџина Бејлора били без пораза дуже од два месеца.

Најближе што су успели тимови после тога је 27 победа, успех Мајами Хита из сезоне 2012/13.

41

Поени, скокови, победе, низови, а техничке? "Најпрљавији играч свих времена", како га често зову, иако се Кевин Гарнет својски труди да му отме тај епитет, Рашид Валас, зарадио је 41 техничку грешку играјући за Портланд Трејлблејзерсе у сезони 2000/01. Сезона је трајала 82 утакмице, а он је добијао техничку на свакој другој у просеку.

Нико му није пришао ни близу, чак ни по укупном броју од 308 техничких у каријери. Браво!

11

Често причамо о НБА династијама, почели су Бостон Селтикси, наставили Лос Анђелес Лејкерси, потом се појавили Чикаго Булси, а у последње време најчешће су шампиони били Сан Антонио Спарси. Међутим, само две франшизе, Селтиски и Лејкерси, имају више титула од Била Расела.

Овај легендарни центар који је носио "шестицу" у Бостону током златних година, од 1957. до 1969. године, освајао је прстен невероватних 11 пута у 13 сезона!?

Иако треба поменути да се у том периоду НБА ширио са осам на 14 тимова, а да данас има 30, Раселова величина огледа се и у томе што су му, не рачунајући саиграче из златних бостонских дана, најближи конкуренти Роберт Ори са седам, односно Мајкл Џордан, Скоти Пипен и Карим Абдул Џабар са шест.

50,4

Мајкл Џордан, касније опште прихваћен као најбољи кошаркаш свих времена, најавио је страховладу 90-их невероватном сезоном 1986/87, током које је бележио просечно 37,1 поен!? Ипак, ово је само друго најбоље остварење свих времена, свакако импресивно, али и даље далеко, далеко иза онога што је у сезони 1961/62 остварио Вилт Чемберлејн.

Овај горостас под обручима 42 пута убацио је више од 50 поена у поменутој сезони и завршио је са просеком од 50,4, што ће свакако остати недостижно.

Дозволите да кажемо – заувек!

1.192

НБА израбљује своје звезде календаром у којем сваки играч мора да одигра најмање 82 утакмице током свега пет месеци и тек тада почиње оно право, плеј-оф, где играчи одиграју још 20-ак утакмица. Неко више, неко мање.

Потребно је много одрицања, дисциплине и среће да се избегну повреде, а тренери због умора често плански одмарају своје водеће играче. Утолико, док гледамо како "пуцају" колена и зглобови, рекорд који је поставио Еј-Си Грин заиста добија на тежини. Овај бивши кошаркаш Лос Анђелес Лејкерса, Финикс Санса, Далас Меверикса, поново Лејкерса и на крају Мајами Хита, поред тога што има три шампионске титуле, може да се похвали и да је био стена од човека, јер је веза 1.192 утакмице без да је ИЈЕДНУ пропустио!

"Челични" је играо 14 сезона и није зарадио ни најмању повреду, односно ако јесте, није због тога отишао да се пожали код тренера. Вероватно тешко достижан рекорд почео је да се пише 19. новембра 1986. године утакмицом између Лејкерса и Сан Антонио Спарса у Тексасу, а завршен је 18. априла 2001. Гриновим опроштајем на мечу Мајамија и Орландо Меџика у гостима.

15.806

Ако постоје они који сматрају да Џордан није био најбољи кошаркаш свих времена, мање је оних који мисле да је постојао већи плејмејкер од Џона Стоктона у историји НБА лиге. Иако прилично низак, често физички инфериоран у конкуренцији мишићавих бекова са свих страна САД, жива легенда Јуте Џез током 19 незаборавних сезона и никад виђеног партнерства са Карлом Малоуном, стигао је до 15.806 асистенција!

Ко је други? Џејсон Кид који је у пензију отишао са скоро 4.000 асистенција мање, док се један Стив Неш налази на трећем месту са скоро 5.500 асистенција заосатка за Стоктоном.

Не знамо да ли је то ико израчунао, али слободна процена је да је више од 50 одсто Стоктонових асистенција отишло само за Малоуна, другог најбољег стрелца у историји лиге. Какав тандем!

100

Поменут је већ у овој топ листи, али мора поново – Вилт Чемберлејн је 2. марта 1962. године, играјући за Филаделфију Вориорсе, убацио Њујорк Никсима округло 100 поена у победи од 169:147.

Чемберлејн је играо трећу сезону у каријери, а у поменутој утакмици погодио је 36 од 63 шута и 28 од 32 пенала. Најближе што је ико икада пришао овом рекорду је остварење легенде Л. А. Лејкерса Кобија Брајанта, који је 22. јануара 2006. убацио Торонто Репторсима 81 поен у победи 122:104.

Да је потрајало мало дуже, вероватно би стигао и до "стотке"...