Бебе могу много више него што мислите

Метакогнитивне способности омогућавају људима да активно траже нове информације и да прилагоде своје стратегије учења специфичним ситуацијама. Када деца схвате да не знају све и где треба да траже одговоре на питања која имају, могу брже учити и то без понављања истих грешака.

Родитељи треба да знају да њихова деца већ од најранијег доба могу да уче и преиспитују ствари, а у томе треба и да их подрже.

Када дете напуни 20 месеци, може да се служи кашиком и виљушком. Може да баци лопту. Може да пронађе ваш омиљени руж за усне и нахрани њиме пса. Може да баци ваш телефон у WЦ шољу и насмеје се томе.

Колико оно заправо разуме свет око себе и своје место у њему?

Према новој студији са Универзитета у Паризу, ваше дете зна више него што мислите.

Истраживачи су открили да су 20-месечна деца већ способна за софистицирану форму размишљања која се зове метакогниција. Према др Сиду Кодеру, једном од аутора студије, метакогниција се најбоље може описати као “инстинкт” везан за сопствено знање, односно незнање. Људи се њим непрекидно служе и процењују да ли проблем с којим се суочавају могу да реше.

Дакле, знање да нешто не знамо представља метакогницију, као и интуиција која вам говори да нисте у праву и да сте нешто погрешили.

Раније се сматрало да деца ову вештину развију тек касније у животу, али су Кудер и његови сарадници утврдили да бебе с 20 месеци већ “знају када нешто не знају и способне су да то и пренесу својим родитељима”, како би решили проблем. Њихово схватање функционисања њиховог окружења и њиховог места у њему је софистицираније него што су њихови родитељи или васпитачи икад могли да замисле.

“У ранијим студијама истраживачи су само проучавали оно шта деца могу вербално пренети. Будући да бебе не могу да речима објасне да ли нешто разумеју или не схватају, истраживачи су претпоставили да нису имали могућност да изразе несигурност или траже помоћ”, каже Кудер.

Он је са сарадницима дошао до претпоставке да то није истина, будући да се већ доказало да неке животиње као што су мишеви и мајмуни могу имати свест о свом “незнању” када решавају проблеме у лабораторији.

Кудеров тим осмислио је невербални тест памћења како би утврдили да ли ће бебе тражити помоћ. Деца су морала да запамте локацију играчке скривене иза једне од две кутије стављене на сто. Након променљиве паузе од три до 12 секунди од деце се тражило да покажу кутију иза које се налазила играчка. Када су видели где је играчка скривена, бебе су успеле да реше проблем без тражења помоћи.

Међутим, када је задатак било немогуће решити - на пример, када је играчка скривена а да деца нису видела где - бебе су стално гледале према својим родитељима тражећи помоћ.

Зашто је метакогниција важна? Кудер каже да су ове информације важне за родитеље и све оне који се баве раном едукацијом.

“Постоје два начина да научите дете нечему новом”, објашњава Кудер. “Први је да му дате информацију. То је уобичајени начин подучавања. Други и бољи начин је да дете научите како да учи. Научите га како да пронађе одговоре уместо да му их пружате.”

Б 92