Тајна села стогодишњака код Љубиња

Љубињско село Банчићи надалеко је познато по дуговјечности својих становника, од којих је већина живјела и дуже од једног вијека, па зато и не чуди што је ово мјесто названо селом стогодишњака.

Република Српска 27.02.2016 | 14:15

Иако су рађена и научна истраживања, нико није могао тачно да утврди у чему је тајна дугог живота ових сељана. Неки су рекли да је то због климе, неки пак да је због здраве исхране, док трећи тврде да је тегобан живот препун одрицања очеличио мјештане Банчића.

Неђо Јањић и његова супруга Васиљка напунили су 90 година, а у браку су пуних 68. Љубав је, прича овај старина, почела још у основној школи.

"Ми смо се узели 1949. године, 20. јануара. Она је била 12. у својој кући, а дошла је осма овдје код мене. Имао сам два брата, двије сестре, оца и мајку. Сви смо живјели заједно, а данас дјевојке кажу: “Ако имаш мајку, ја те нећу”, прича Неђо кроз смијех.

Чувао овце

За дуговјечност његових предака и комшија, каже, нису заслужни исхрана и добар стандард, већ здрав и незагађен ваздух његовог села.

"Ово је најздравије мјесто које може постојати. Овдје је таква клима да се укршта морски и планински ваздух. Коју год траву да убереш на овом мјесту, можеш је јести. Овдје нема фабрика, није загађен свијет. Гдје су фабрике и рудници, ту нема здравља", прича Неђо.

Са супругом Васиљком има лијеп брак, али су им стари дани, каже, љепши и лакши него кад су били млади. Одгојили су четворо дјеце, а нису бјежали ни од каквог рада. Узгајали су дуван, а Неђо је некада чувао и 1.300 туђих оваца, за надницу, да би нахранио и одшколовао дјецу. За доктора овај витални Херцеговац, каже, и не зна. Здравље га добро служи, а иако има 90 година, и данас може километре да препјешачи.

"Сваки дан, има пет година, попијем по једно пиво. Некад с неким попијем и два, али богами не одговара. Нисам никад код љекара ишао. И дан-данас копам и радим у башти. Ако не могу мотиком стојећи, онда могу клечећи. Окопам пет струка дувана, одморим, па онда опет", каже Неђо.

Тежачки живот

Наш саговорник се сјећа чак више од десет људи из села Банчићи који су живјели дуже од 100 година.

"Мој дјед живио је 107 година, а отац само 82. Мајка 97, мајчин отац 102 године, а моја баба с мајчине стране 104 године. Чуо сам да има једна жена Шкрба, у Долу код Стоца, да је 1912. годиште, па је ли истина, не знам", каже Неђо.

Бака Рада Ликић, која је прошле године умрла у 89. години живота, такође је била из Банчића.

"Према њеној причи и према ономе што је уклесано на гробовима њених предака, видимо да су неки живјели чак и више од 100 година. Њен дјед Никола Будинчић живио је 104 године, а његов брат 101. Овдје је живјела и једна бака Мара Јањић, а она је прије неколико година умрла у старачком дому са 104 године", прича Јањић.

Према ономе што је бака причала, каже он, у Банчићима се тежачки живјело. Воде није било, а много се радило.

"Бака се знала нашалити па је, кад су долазили људи да испитују једну старицу од 100 година шта је јела па толико живи, одговарала: “Највише сам ти, мој сине, била гладна.” Такав је отприлике био живот овдје. Заиста тежак", каже Јањић.

Колико је био тежак живот мјештана Банчића међу посним каменом, без плодног земљишта, говори и чињеница да су ови људи некада због воде пјешачили чак до Стоца.

Ваздушна бања

Општина Љубиње почела је изградњу ваздушне бање у овом селу. Поред мотела, у овом објекту биће отворен и музеј љековитог биља.

Тако ће сви заинтересовани туристи моћи да посјете ово мјесто, надишу се свјежег ваздуха, а можда и открију рецепт за дуговјечност.

Извор: Пресс