Не закопавајте од Бога дарове у земљу

Ове године Српска православна црква молитвено обележава и слави тро­струки јубилеј светог владике Николаја Велимировића: 135 година од рођења, 60 година од упокојења и 25 година од преноса његових светих моштију из Америке у Србију. Тим поводом, епископ шабачки Лаврентије, иначе члан Светог архијерејског синоода СПЦ, прогласио је ову годину "мисионарском годином светог владике Николаја".

Србија 08.03.2016 | 14:35

"Овај свети Божји човек", каже епископ Лаврентије, "највећи је мисионар и просветитељ српског народа од Светог Саве до данас. Мисионарење је продужетак апостолског подвига проповедања и ширења речи Христове и утврђивања цркве његове свете", прича владика шабачки за "Новости". Том подвигу он је посветио цео свој живот и дело, и зато је назван Николај равноапостолни. То га је учинило једним од најомиљенијих срп­ских светитеља, кога српски народ данас слави и прославља.

Владика нам је оставио и ову поруку: „Више бих волео да ме Господ избрише из Књиге живота, него да ме неко слави и про­славља, а да не држи ништа моје - ни моју веру, ни моје речи, ни моја дела.“

Ближи се време васкршњег поста. Која је Ваша порука и поука верујућим, али и осталим људима у "мисионарској години"?

"У деветој деценији мога земнога века, вера у Бога ме подмлађује и чини оптимистом. Верујем да је овај свет најбољи и најлепши од свих Божјих светова и да је ово време најбоље и најлепше у свеукупној људској историји, јер ово је наше време. Велики Божји дар нама. Наша највећа шанса. Бог нам нуди да искористимо ту шансу и оправдамо своје узвишено људско и хришћанско призвање. Не ради `историјског памћења`, него ра­ди нас. Сада и овде."

"Живимо у доба снажне доминације информационих технологија које људској цивилизацији намећу ритам и динамику брзих и муњевитих промена. Сведоци смо остварења библијске истине да је сада један дан као хиљаду година`у поређењу са епохама античког света. Хришћанска савест народа Божјег и пастирска одговорност свештенства не допуштају нам да сто­јимо равнодушно и збуњено пред изазовима који захтевају за­једничке одговоре и хитна решења.

У модерном свету у коме се убрзано подривају и урушавају духовни темељи људског бив­ствовања, савремени човек очекује од нас снажно хришћанско сведочење у свим областима личног и друштвеног живота. Све­дочење не само речима него, пре свега, узвишеним примерима живота и делима, који треба да постану знак наде за све људе широм целог света. У првом реду нашој деци и омладини. Зато прву реч желим да упутим младима, дубоко све­стан да реч данас никога не погађа. Знам, уморни су од придика и `поповања`, правила и препорука... Ништа ново."

"Још осећам притисак у ушима и носим трауме и фрустрације из детињства, од `забринутости` старијих за моју генерацију `која је најгора до сада` и `од које неће бити ништа`. Тако је одувек било."

Каква је данашња омладина?

"Наша младост је највеће богатство света и ново човечанство. Они су пролеће живота. Више вреди пролеће љубичице, него стотине година огорелог пања. Хоћу да младе охрабрим и подигнем крила вере у Бога и се­бе, у своје снаге и своје таленте. Позивам младе, и очински и пријатељски, да не закопавају од Бога дароване таленте у земљу. Треба да их искористе за остварање својих најузвишенијих идеала својствених младости у изградњи света по својој мери, јер то је ваш свет. Али знајте, и децу своју томе учите, да се у овом свету људских реалности ништа велико и добро не може саградити без Бога. Не бојте се да идете против тока ствари док се борите за истину Божју, па макар на вас кренуле све силе и стихије овога света."

"Бог је Победа. Ви сте синови победе. Српска омладина, на срећу, има непревазиђени узор, под­стрек и мотив. Погађате, зове се Новак Ђоковић. Не треба тро­шити речи. На Ордену Светог Саве кога је примио из руку срп­ског Патријарха, пише све што већ сами знате и што желим да подвучем; Својим трудом постигао све. Разуме се, нема свако вансеријски Божји дар за тенис. Али свако од вас има свој дар и своје призвање. Буди светски првак у свом послу! Шампион! Узалуд је вајкати се како нема посла. За вредне руке и снажну вољу, посла има на све стране.Своју ве­лику светску каријеру, велики српски научник Михаило Пупин, започео је радећи три године на сточарској фарми. Описао је то у својој аутобиографији `Са пашњака до научењака`."

Шта бисте могли да укажете младима којих је све више у храмовима СПЦ, посебно у Епархији шабачкој?

"Будите одговорни према себи и својој породици, челичите мишице и вољу за рад, суочите се храбро са изазовима живота. Младости приличи забава и провод, али са мером и границом. Не дозволите да `ноћни живот` и `продужено детињство` буду једино обележје Ваше генерације. Касније легање, рано устајање, рецепт су за успех. `Ко рано рани, две среће граби`. Хоћу да охрабрим младе људе без запослења, да се лате пред­узетништва, на првом месту, у производњи хране. Здрава храна је будућност света и велика шанса Србије да створи јединствени бренд у Европи и свету. Села наше Епархије су плодна и бери­ћетна. Све је више примера да људи из градова одлазе на села и остварују се успешно у призводњи хране уз пристојну зараду и непроцењиво осећање слободе и мира, спасавајући се од урбаног лудила и вреве. У селу је човек ближе Богу, себи и природи.
Сви услови за срећан, здрав и нормалан лични и породични живот."

"Вишевековна хришћанска традиција која се остварује у жи­вотном искуству Божјег народа на подручју ове Епархије, сведо­чи о сазнању да је породица природно средиште живота човека и људске заједнице, темељ и стожер цркве, државе и друштва. Криза брака и породице уноси неспокојство и забринутост у срца људи широм целога света. Упућујем родитељски позив свима, да хришћанским примером сведочимо о породици као путу ка светлости и светости, који открива међусобну љубав и верност супружника, њихову спремност да рађају и васпитавају децу, солидарност међу покољењима и поштовање према слабима. Хришћанска породица је утемељена на браку, као светој тај­ни љубави и поверења између мушкарца и жене, која учвршћује њихову заједницу и учи их да прихватају једно друго као дар."

Шта можете да кажете кад је реч о заговарању и код нас истополних бракова?

"Верна себи и своме послању, Православна црква у сагласности са библијском традицијом и светоотачким предањем о светињи очинства и материнства, као узвишеном призвању мушкарца и жене у браку, не одобрава и одбацује сваку могућност склапања истополних бракова. Истовремено црква осуђује сваки вид насиља и сегрегације над другим и другачијима. Црква као нежна и брижна мајка мора имати `дрхтај срца` за сву децу своју у молитви и нади, да ће међу бројним становима у дому Оца нашег на небесима бити места за сваку посебност."

Прекиди трудноће, нажалост, нису реткост. Спомиње се и легализација еутаназије? Какав је Ваш став према томе?

"Апелујемо на родитеље да поштују неотуђиво право своје тек зачете деце на живот. Неми крик деце, убијене абортусом узнемирује савести, а глас њихове невине крви вапије Богу. Хришћанство се противи легализацији еутаназије – убиства престарелих и тешко болесних `из милосрђа`. То је нељудски и варварски чин, који уноси страх и неспокојство међу старе и немоћне, стварајући тегобно осећање сувишности и терета за своје ближње и друштво у целини."

В. Митрић