Видић отворио душу: О Мојесу, Роналду и Москви, Мурињу, клупи Јунајтеда...

Много занимљивих изјава у интервјуу који је славни фудбалер дао ББЦ-у. Кога би изабрао између Гигса и Муриња, да ли ће постати тренер и још много тога.

Немања Видић је жива легенда Манчестер јунајтеда.

Био је то и пре него што је отишао, био је то и пре него што је завршио каријеру.

Само је, на изненађење многих, саопштио да је раскинуо уговор с Интером и да више неће играти фудбал. Догодило се то у јануару и, судећи према интервјуу који је дао за енглески ББЦ, бивши капитен Јунајтеда остао је са супругом и децом да живи у Италији, у "Граду моде".

Примио је екипу енглеске телевизије у свој дом и, иако то ретко ради, дао дуг и ексклузиван интервју.

Једно од питања било је веома незгодно за Видића – ко после Луја ван Гала (са којим се мимоишао на лето 2014. године)? Његов дугогодишњи саиграч, Рајан Гигс или ривал, Жозе Мурињо?

"Допада ми се идеја о Гигсију, али Мурињо је имао толико успеха у прошлости...", рекао је 34-годишњи Ужичанин, који је дрес Јунајтеда носио од 2008. године до 2014.

Са наследником сера Алекса Фергусона, Дејвидом Мојесом, "издржао" је непуну сезону, потом је одлучио да је време да оде из Манчестера (вероватно слутећи шта се спрема) и да се опроба у новој држави, култури и клубу, али мало је рећи да није функционисало у уздрманом Интеру, који је кроз историју појео "мали милион" великих играча.

"Тежак је то избор. Да ли је Гигси већ спреман? Он зна. Клуб зна. Сигуран сам да ће те две стране имати отворен и искрен разговор", додао је Видић, који је био капитен Гигсу, иако је легендарни Велшанин играо за Јунајтед од 1990. до 2014. године!

Кога би он волео? Ту је већ био дипломата...

"Волео бих некога ко зна клуб и ко може да му донесе само најбоље... Делио сам свлачионицу с њим (Гигсом, прим. аут) дуго, знам да би он то урадио", рекао је Видић и додао да би доласком Муриња дефинитивно нестао Фергусонов препознатљив стил, који су узгред речено Мојес и Ван Гал утабали као парним ваљком.

"Мурињо игра фудбал на свој специфичан начин, то је добро познато, али дефинитивно поштујем Муриња као менаџера. Он је један од највећих свих времена, уз Пепа Гвардиолу и сера Алекса Фергусона", рекао је Видић, а одмах упада у очи кога је све изоставио са тог кратког списка.

Видић је 18. јануара раскинуо уговор с "неразурима", а десет дана касније саопштио да се повлачи из фудбала. Бар као играч. Имао је понуде из америчке МЛС, да је само рекао: "Хоћу у Кину", сигурно би тамо истресли милионе да га доведу, могао је и на Блиски исток, али...

"Био је прави тренутак", рекао је без оклевања.

"Осећао сам да не могу више да пружим 100 одсто себе, било је паметније да не силим, да играм да бих играо и на крају само додатно погоршам здравље", истакао је а потом открио зашто није желео да се враћа у Енглеску, упркос наводним позивима не само Астон Виле већ и других клубова...

"То је место где сам провео најбоље године моје каријере и, кад већ нисам могао да играм на нивоу на ком сам играо у Јунајтеду, било је поштеније да се не враћам".

Видић се, како каже, и даље навикава на живот без фудбала. Одлучио је у договору са супругом Аном да изабере Милан за своју резиденцију, до даље, где деца иду у школу, а он у 35. години остварује своје дечачке снове. Као профи играч, по слову уговора, није имао право да се бави скијањем, ни рекреативно, а сада често одлази у прелепе италијанске Алпе и скија.

Открио је да је, попут многих пензионисаних великана Премијер лиге, добио понуде енглеских ТВ станица да се придружи тиму коментатора, а један од његових бивших саиграча из славних манчестерских дана, Гари Невил, искочио је зимус из ТВ студија у тренерске воде и преузео Валенсију.

Да ли је то пут којим би и Видић једног дана могао да крене? Није немогуће!

Видић је у Енглеској већ завршио за "А" и "Б" лиценцу, а каже да планира ускоро да при Фудбалској асоцијацији, у модерном "Сент Џорџ парк" тренинг центру националног тима Енглеске упише и за "Про" лиценцу.

"Почео сам да скупљам 'беџеве' пре четири године. У то време играо сам за Манчестер јунајтед и радио са вероватно најбољим менаџером икада, сером Алексом Фергусоном", рекао је Видић.

"Он је тражио много од својих играча, али смо му веровали. Ако би рекао нешто, могли сте да видите у његовим очима да искрено верује у то. Чак и ако није веровао, деловало је да верује. То је била његова највећа снага".

Потом је додао да је бављење тренерским послом нешто у чему верује да би могао да буде добар и додао:

"Волео бих да пробам да водим клуб у енглеском фудбалу".

Да ли то значи и Јунајтед?

"То је мој сан. Ако питате било ког играча Јунајтеда да ли би волели да буду менаџери једног дана, рекли би: 'Да', али ја сам тренутно много далеко од тога", додао је.

