Исељавање: Нестао град од 80.000 људи

У протекле двије године из Босне и Херцеговине је трбухом за хљебом иселило 80.000 људи, подаци су Савеза избјеглица и расељених лица. Исељавају цијеле породице. И села и градови остају пусти.

"Селе сви – и Срби и Хрвати и Бошњаци", каже Мирхуниса Зукић, предсједница Савеза избјеглица и расељених. Додаје да највише одлазе млади високообразовани кадрови, те уколико се не предузму хитне мјере БиХ ће за пет година бити земља стараца.

Горажданин Един Дервишевић, стручњак из области просторног планирања, упркос чињеници да је тај кадар тражен у Босни и Херцеговини, не може пронаћи запослење. Принуђен је обављати физичке послове да би било шта зарадио.

"Није ми тешко ни копати, ако ме неко зовне, брати малине и томе слично", истиче Дервшевић.

Един Дервишевић, као и већина младих образованих људи који су годинама на бироу јер нису политички ангажирани и немају чланове фамилије у власти, размишља о одласку из Босне и Херцеговине, негдје гдје ће знати да цијене његово знање.

Инжењерка биологије, Минела Драгољ, такође није могла пронаћи запослење, те је волонтирала у хуманитарним организацијама које се баве бригом о старим и изнемоглим лицима. Недавно јој се указала прилика да оде у Њемачку.

"Дали су ми да радим на одјелу за кардио-васкуларне болести и задовољна сам. Овдје сам доживјела и гостопримство, љубазност и колегијалност што до сада нисам имала прилику да видим у рођеној домовини. Овдје се осјећам баш као човјек", искрено ће Драгољ.

Слична је ситуација и у другим градовима у Босни и Херцеговини, наводи Зоран Максимовић становник Вишеграда.

"Вишеград је некада имао 20.000 становника, данас има око 5-6.000. Ако се настави оваква миграција становника, за неких десетак година Вишеград ће бити једно обично село и више се неће звати Вишеград него Селоград", сматра Максимовић.

Салмир Диздаревић из Бихаћа један је од оних који су имали срећу да се школују у Аустрији. Након завршетка факултета успио се запослити и наставити живот у Грацу.

"Да се вратим у државу из које сам отишао јер нисам имао никакву перспективу, мислим да на то питање сувишно ишта одговорити. Захваљујем Богу сваки дан што сам имао прилику отићи у боље. Жао ми је вршњака који су остали у БиХ, који су, можда, образованији од мене, али су се морали запослити у просвети и по четири мјесеца чекају ионако мале плате", каже Диздаревић.

Према подацима Савеза за избјеглице и расељена лица који је радио истраживање обухвативши готово све општине, из Босне и Херцеговине одлазе сви без обзира на вјерску и националну припадност или ниво образовања. Одлазе због економске, али и политичке нестабилности.

"Само са подручја општине Зворник отишло је више од 8.000 људи, из Брчког исто. Морам споменути да је у Кантону 10 ситуација најгора, а онда и мање општине попут Купреса, Босанског Грахова, Дрвара гдје су готово све породице или спремне за одлазак или су већ иселиле. Укратко, нема општине у Босни и Херцеговини која се не суочава са овим проблемом", истиче Мирхуниса Зукић, предсједница Савеза.

Највећи проценат губитка становништва је у општинама Ливно и Бихаћ. Млади су углавном отишли, а они старији су заробљени у безнађу.

(Мондо.ба)