Крвава борба за улоге у Бољшој театру

Документарац "Бољшој Бабилон" открива интриге око легендарног позоришта, чији је резултат био стравичан напад на сада бившег директора балета, кога су унаказили киселином.

Занимљивости 18.03.2016 | 08:39

Британски сниматељ и режисер Ник Рид питао је Владимира Урина, директора московског театра, да ли сам верује у демократију, а он се само насмејао.

- Није то на распореду данас - истакао је Урин.

Разговарали су у време кад се чувена институција, по многима "душа Русије", носила са једним од највећих интерних скандала, нападом на уметничког директора балета Сергеја Филина.

Чињеница да је ту некадашњу националну балетску звезду у јануару 2013. неко залио киселином, унаказио га и ослепео, Риду је био повод за документарац "Бољшојски Вавилон".

- И за појмове руског подземља, то је једноставно био необичан одабир оружја - рекао је номиновани британски режисер за БАФТА награду, који је тада у Русији радио на другом филму, ономе о једном од најозлоглашенијих тамошњих затвора, намењеном искључиво убицама.

- Колега Марк Франчети предложио је да дубље истражимо причу јер је било јасно да се ради тек о врху планине. Или како нам је касније рекла једна балерина: "Бољшој је прелеп споља, а унутра кува", објашњава Рид додајући како им је долазак споменутог Урина, кога је Кремљ поставио након напада, "да што пре почисти ствари", осигурао слободан улаз у монументални Бољшој.

И љубав и мржња

- Кад су ухапсили Павела Дмитриченка, балетана који је наручио напад јер је, како је рекао, био огорчен што Филин најбоље улоге даје својим миљеницима, Бољшој се затворио у себе, завладале су параноје. Месецима смо чекали дозволу да снимамо и добили смо је кад је на сцену ступио Урин, који је најавио транспарентност. Он невероватно, није имао никаквих услова, осим да будемо поштени. Људи ми нису веровали кад сам говорио да није требло да потписујемо баш ништа, чак нису тражили ни да им покажемо филм пре службеног приказивања - каже Рид додајући како сад схвата зашто запослени према тој институцији осећају и љубав и мржњу.

- Знају да је то врхунац, али да захтева невероватне жртве. Нимало чудно што Бољшој зову "гробљем талената". Сама чињеница да си у њега упао значи да си и ти врх врхова, и то ти се стално говори, што чини чуда за его. Међутим, једном кад си унутра, схватиш да је то тек почетак једне сталне, жестоке борбе за први ред, за прво место - објашњава Рид додајући како онда, што се тиче добијања улога, друге ствари, а не талент, постају много важније.

- Инсинуације да се улоге добијају митом, преко кревета, стална су појава у овом свету и ми смо се наслушали којекаквих прича. Сам Филин словио је за човека који ствари обавља иза затворених врата, па док смо снимали држао нас је на дистанци. Додуше, појављивао се ретко јер је тада стално ишао на операције. Било је јасно да је претрпео престрашан напад и да ожиљци нису само физички - истиче Рид додајући да су Франчети и он тражили изјаву и од Дмитриченка, који иначе издржава шестогодишњу затворску казну због планирања напада, за који је рекао да није хтео да буде киселином, већ да га само пребију.

Због "Лабудовог језера" киселина у лице

Тај некадашњи првак Бољшој балета на Филина је, према властиту признању, био огорчен није његовој девојци хтео да да улогу Одете у "Лабудовом језеру".

На трагу његових оптужби, које је Филин одлучно одбацио, имамо и причу балерине Џој Вомак, прве Американке која је потписала уговор са Бољшојем, а који је напустила 2013. године тврдећи да је институција затрована корупцијом. Вомак је у једном интервјуу изјавила да су јој за соло улоге тражили мито од 10.000 долара.

- Стално су ми саветовали да нађем спонзора који би се код управе "заложио за мене", рекла је тада, мада Бољшој ипак није тужила.

То је ипак 2003. учинила Анастазија Волчкова, позната као "балерина коју су отпустили јер је предебела". Бољшој ју је, након што је добила спор, са свега 47,5 килограма, морао да врати на посао.

Касније је бившег директора Театра, претходника Владимира Урина, Анатолија Иксанова, оптужила да је Бољшој претворио у "велики бордел", у коме се балерине силе да спавају са богаташима ако желе да "путују на турнеје или уопште да плешу".

- То како се добијају улоге у Бољшоју мрачна је уметност и, мада је специфичан свет, уједно је и огледало ситуације у друштву. Кад упиташ људе за корупцију, слежу раменима, као да се ради о нечему неизбежном - каже Рид, кога је критичар из "Вариетија" "опрао" да филмом обећава више него што нуди, тј. да, укратко, опет остајемо без јасног признања гадне јавне тајне, да је свет високе културе саздан од ниских страсти.

- Није ми било етично да износим трачеве без доказа - одлучан је Рид, свестан да се ради о једном од националних симбола Русије, најпознатијем, уз калашњиков, како каже један од балетана у филму.

- Не заборавиш никад да је то државна институција, да су очи Кремља, у чијој је непосредној близини, стално упрте у њу, са тим да је и Владимир Путин мање, барем јавно, опседнут Бољшојем. Али је то истовремено и фасцинантан сложен свет за себе. Током украјинске кризе у целој тој великој згради са више од 3000 запослених на једином телевизору никад нису биле вести - говори Ник Рид.

Блиц