Разговор је аутора и Немању потом вратио на 21. мај 2008. године, на московску кишу и чувено финале Лиге шампиона са Челсијем, које је обележило клизање Видићевог великог ривала, Џона Терија, човека који је промашио пенал вредан титуле првака Европе...

"Мислио сам да смо изгубили", рекао је Видић, који каже да је био сигуран да ће Тери дати гол.

После тога, Гигс и Видић требало је да се договоре ко ће бити следећи извођач за Јунајтед...

"Било је он или ја. Стајао сам поред њега и рекао: 'Молим те, реци да ћеш ти да шутираш'. И шутирао је, дао је гол", рекао је Видић, искрено.

Един ван дер Сар потом је одбранио пенал Николи Анелки и Јунајтед је освојио трећу титулу првака Европе, Видићеву прву, Фергусонову и Гигосову другу.

Прегледајући слике лудог славља, Видић је нешто приметио...

"Видите ли крв на Андерсоновој глави?", питао је новинара.

"То је од мојих зуба. Сви смо скакали као луди около, ударио ме је главом у зубе и расекао се... Лудо", намигнуо је Видић.

Само у периоду између 2007. и 2009, Јунајтед је освојио три Премијер лиге, Лигу шампиона, ФИФА светско првенство клубова, Лига куп и два Комјунити шилда. Стигли су и до финала и полуфинала Лиге шампиона, финала и полуфинала ФА купа.

Није постојао бољи период у славној историји клуба, а свему је допринео и Кристијано Роналдо постигавши 91 гол у те три сезоне и заслуживши "Златну лопту" 2008.

"Кристијано је био забаван момак. Волео је да се смеје и шали са нама. Чак и да прима шале", открива Видић страну славног Португалца, какву не можемо видети преко ТВ екрана.

"Некада шале на свој рачун није примао са осмехом, али ми се чини као да их је свесни призивао. Волео је да ђуска, што је било сјајно за атмосферу у свлачионици".

Али...

"Али, у исто време он је био један од највећих професионалаца које сам икада срео. Био је потпуно посвећен фудбалу. Имао је велика очекивања од себе и желео је да оствари велике ствари. То га је 'возило' на тренинзима, радио је напорно да би напредовао. То веома ценим код њега".

За разлику од Роналда...

"Било је много талентованих момака у клубу, много талентованијих од мене, али нису били посвећени фудбалу. Нису на крају ни достигли својих 100 одсто могућност. Мало ко је радио ван тренинга. А управо тако је Роналдо постигао све што је постигао. Он је пример како би фудбалери требало да тренирају и живе", закључио је Видић.

После бајке – пакао... Добро, не баш пакао, али ако се зна како је Јунајтед изгледао код Фергусона, његов наследник био је осуђен на пропаст.

Шта је пошло по злу?

"Очекивали смо да ће нови менаџер добити времена да се адаптира, али већ после месец дана почела је да расте тензија и да се повећава притисак. Било је дупло теже него под Фергусоном. Људи су доводили Мојеса у питање, исто раде и са Ван Галом на начин на који никада раније нису судили о другима", примећује Видић.

"Мојес је променио одређене ствари, неки играчи су се запитали – зашто? Али, то је била природна реакција. Потом су медији од тога направили проблем, а то заиста никада није био проблем. Он се трудио јако, није успео и није се догодило... На крају, притисак је постао неподношљив", рекао је.

"Када водите клуб какав је Јунајтед, у времену у ком ми живимо, нико вам више не пружа време за ваше резултате. Спољашне силе креирале су лошу енергију. Када се то догоди, то се одражава на тим, на навијаче и то постаје проблем. Тако да, после свих ових дивних година и успомена, имам и ово: Завршио сам као седми!", присетио се и констатовао:

"Био је то лош начин да се напусти клуб..."

Ништа боље није ни данас, Јунајтед је шести, испао је у првој фази Лиге шампиона, негативна енергија исијава из "Олд Трафорда"...

"Сувише је ово тешко време за Јунајтед да не буде никакве реакције. Сваки клуб је долазио у овакву ситуацију, тако да је важно да се у свему препозна светло на крају тунела", рекао је Видић.

"У последњих неколико мечева могао је да се препозна потенцијал младих играча. То су добри знаци. Али, такође, потребни су вам трофеји. То је тренутак када се запитате којим путем је потребно да се крене. Млади играчи би дефинитивно требало да добију шансу, али су вам потребни и искуснији, који су већ освајали трофеје".

Додао је...

"Компликована је ситуација. Лакше је о томе причати, него бавити се проблемима. Али, надам се да ће ускоро бити на старом-добром путу, какав људи и очекују, а то је да конкуришу за титулу првака Енглеске и Европе", рекао је Видић.

Са Јунајтедом, био је првак Енглеске 2007., 2008., 2009., 2011. и 2013., ФА куп освајао је 2006., 2009. и 2010. године, а 2008. остаће уписана као најбоља, због Лиге шампиона и ФИФА светског првенства за клубове.

За крај, можда је занимљиво сетити се како је Фергусон једном описао Видића, човека којем је дао капитенску траку у конкуренцији Рајана Гигса, Рија Фердинанда, Пола Сколса, Гарија Невила, Вејна Рунија, Кристијана Роналда и осталих...

"Колико штопера можете да набројите да заправо уживају у одбрани гола? Видић воли то. Он воли изазове, дуеле у којима ставља своју главу тамо... Може се рећи да га узбуђење које изазивају те 50-50 лопте заправо покреће".

Таквог га памтимо!