Ђоковићев отац: Како сам дигао Новака

После дужег времена Срђан, отац најбољег тенисера света Новака Ђоковића се присетио свог, али и одрастања Новака Ђоковића, тока Нолетове каријере, ривалстава које је имао са Надалом, Федерером...

Србија 14.03.2016 | 07:15
Ђоковићев отац: Како сам дигао Новака

Срђан Ђоковић овако збори о...

Својим раним годинама

„Рођен сам у малом селу на Косову, близу Трепче. Између два светска рата дошли су Енглези и направили тениске терене и хотеле. Нисам добио шансу да учествујем у тенису. Ту сам завршио основну и средњу школу, а онда сам се са 19 година преселио у Београд. Тамо смо живели до 25. године, тада сам срео своју супругу Дијану. Годину дана касније Новак се родио.“

Новаковим првим годинама

„Он је био наше прво дете, дочекали смо га са много љубави, јер је био први унук и први син. Разлика између нас и западних земаља, ми када добијемо дете желимо да будемо у његовом животу 100% до краја. Због тога смо у Србији и на Балкану толико повезани са нашом децом. Постоји посебна, безусловна љубав коју гајимо једни према другима. Новак је током детињства био највољенији. После четири године дошао је Марко, а онда после још четири и Ђорђе. Када је Новак имао две и по године преселили смо се на планину Копаоник. Отворили смо ресторан тамо и посао са спортском опремом. Деца су ту одрасла и научила да живе.“

Тениским почецима будућег светског броја један

„Имао је три године. Одмах поред нашег ресторана су постојали тениски терени. Док су терени прављени Новак се дружио са радницима, доносио им је храну и пиће. Развио је однос са тереном. Видео сам љубав у његовим очима када би погледао тениски терен и купио сам му шарени мали рекет са меканом пенастом лоптицом. То је одмах постала најбољенија играчка у његовом животу. Више је волео да се игра са тим рекетом него да ради било шта друго. Када је напунио четири године, отишли смо на тениски камп у Новом Саду. Ту је почео да игра. Остало је историја. Ударао је бекхенд идентично са четири године као што га удара и данас. Он је рођен за тај спорт. Моја највећа жеља је да ми синови буду професионални скијаши, али верујем да је испало боље овако.“

Подизању деце током рата и санкција

„Живели смо 17 година на планини. То је много значило за здрав развој дечака. А, тамо смо и били много сигурнији јер нисмо могли да чујемо ни видимо шта се догађа у великим градовима.“

Новаковом темпераменту током одрастања

„Желим да кажем нешто што он никада није рекао на конференцији. Он је одувек био посебно дете, веома се разликовао од осталих у својој генерацији. Био је веома осетљив, пажљив. Вредан радник са добром дисциплином од малих ногу. Када је имао четири године мој брат, који је држао бутик, поклонио му је јакну. Новак није желео да је узме. Мој брат га је питао због чега, а Новак му је рекао: 'Ако је узмем ти нећеш моћи да је продаш.' Мој брат му је затим дао лопту за фудбал. Он би је узео, играо се неколико сати и вратио му. 'Твоја је. Ако ми буде поново требала узећу је од тебе'. Одувек је био осећајан.“

Ђоковићевом плану каријере

„Од његове шесте године, када је почао да тренира, бринемо о сваком аспекту његове каријере. На чему ће радити данас, на чему сутра, на чему месец или годину дана касније. Шта једе, пије, данас, сутра. Где ће ићи у школу, шта је добио из математике, које су његове жеље и неиспуњени снови. Сваки аспект и сваки детаљ у његовом животу је под контролом. А зашто? Многа талентована деца не успеју, широм света, јер су родитељи нереални када је у питању њихова каријера. Они одлуче да је њихово дете велики таленат и онда ставе превише притиска који дете не може да поднесе. Када одрасте и научи да живи онда долази хаос у породицу, развод и цела породица је уништена.“

