Трамп као Шешељ

Познати амерички магазин Ролингстоун објавио је 29. фебруара текст „Доналд Трамп – ратни злочинац у настајању“ новинара Александра Хемона. Текст преносимо уз незнатна скраћења.

Свијет 04.03.2016 | 15:13

Када сам био млад, у доба нестанка Југославије, радио сам као новинар за босански магазин који је често обрађивао истакнуте појединце чија се политика није могла разликовати од чистог лудила. Међу њима био је и Војислав Шешељ, некадашњи дисидент који је постао вођа Српске радикалне странке, непоколебљиво посвећен томе да Србију поново учини великом, окупљајући народ причом о неправдама које су му нанели белосветски непријатељи. Једном смо објавили и подужи интервју с њим, под насловом „Планета Србија“.

Године 1991. Шешељ је био гост у популарном српском ток-шоуу. Већ је почело је да се пуца у Хрватској и добровољачки одред Шешељевих следбеника већ је тамо био у акцији. Уживо, пред публиком у студију он је збијао шале о томе како су његови људи посвећени клању: „Имамо нове и побољшане методе: сада кољемо кашиком за ципеле и то зарђалом, тако да аутопсија никад не може утврдити шта је убило жртву, пререзани врат или тетанус“. Нешто касније, Шешељ је у емисији извукао и показао и пиштољ који носи. Публици је све то било врло забавно.

Присећам се Шешеља пошто сам чуо Трампову поучну причицу о генералу Першингу (1860-1948) и томе како је умочио метке у свињску крв да би њима (незаконито) пуцао на „терористе“, тј. на Филипинце који су се одупирали окупацији од САД-а, и тако решио „проблем“. Инструирана публика у Чарлстону с одобравањем је поздравила тај тврд и увек будан став „или нећемо имати своју земљу, народе“.

Трамп није показао пиштољ у Јужној Каролини када је исказивао ентузијазам за креативно елиминисање непријатеља. Но, очигледно је његово интелелектуално сродство с фашистом као што је Шешељ (наглашено недавно када је ретвитовао Мусолинијев цитат). Баш као што кажу све што им падне на памет, обојица ће и урадити све што је потребно не би ли обновили величину своје нације. Њихов дискурс оптерећен је жудњом за збрканим, али ипак симболичним насиљем. Њихова насилна збрканост јесте порука, а не бука коју производе.

Шешељ се није шалио 1991. Након рата, 2003. године оптужен је од Међународног трибунала у Хагу за злочине против човечности. То, ипак, није много ослабило његову злокобну идеолошку привлачност на Балкану. Управо супротно, он је још увек повремени гост на српским телевизијама, а садашњи српски председник и премијер започели су каријере у његовој партији; иако елегантније, они су сашивени од истог, крајње десничарског материјала. Зато Шешељева јавна подршка Трампу није тек романтична будалаштина. „Уверен сам да ће Срби који живе у Америци гласати за (Трампа)“, казао је Шешељ, „као што ће учинити и они Американци који деле моја политичка гледишта и моју идеологију“.

Шешељ је Трампов природни савезник и припада истом глобалном племену помамних националиста и расиста. Ту је и чињеница да милион америчких Срба чини вредну изборну базу, посебно у држави као што је Охајо, где живе у великом броју (око 400.000). У овом часу Трамп можда и не зна где је Србија, али би убрзо могао да је потражи.

У својој ветропирастој младости одбацио сам Шешељево убиствено хвалисање као патолошко, мада забавно глупирање. Но, његов забавни потенцијал пао је на нулу када се рат распалио и раширио по Босни, мојој домовини, у којој је много Шешељевих следбеника пререзало многе муслиманске вратове. Отприлике у исто време Шешељ је постао посланик у српском парламенту и близак сарадник Слободана Милошевића, кума пројекта велике Србије и једног од највећих ратних злочинаца у веома јакој конкуренцији у XX веку. Шешељ је био спреман да се побије у парламенту, а једном је пребио противника у ТВ дуелу, одмах по завршетку емисије. Чак и на суђењу у Хагу задржао је свој трамповски бравадо.

Оно што је Шешељ учинио за мене, а што би Трамп могао да учини за нас јесте да нам покаже да постоји једна самозаштитничка склоност да се незамисливо одбаци као немогуће. Прихватање могућности да неко као Шешељ (или Трамп) може тако брзо напредовати од помпезног демагога до масовног убице захтева преиспитивање устројства стварности пре него што се то развије, а стварност покаже као крхка и катастрофално зависна од претпостављеног етичког консензуса.

Оно што сам научио јесте да су људи зависни од инерције своје свакодневице, од очајничког веровања да ће се све наставити као што је досад било, зато што је до ове тачке све било фино. Шешељ ме је научио шта се налази с ону страну те тачке. Трамп и његове трупе јесу убице у настајању.

Извор: Н1