Увозни отпад на трпезама у БиХ

Квалитет производа од меса, млијека и млијечних прерађевина, воћа и поврћа као и кондиторских производа који се свакодневно нађу на трпезама бх. грађана креће се од веома ниског до никаквог, а ове намирнице често су без правилне документације о поријеклу или имају неисправну декларацију, упозоравају у Удружењу потрошача.

Босна и Херцеговина 15.03.2016 | 11:57

"Месо које једемо често долази из земаља Јужне Америке, гдје животиња од рођења до клања и трпезе прође пут 'шприцања' антибиотицима и замрзавања по више пута. Воће и поврће, и поред плодне земље, увозимо у великим количинама па тако добијемо јабуку савршеног облика, али пуну пестицида, или лимун и наранџу код којих је кора премазана смолама ради очувања свјежине, а која је канцерогена", чињенице су на које се свакодневно жале потрошачи, а упозоравају у удружењима за њихову заштиту.

"Храна у нашим продавницама је лошег квалитета поготово када се ради о месу и сухомеснатим производима. Ви никакве податке о месу не можете добити: Када је та животиња заклана, одакле је дошла, колико је пута месо замрзавано, ништа од тога не знамо, а једемо", истакао је Драгутин Бошковић, предсједник Удружња за заштиту интереса потрошача Републике Српске.

Душан Срдић, предсједник Удружења потрошача "Реакција", апеловао је на купце да се због неквалитетне хране окрену домаћим производима. "Генерално гледано, храна коју увозимо је ужасног квалитета. Притом ми и не знамо колико лошег јер декларација нема или су нетачне", поручио је Срдић.

На нивоу државе, за контролу хране су у зависности од производа задужени ветеринарска инспекција, пољопривредна инспекција, санитарна инспекција, а при увозу гранична ветеринарска инспекција и фитосанитарна инспекција.

"Према подацима које су Агенцији доставиле лабораторије, у 2015. урађено је 3.655 физичко-хемијских анализа на састав и органолептичка својства хране, при чему је утврђено да 56 узорака није било у складу са важећим прописима", рекао је Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране БиХ.

Појаснио је да су производи који најчешће не задовоље потребне услове исправности у прошлој години били вода за пиће и сладоледи, а наведени производи нису одговарали прописаним микробиолошким критеријима.

На домаће тржиште за десет мјесеци прошле године увезена је више од 21.000 тона меса за прераду и готових клаоничких производа, који се сврставају у трећу класу.

Да би било јасније када кажемо месо треће категорије, ради се о отпаду и откоштеним дијеловима који су у ЕУ забрањени и у исхрани љубимаца.

У Републици Српској у току прошле године од свих увезених производа прегледана је 52.201 пошиљка хране, од којих је за лабораторијску провјеру квалитета узето нешто мање од 10 одсто, то јест 4.373 службених узорака.

"Након извршених анализа за 60 пошиљки је забрањен промет и наложено уништавање из разлога микробиолошке и хемијске неисправности и непотпуног декларисања", рекла је Душанка Макивић, портпарол Републичке управе за инспекцијске послове.

Неправилности су утврђене код пошиљки месних прерађевина због садржаја адитива, кондиторских производа због измијењених органолептичких својстава, сокова због мањег удјела воћа од декларисаног и прерађевина од поврћа.

Из Институције обдусмана за заштиту потрошача БиХ кажу да безбједност хране и производа, као и заштита здравља људи јесте и даље приоритет који захтијева активности великог броја актера на тржишту, као и да свакодневно добијају притужбе грађана.

Још један од проблема представљају услови у којима раде лабораторије које врше контролу производа, којих у БиХ тренутно функционише 53. Као доказ томе у прилог иде и истраживање бх. новинара којим су дошли до сазнања да више од половине лабораторија нема основне услове за обављање тако одговорних задатака. Просторије у којима раде не одговарају пописима, узорци хране се не складиште адекватно, епрувете у којима се врше тестови се перу у судоперима које користе радници за личне потребе.

Позив потрошачима да се јаче чују

На Међународни дан потрошача Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, казао је да је БиХ још 2006. године озаконила одређена права потрошача.

"Права потрошача у ЕУ су темељна, основна права, у врху приоритета, и БиХ има намјеру да се држи принципа европске политике и заштите потрошача и у том смислу установила је различита тијела, укључујући и Савјет, односно Вијеће потрошача БиХ, у којем су представници владиног и невладиног сектора", рекао је Шаровић и позвао потрошаче да буду снажнији, да се јаче чују и да се више боре за своја права.

"У 2016. је пред нама измјена законодавства, то јест усклађивање са европским", рекао је Шаровић.

Извор: Независне новине