Подизању сина без помоћи

„Није било добре воље, нико није желео да нам помогне, иако је Новак постајао велики играч. Морао сам све сам. Током десет фодина се нисам раздвојио од њега. Увек смо били заједно. Где год да смо ишли, сви су имали тим, физиотерапеута и тренера. Сви осим нас су били збринути. Ја сам био и Новакова мајка, отац, тренер, физио – све. Нико ме није научио, али је кључ да сам ја у било којем тренутку могао да направим грешку. То је био највећи могући притисак за мене. Морао сам преко ноћи да доносим тешке одлуке, да мењам и доводим тренере, да мењам академије. Чим би видео да и најмања ставр не иде како сам планирао, отишао бих негде друго. Само је Новак био важан.

Сви ми, чак и породица и тренери, били смо неважни. Све је прављено како би он остварио ово што је данас остварио. На моју несрећу, Марко и Ђорђе нису имали ни један проценат мог ентузијазма, воље и моћи које сам дао Новаку. Тужан сам због тога, јер су Марко и Ђорђе могли да остваре нешто велико. Проблем је што је Новак узео сву моју енергију. Ништа није остало у мени. Није ми остала снага.“

Новаковом осамостаљењу

„То је било веома тешко. Отишао је из куће када је имао 12, скоро 13 година. Отишао је у академију Никија Пилића близу Минхена. У то време нисмо имали довољно новца да одемо са њим. На том месту једете тенис, пијете тенис, спавате тенис, мислите тенис, тамо је све тенис. То је било невероватно искуство за Новака. Било је то савршено место за њега јер је био вредан радник. Ники Пилић је био веома задовољан Новаком. Никада није узимао децу пре 14. године, али Новаку није дозволио да оде.“

Посвећивању детаљима

„Седели смо заједно једног дана и Новак је дошао на тренинг 20 минута раније. Пилић га је питао где си кренуо, а он је рекао: 'Идем да се загрејем за тренинг. Потребно ми је барем 20 минута загревања за тренинг'. Једном када је дошао у ТК Партизан један човек га је питао: 'Дечко, због чега се 20 минута пре тренинга загреваш, а онда 20 минута после тренинга опушташ?' Он је одговорио: 'Сваки пут када се истегнем после тренинга ја продужим своју тениску каријеру за један дан'. Најважније је било одржати тело здравим

Због тога се Новак скоро никада не повређује. Током Дејвис купа 2006. на терену су били Бозољац и Типсаревић. Чекали су Новака. Почели су са разменама пуном снагом после само неколико минута. Новак је дошао после два минута са својим физиотерапеутом. Позвали су га да тренира са њима, али је одбио. Оптрчао је неколико пута терен, а онда је истегао сваки мишић у свом телу. Тек након тога је почео да тренира. Ништа није случајно.“

Односу са Ендијем Марејем

„Играли су од јуниорских дана заједно на сваком турниру. Никада нису имали конфликт. Увек је између њих постојало поштовање. Новак је одувек био најбољи, али Мареј је одувек био одмах иза. Као и сада. Желим да честитам Маријевој породици на рођењу ћерке. Невероватно је шта су Новак и Мареј направили са својом децом и својим каријерама. Веома ми је драго што је све испало добро".

Будућности и религији

„Верујем да ће бити најбољи тенисер у историји. То говорим од како је ушао у тенис. Свакако ће бити један од најбољих спортиста у историји. Све то је јер је послат од Бога. Као породица, трудили смо се да се жеља Бога оствари. Он може да освоји још 10 Грен слемова.“

Федереру, Надалу и пријатељствима у тенису

„Сви имају право на своје мишљење. Ово је само моје. Када је Србија играла против Швајцарске у Женеви 2006. године Новак је имао само 19 година. Имао је девијацију синуса и није могао да дише. Имао је проблем са дугим мечевима и дугим поенима. А Федерер је на сваки могући начин покушао да га омаловажи због проблема са дисањем. Показао је тада да је најбољи играч на свету, али и не толико добра особа. Нико се никада није на тај начин опходио према Новаку. Ја не разумем због чега Федерер још увек игра тенис? Већ има 34 године.“

Што се тиче Мареја, одрасли су заједно, они су сјајни пријатељи. У овом тренутку не могу да буду добри другови јер су ривали, али ће када заврше каријере бити много ближи. То важи за све најбоље који сада играју – Гаске, Монфис, Цонга, Дел Потро, Раонић, Ферер, сви ти невероватни спортисти. Новак има добре односе са свима њима. Сви би требало да се друже и покажу поштовање једни према другима јер знају колико је тешко доћи до места на којем су.

