Губи ли Европска унија свој утицај у свијету?

Посљедњи догађаји у вези с избјегличком кризом показали су све слабости ЕУ, а балкански самит, који је организовала Аустрија, за неке европске аналичаре представља сигнал да поједине земље ЕУ више повјерења полажу у билатералне односе и мјере него у заједничка европска рјешења.

Свијет 26.02.2016 | 07:45

Значи ли то да се ЕУ распада или да, најблаже речено, губи свој утицај?

Најзанимљивије анализе у том тону јуче је изнио њемачки "Дие Wелт", у тексту чији би се наслов могао превести у контексту да њемачкој канцеларки Ангели Меркел европско тло измиче под ногама.

Лист пажљиво анализира резултате бечког самита о рјешавању проблема избјеглица, који је организован у сриједу, и истиче да Беч балкански простор историјски посматра као дио своје интересне сфере, посебно након распада Југославије.

"Никако није случајно да земље западног Балкана баш у овом тренутку заговарају заједничку избјегличку политику, док Берлин и Брисел напоре улажу у Турску и Грчку. Турска је традиционално увијек била бечки империјални противник, док је Грчка традиционално увијек његовала добре односе са западном Европом", истиче аутор текста.

Даље истиче да се Атина сматра увријеђеном да није позвана на бечки самит, којем присуствују Србија, БиХ, Албанија и Македонија, али додаје и да западни Балкан с правом сумња у способност Грчке да контролише границе с Турском.

Подсјећа и на чињеницу да је Њемачка одлучна за нови енергетски споразум с Русијом, на шта Пољска не гледа благонаклоно, земље Вишеградске групе генерално спроводе политику "може, али без нас", посебно у вези с избјеглицама, а да мађарски премијер због избјеглица најављује референдум.

Закључак листа је донекле бруталан, али реалистичан - Меркелова би одлучном политиком против избјеглица и политиком заштите својих интереса попут склапања споразума с Русијом могла појачати своју позицију међу бирачима у Њемачкој, али истовремено саму ЕУ гурнути у кризу.

Тања Топић, аналитичар из Бањалуке, иако сматра да се ЕУ неће распасти, истиче да оваква ситуација представља шлаг на торту за евроскептике, и у БиХ, али и другим земљама.

"Видите да се све чешће чују изјаве и дисонантни тонови попут оних 'што да идемо у Европу кад се она ионако распада'. То јесте нешто с чим треба озбиљно рачунати", рекла је Топићева.

А дисонантни тонови не долазе само од европских политичара.

И Милорад Додик, предсједник Републике Српске, прије неколико дана указао је на чињеницу да је Велика Британија успјела постићи привилеговане услове уз пријетњу о референдуму и да треба видјети шта то сад значи за БиХ, а и Влада Републике Српске је на посљедњој сједници разматрала утицај те ситуације на будуће преговоре с ЕУ.

Срећко Латал, аналитичар из Сарајева, пак, сматра да ниједна земља западног Балкана не треба да очекује да ће моћи издејствовати било какве посебне привилегије, посебно не у контексту Британије, која је велика сила. "У БиХ и на Балкану генерално постоји суштинско неразумијевање односа снага у Европи и свијету и мислимо да смо у центру свјетске пажње и да ће се свијет повиновати нама.

Мислим да бисмо ми, прије свега, требали да користимо преговоре да рјешавамо унутрашње проблеме, а не да очекујемо да међународна заједница уради нешто за нас", истакао је Латал.

И Топићева и Латал слажу се у једном: ЕУ се неће распасти, али ова криза ће дефинитивно утицати на промјене у европском блоку. Какве - још се нико не усуђује прогнозирати.

Тања Топић

Видите да се све чешће чују изјаве и дисонантни тонови попут оних "што да идемо у Европу кад се она ионако распада".

Срећко Латал

У БиХ и на Балкану генерално постоји суштинско неразумијевање односа снага у Европи и свијету.

Извор: НН