Сјетва касни, на трпези мање домаћег поврћа

Домаћи рани купус, кромпир и лук ове године ће, по свему судећи, изостати са трпеза због кише која у протеклих мјесец константно пада, па су ратари садњу поврћа више пута пролонгирали.

Република Српска 16.03.2016 | 16:30

Кишни дани донијели су проблеме и главобољу пољопривредницима, који због мокрог земљишта не могу ући у њиве.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић каже да је кишни период условио одгађање почетка припреме парцела, па касни сјетва раних култура попут дјетелине луцерке и поврћа.

"Већ каснимо са сјетвом, а према прогнозама наредних дана ће услиједити ниске температуре, тако да опет морамо одгодити садњу повртарских култура", каже Маринковић.

Предсједник Удружења повртара Републике Српске Бране Мастало каже да су лани рани кромпир и лук сијали око 20. фебруара.

"Ево већ је средина марта, а на сјетву и не помишљамо. Вода је натопила земљу и све да сада угрије не можемо одмах у њиве, него морамо чекати бар седам дана. Најавили су нестабилан март па ће по свему судећи сјетва поврћа каснити сигурно мјесец", рекао је Мастало и додао да ове године раног лука, купуса и кромпира практично неће бити са домаћих парцела.

Према његовим ријечима, све што пољопривредници посију ући ће у касну сјетву јер је раној одавно било вријеме.

"Расад у пластеницима је за сада у добром стању, али уколико кишни период потраје, велики проблеми пријете расадницима купуса. Паприка, парадајз и салата могу чекати још петнаестак дана, али с купусом ћемо имати проблем ако га ускоро не расадимо. У густим расадима се појави болест ако се купус не расади на вријеме и биљка тада пропада", појашњава Мастало, наводећи да се због новонастале ситуације заради могу надати само власници пластеника јер су једино они успјели да засаде поврће, које би уједно могло бити једино на тржишту.

Пољопривредник из Лијевча поља Душко Бањац каже да свакодневно са комшијама гледа у небо и моли Бога да падавине стану како би отпочео прехрану озимих и сјетву повртарских култура. Он истиче да ће киша смањити и приносе за 10 до 20 одсто.

"Најмање мјесец ћемо каснити са сјетвом поврћа, а проблем је што ни Херцеговци још ништа нису посијали па ће онда у десет-петнаест дана стићи и њихов и наш кромпир и лук. Због тога нећемо моћи да пласирамо робу или ћемо је морати продавати будзашто", каже Бањац и додаје да је дошло вријеме и за прехрану пшенице и јечма, али је због влажности земљишта немогуће ући трактором у њиве.

Ових дана муку муче и воћари, који већ сада засигурно знају да ће имати умањене приносе због раног цвјетања и немогућности извођења заштитних третмана.

"Имаћемо посљедице и умањен род крушке, брескве, кајсије, трешње, па чак и шљиве и неких врста јабуке. Киша отежава обављање третмана заштите", прича Дојчиновић.

Истиче да их очекује изузетно скупа производња јер су приморани да уложе велики новац у заштиту због вегетације која је кренула 30 дана раније.

"Нажалост, хемија сада много не помаже. Потребне су нам температуре од 12 до 15 степени Целзијуса како би се постигли резултати", каже Дојчиновић и наглашава да је воћарство одавно на климавим ногама, те ако и ове године приноси буду драстично умањени, многима не гине пропаст производње.

Процјена сјетве

Према процјени Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, ове године ће у Српској бити засијано више од 152.000 хектара ораница.

"Под кукурузом ће се наћи око 142.000 хектара, што је 15 одсто више него лани. Поред кукуруза, у прољећној сјетви заступљена је и зоб, која ће бити засијана на око 3.000 и индустријско биље на 7.155 хектара. Цијена сјетве кукуруза, према процјенама, износиће око 1.740 марака по хектару, што је за око девет одсто мање него лани", рекли су у Министарству пољопривреде.

(Глас Српске)