Ирци нуде посао и седмично 1.000 евра

Прва хрватска мушка бабица, Иван Мариниц́, због немогуц́ности да добије посао у струци одлучио је да спакује кофере и да крајем марта оде у Ирску.

Свијет 09.03.2016 | 10:10

Тамо га чека све: сигуран посао, смештај, плата од 600 до 1.000 евра недељно.

Одлази да живи у Даблин, где се вец́ налазе његови пријатељи који су му рекли како су у том граду бабице веома тражене.

Контактирао је будуц́е послодавце и добио гаранцију да га код њих чека посао. У том је тренутку је одлучио да оде из Хрватске: сада броји задње дане пре одласка конобаришући у једном кафиц́у у Славонском Броду.

“Завршио сам школу, одрадио стажирање, положио државни испит и учланио се у Хрватску комору бабица. Кад сам све то обавио, испоставило се да за мене нема посла. Нец́у провести пола живота очекујуц́и да се отвори слободно место за мене, него идем да гас ам пронађем”, прича Маринић.

Како каже, позвао је и пријатеље из струке да му се придруже.

“Један колега ц́е доц́и у августу, након што одради стажирање. Вероватно нец́у цео живот провести у Ирској, вратиц́у се куц́и, али ово није живот какав желим да живим”, каже Иван, који појашњава како му је драго што је успео да пронађе било какав посао након завршетка школовања

Занима га његова струка, и у њој жели да се усавршава. Школовао се да буде бабица, јер како каже, то је оно што воли и било који други посао за њега је само краткотрајни компромис док се не запосли у струци.

Каже како се са проблемима суочио одмах након завршетка школовања. Кад су болнице тражиле његов кадар, он је желео да се пријави на посао, али се суочио са бирократским проблемима.

Он је, наиме, први мушкарац у Хрватској који се школовао за бабицу. Али, систем тада није био спреман за њега: није постојала мушка верзија његовог занимања, па је Комора морала да мења правилник како би му издала лиценцу. То је потрајало, па у тренутку кад је коначно добио лиценцу, болнице више нису имале потребу за бабицама.

“Кад сам одлучио да упишем овај смер у медицинској школи, нисам ни сањао да ц́у једног дана изазвати праву збрку. На крају су ми издали сведочанство у женском роду, а уверење о положеном стручном испиту је издато тако да се из њега не може схватити јесам ли мушкарац или жена”, прича Иван, који додаје како му је драго да је променио систем и охрабрио друге момке да упишу овај смер.

Извор: Јутарњи лист