Ево зашто је Трамп нови амерички херој

Текућа изборна трка у САД има неколико јединствених карактеристика које пркосе уобичајеним политичким праксама у савременој Америци, наводи Џејмс Петрас.

Свијет 26.02.2016 | 22:53

Амерички професор Џејмс Петрас у својој анализи америчке политичке сцене (УС Пресидентиал Елецтионс 2016.) наводи да популарност социјалисте Бернија Сандерса и десничара Доналда Трампа одсликава много дубље друштвене процесе, који оптерећују и дубоко деле савремено америчко друштво:

"Јасно је да су партијске елите и њихове корпоративне присталице делимично изгубиле контролу над процесом, али постоје и други специфични фактори, који бирачко тело држе под напоном, и наговештавају престројавање у политици САД".

Политика Демократске странке: Смисао престројавања

"Успон и пад" председника Обаме је озбиљно блокирао до сада владајућу "политику идентитета" идеју да етнос, раса и родни "идентитети" могу да смање моћ финансијског капитала, милитаризма и "полицијске државе".

Незадовољство политиком индентитета је једном од кандидата Демократске странке, и првом јавно декларисаном социјалисти, сенатору из Вермонта Бернију Сандерсу отворило врата за специфичну класну политику, али она не изражава праву класну поделу, или растући класну борбу на улицама, у фабрикама или канцеларијама.

Сандерсов изборни покрет није израстао из неког националног друштвеног покрета: мировни покрет је практично на самрти; покрети за грађанска права су слаби, подељени и локализовани; покрет "Црни животи су важни" је достигао свој врхунац и опао, док је покрет "Окупирај Вол Стрит" далека успомена.

Другим речима, ови покрети, у најбољем случају, дају неке активисте и неки подстицај за изборну кампању Берни Сандерса, и истичу неколико питања који његов покрет промовише. У ствари, Сандерсов изборни покрет није израстао из постојећих масовних покрета, већ је више попунио политички вакуум који је произашао из њиховог слабљења. Изборна побуна одражава и пораз синдикалних функционера у савезу са садашњим демократским политичарима, као и пораз млаке тактике покрета "Црни животи су важни" и "Окупирај Вол Стрит".

Будући да се Сандерсов покрет непосредно не супротставља капиталистичком профиту и расподели јавних средстава из буџета, он није био предмет државне репресије. Власти рачунају да ће ова ове изборна активност трајати неколико месеци, а онда се изгубити у машини Демократске странке или апатији бирача.

Сандерсов изборни покрет омогућава изражавање незадовољства милиона, без ризика или трошкова (попут губитка посла или полицијске репресије).

Његов покрет покреће суштинска питања класе неједнакости и расне неправде у правном, полицијском и економском систему. Он наглашава олигархијску природу политичког система и покушава да искористи правила система против самог система. Ту међутим постоји стратешку слабост: у природи изборних покрета је да се саставе ради избора и да се распусте након гласања.

Руководство Сандерсовог покрета није учинило никакав покушај да изграде масовни национални друштвени покрет , који може да настави класну и социјалну борбу за време и после избора.

У ствари, могуће је да ће због система "суперделегата", који често у бирачком процесу имају пресудну улогу, за демократског кандидата бити изабрана Хилари Клинтон, што би могло довести до дубоког разочарења Сандерсових присталица и распада изборног покрета. Сценарио после изборне конвенције Демократске странке, нарочито у случају преваге Хилариних "супер-делегата", може бити по Сандерса бити веома разоран.

Трамп и "Побуна деснице"

Трампова изборна кампања има многе карактеристике латиноамеричких националистичко-популистичких покрета. Као и аргентински перонистички покрет, комбинује протекционистичке и националистичке економске мере, које привлаче мале и средње произвођаче, и расељене индустријске раднике који следе популистички десничарски шовинизам "Велике нације".

Трампове пароле имају корен у дубоком аморфном гневу средње класе која све више слаби, и која нема идеологију, али има све више љутње због пада свог друштвеног положаја, угрожене стабилности и ширења наркоманије које све више угрожава породице.

Трамп пројектује своју личну моћ радницима који пате под немоћним синдикатима, неорганизованим грађанским групама, и маргинализованим локалним пословним удружењима, који нису у стању да се супротставе снази финансијских кругова Вашингтона и Вол Стрита. Они осећају велико задовољство због његовог "шамарања" конкурената и политичких елита, и за њих је он "Велики морализатор", нека врста Оливера Кромвела 21. века.

Његове беле-англо-саксонске протестантске (WАСП) присталице сматрају да је у Обаминој администрацији привилегован положај католика, Јевреја и Афроамериканаца, а његова јавна осуда председника Буша за намерно обмањивање народа у вези инвазије на Ирак му је био велики плус.

Трампове национално-популистичке пароле се слажу са његовим ратоборним милитаризмом и ауторитарношћу.Његова идеологија је мешавина левице и деснице: економски протекционизам, заштита бизниса и индустрије, предлози против моћи Волстрита. Одбрана америчких радника и напади на раднике Латиносе и муслиманске имигранате руше традиционалне границе између центристичких и десничарских ставова у Републиканској партији.

"Трампизам" међутим није целовита идеологија, већ нестабилна мешавина "импровизованих ставова", прилагођена маргинализованим радницима, огорченој средњој класи (посебно маргинализованим WАСП-овцима) и, пре свега, свима онима који се осећају занемарено од стране републиканаца са Вол Стрита и либерално-демократских политичара који политику воде на основу идентитета и дају предност Црнцима, Шпанцима, женама и Јеврејима.

Трампов покрет се заснива на култу личности: има огроман капацитет да сазове масовна окупљања без масовне организације или јасне социјалне идеологије. Његова основна снага је његова спонтаност, свежина и стратешка усресређеност на непријатељство према елитама.

Његова стратешка слабост је недостатак организације која може да опстане након изборног процеса. Постоји мало "трампистичких" кадрова и милитаната међу његовим верним присталицама. Ако Трамп изгуби (или ако буде преварен именовањем неког "јединственог кандидата" кога могу да избаце партијске елите) његова организација ће се распасти.

Ако Трамп добије номинацију Републиканске странке, добиће и подршку Вол стрита, посебно ако буде суочен са Сандерсом као кандидатом Демократа. Ако победи на општим изборима и постане председник, он ће тражити да ојача извршну власт и настојати да влада на "бонапартистички" начин.

Успон социјал-демократског покрета унутар Демократске странке и успон самониклог национално-популистичког десничарског покрета у Републиканској странци одражавају подељено бирачко тело и дубоке вертикалне и хоризонталне пукотине, које одсликавају етно-класну структуру САД.

Неки коментатори превише упрошћују слику када побуну маса умањују као неповезани израза "беса". Побуна против садашњих елита је резултат дубоких класних и етничких осећаја бивших привилегованих група, локалних привредника у стечају због глобализације, и грађана огорчених на снагу финансијског капитала и његову огромну моћ у Вашингтону.

Изборна побуна и на левици и десници може нестати, али је она засадила семе демократских промена у друштву, или семе обнове националистичко-реакционарног модела.

Извор: Курир/Глобал ресеарцх