Анализа: Ви прекрасни људи, што сумњате у Златана...!

Није играч за велике утакмице, саможив је, остарио је, нема квалитет за јачу лигу од француске... А-ха!

Замерали су му да не погађа кад је важно. Да игра за себе, а за не за тим. Да је арогантан и не баш омиљен у свлачионици. А онда, кад је требало гурнути у страну не толико опасан, али увек непредвидиви Челси, Златан Ибрахимовић је, као средњовековни витез, збацио са плећа одору трагичара из минуле сезоне и у финишу ове, развио барјак Пари Сен Жермена на Стамфорд бриџу. Месту где је лане, чини се, неправдено искључен.

Асистенција и гол. Ради то - и боље од тога - из недеље у недељу у Француској, међутим, на вишем нивоу фудбала одавно није био овако продуктиван. Поентирао је и у првом мечу на Парку принчева, те није ни претеривање констатиовати да је малтене сам одвео Свеце у четвртфинале Лиге шампиона. Са никад већим шансама да направе (бар) још један корак.

„Стално сумњате у Ибру зато што игра Лигу 1, питате се да ли партије из нашег првенства може да понови у Лиги шампиона. Одговор сте добили у Лондону“, смирено ће Лоран Блан, тренер ПСЖ-а, свестан каквим разорним оружјем располаже. „Ово издање неће утицати на побољшање Златановог самопоуздања. Ионако га има превише“.

У среду вече био је најбољи, али и најстарији фудбалер на терену. Већ троши 35 годину живота, а игра са таквом вољом као да је на почетку каријере. За то постоји неколико доказа. Најпрецизнији, бројке: на последњем 31 званичном мечу (ПСЖ и репрезентација Шведске) дао је округло 30 голова, у 2016. убацио је у противничке мреже лопту 14 пута, (од њега су бољи само Барселонини чаробњаци Меси 22, Суарез 16, Селтиков Грифитс 15 и Реалов Роналдо 14), а у среду се пробио на осмо место вечне листе најбољих стррелаца Лиге шампиона (47 погодака), оставивши иза себе Еузебија, Филипа Инзагија и Карима Бензему (по 46).

„Рођен сам као старац, али се осећам као младић. Што више година имам све сам млађи. После реванша са Челсијем чини ми се да сам срећан млади човек. Овај осећај је потпуно другачији од оног којег сам имао лане. Победа над Челсијем није освета Енглезима. Ово је успех, сладак успех против снажног ривала“, појаснио је Ибра.

Био је непрекидна мета не толико бучних навијача Плаваца. Покушавали су да га избаце из такта скандирањем на рачун његовог физичког излгеда („Нос ти је стално у офсајду“), али су га заправо мотивисали да се у историју упише као стрелац 100. гола за ПСЖ ове сезоне (сва такмичења) и покаже другима као баш и нису у праву кад као аргумент против њега користе фразу „не игра за тим“. А онда испаде да има десет асистенција на мечевима Лиге шампиона у дресу Пари Сен Жермена од 2012, односно да је откако је задужио „десетку“ на Парку принчева од њега бољи само још један, како неки кажу, саможиви ументик, Кристијано Роналдо (12). Неће баш бити да су у праву...

Између осталог и због чињенице да сви играчи ПСЖ-а, па чак и стрелац првог гола на Стамфорду, Адријан Рабио, одмах трче у загрљај - Златану Ибрахимовићу.
„Није баш млад, али и у овим годинама, изгледа сасвим добро. У стању је да своју личност прилагоди било којој лиги на свету“, сматра Гус Хидинк, менаџер Челсија.

Било којој? Хм, остала је још само Премијер лига. Она у коју га је пре скоро две деценије звао Арсен Венгер, али је тад Златан испалио чувено „нисам ја играч за пробе“.

Сад је доказан, формиран, убитачан. Можда баш онакав какав недостаје Арсеналу.
„Показао је да енглески клубови морају да траже баш њега, да дође овде и буде катализатор освајања трофеја, јер, он то ради - осваја пехаре. На пример, Арсеналу би донео менталитет победника, који им недостаје да буду први“, позвао је Рио Ферндинанд, бивши капитен Манчестер јунајтеда, Швеђанина да увесељава навијаче на Острву.

Какав би то спектакл био...