ЈУБИЛЕЈ: Десет година владавине СНСД-а

Друга влада Милорада Додика изабрана је 28. фебруара 2006. чиме се СНСД након 5 година (од јануара 2001. ) вратио на власт, гдје је и данас.

Иронија судбине говори да је Додику мандат дао Драган Чавић, тада предсједник Српске и СДС. Данас је Чавић један од Додикових најжешћих критичара, а ни овај нема лијепо мишљење о њему.

Друга иронија каже да је за ту владу већину обезбиједило 18 посланика СНСД, девет посланика ПДП, шест посланика СДА, три посланика странке за БиХ, 4 посланика СДП, посланик Нове хрватске иницијативе, и два посланика ДНС. Према данашњим тврдњама СНСД, ПДП је заједно са поменутим бошњачким странкама дио пробосанске коалиције.

Вриједи издвојити да је Додик по преузимању дужности рекао да ће нова влада кренути у борбу против организованог криминала и ревизију сумњивих приватизација.

Околности

Вријеме између 2001. и 2006. је вријеме нестабилности. Промијењене су три владе, које су водили Младен Иванић, Драган Микеревић и Перо Букејловић. Необично је да би протести које је предводио Додик и насиље које је пријетило да се отме контроли, данас било окарактерисано као удар на институције и рушење Српске.

То је вријеме када је јавни сервис Српске оштро критиковао власт, а од 2006. чак и неукусне препирке са предсједником Српске. РТРС је извјештавао да је Чавић дао мандат Букејловићу зато што су у родбинским односима.

Влада Пере Букејловића отишла је у историју као једина која је свом насљеднику, након годину дана мандата, оставила суфицит у буџету. Велики послови попут приватизације Телекома Српске и градње аутопута Бања Лука Градишка, замишљени су у то вријеме.

Вријеме притисака

Период прије доласка Милорада Додика на мјесто предсједника владе је обиљежио огроман притисак високог представника Педија Ешдауна на Српску. Људима су одузимана грађанска и политичка права, а један од тражених услова била је реформа полиције.

Серијом преговора који су вођени ван институција, дошло се до тзв „априлског пакета" уставних реформи, који је пао гласовима дијела хрватских и бошњачких посланика у ПСБиХ. Владајућа коалиција је имала довољан број, али је из СДА и ХДЗ дио посланика гласао „по савјести" и иступио из својих странака (тада је основан ХДЗ 1990). Српски лидери Чавић, Додик, Иванић наступили су јединствено и априлски пакет представљали као велику побједу за Српску. Међутим, свако ново помињање тих реформи категорички је одбијано са српске стране.

Средином 2007. године на мјесто високог представника долази Кристијан Шварцшилинг и свака прича о тиранији која је владала за вријеме Ешдауна, Петрича и Вестендорпа пада у воду.

Фронтал.рс