Колико је сценарио филма "Повратник" истинит?

Ко је био трапер Хју Глас за чије тумачење је Леонардо Дикаприо добио свог првог Оскара?

Занимљивости 02.03.2016 | 11:08

О Хјуу Гласу, ловцу на даброве, који је био инспирација за филм "Повратник", не се зна превише. Живео је почетком 19. века на америчком западу и он је заправо мање позната верзија славног војника, граничара и народног хероја Дејвија Крокета. Оно што се о Гласу зна углавном су претпоставке, пише британски Телеграф, а оно што је извесно јесте да је био писмен, упркос томе што је у писаној историји Америке оставио врло мало трага.

Једини сачувани документи су писма која је писао родитељима свог пријатеља трапера, након што је овај погинуо у борби с индијанским племеном Арикара. Хју Глас се спомиње и у извештајима шефова његовог послодаваца код којих је радио. У извештајима су написали како је Глас био врло вредан радник, али да је био пргав и тежак за сарадњу.

Позната је и прича о нападу медведа на Гласа. Напад медведа је у ствари једина ствар по којој је овај ловац остао упамћен. Ова прича је убрзо постала урбана легенда. Захваљујући адвокату из Портланда она се брзо преко медија проширила по целој Америци.

Џон Т. Колмен, професор на Универзитету Нотр Дам у Индијани, који је дуго истраживао Гласов животни пут, сумња у истинитост приче. Колеман истиче како та прича на неки начин потврђује мишљење људи о животу на западу Америке. Мушкарци су, каже Колмен, због живота у окрутној природи постали отпорнији и кршнији. Он истиче да су за људе баш то били прави Американци, снажни и борбени, за разлику од крхких Европљана.

Напад медведа, за ког нису постојали сведоци, догодио се у лето 1823. године, пет месеци након што се Глас придружио ловцима на крзно у Јужној Дакоти. Прича каже да је негде у близини обале реке Мисури случајно налетео на медведицу с младима.

Уплашена медведица је скочила на њега и нанела му тешке повреде главе, врата и ногу. Трапери су чули Гласове позиве у помоћ, дотрчали су и убили разјарену медведицу. Но, Гласове повреде су биле толико тешке да нико није мислио да ће преживети.

Трапери су одлучили да га оставе заједно с два члана екипе који би били уз њега до смрти и организовали му сахрану. Трапери којима је додељен тај задатак су били Џон Фицџералд и један од најмлађих трапера Џим Бриџер.

Након два дана бдења над Гласом, Фицжералд и Бриџер су се уплашили да су се остали трапери већ прилично удаљили од њих, па су одлучили да напусте Гласа и препустити га судбини. Ископали су врло плитку рупу у коју су сместили Гласа.

Но, Глас се у једном тренутку пробудио и схватио да су га оставили самог. С тешким ранама и готово надљудском снагом након шест недеља успео је да дође до најближег извора с водом.

Детаљи ове приче описани су у више наврата. Прво се спомињу у песми "Песма Хјуа Гласа" Џона Најхарда из 1915. године, затим у роману "Господар гризли" Фредерика Манфреда из 1954, па чак и у филму “Ман ин тхе Wилдернесс” из 1970. с Ричардом Харисом у главној улози.

Легенда каже да је, док је лечио ране, Глас убијао и јео змије, а да је након што се вратио из делиријума затекао гризлија како му лиже ране. Неки подаци кажу да је препешачио 320 километара бд би дошао до коначног одредишта и пронашао људе којеису га оставили како би им се осветио. У стварној верзији приче се наводи да је Глас стварно пронашао Фицџералда и Бриџера, али им се није осветио, већ им је опростио.

У филму су мало заоштрили причу, па смо уместо опроштаја ипак добили крваву освету. Није згорег поменути да је овај детаљ сценаристима задао највише муке.

У сваком случају, прича из филма "Повратник" је базирана на легенди, тако да није могуће утврдити са стопроцентном тачношћу колико је сценарио близак стварним догађајима, али како је у питању уметничко дело, то и није толико важно.

Б 92