Рафаел Надал је легенда једне ере, али његова игра се много разликује од Новакове и Федерерове. Он троши много енергије на терену. Са његовим стилом игре веома је тешко одржати висок ниво. Али тенису још увек треба Надал, он мора да се врати. Надам се да ће играти још две или три године на највишем нивоу.“

Марејевом сустизању

„Не знам да ли би требало да кажем шта мислим, јер познајем Мареја од његовог детињства. Он је велики, велики таленат. Један од највећих у историји, а великим делом тај таленат није у потпуности испуњен је што он није миран у глави. Лако постане фрустриран. Када побеђује онда је пун самопоуздања, али када почне да губи, његова глава одлута и изгледа изгубљено. Почиње да разговара са људима у својој ложи и то му смета.

Ако научи да се смири имаће много већу каријеру. Волео бих када би Мареј испунио свој потенцијал. Када су Федерер и Надал били најбољи, много више су извукли из Новака. Новак је током неколико година покушао све, мењао је форхенд, сервис, јер је имао циљ да победи Надала и Федерера. Сада Енди мора да уради исто.

Бекеру

„Бекер му је донео снагу. Бекер се као играч разликовао од Новака, али све што Новак сада пролази, Бекер је већ прошао. Бекер му говори о својим грешкама и тако спречи Новака да направи исте грешке. Новак дуго није знао како да смањи снагу у мечевима како би сачувао енергију. Сада је то научио. Сада има довољно енергије да добије меч и цео турнир.“

Новаку као српској икони

„Он је симбол Србије и Бог нове Србије, али ја сам тужан због тога. Новак је једина светла тачка на крају тунела Србије у овом тренутку. Веома сам забринут због земље и људи. Шта ће се догодити када Новак заврши каријеру. Људи у Србији виде Новака као њиховог идола. Он је живи пример како остварити немогуће са подршком породице. Али, осим њега, за Србију нема ничега.“

Ђоковићевој менталној снази

„Када је 2011. победио Федерера на УС опену, од 24.000 људи 23.000 је навијало за Федерера. Новак је добио меч, узео је микрофон и рекао: "Ви сте најбоља публика на свету". То је његова ментална снага, као гранит. Када они узвикују 'Роџер', он чује у својој глави 'Новак'. Када заврши каријеру биће још више поштован због својих остварења“, рекао је Ђоковић у разговору за амерички "Њузвик"

(Неwсwеек)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

НО1

14.03.2016 07:13

ТЕСЛА,ПУПИН,НОЛЕ,ЂИНЂИЋ а остало је стока

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миле Босковиц, Лугано

14.03.2016 08:25

Слазем се, свака цаст на коментару. НОЛЕТА ЗА ДОЗИВОТНОГ КРАЉА КАД ЗАВРСИ КАРИЈЕРУ И У СРБИЈУ УВЕСТИ МОНАРХИЈУ. КАРАДЈОРДЈЕВИЦИ И ОБРЕНОВИЦИ СУ ЗА ОВОГ ЦОВЕКА НУЛА. НОЛЕТА ЗА КРАЉА

Name

Рс

14.03.2016 08:55

У.ра га са тим Дјиндјицем тотално!

Name

Неђо

15.03.2016 09:19

Новак је велико благо које Србија не сме да прокоцка. Он заслужује све најбоље. Ноле, слава Богу што нам те је дао!

ОДГОВОРИТЕ