Анализа: Звезда има шта да јури у Хумској!

Црвено-бели у последњих 18 година имају само три првенствене победе на стадиону вечитог ривала!

Почасни председник Црвене звезде Драган Џајић окарактерисао је да предстојећи вечити дерби за црвено-беле има тежину квалификација за Лигу шампиона. Без обзира не незапамћену бодовну предност и готово већ оверену шампионску титулу. Резултатски растерећени Луковић и другови, ма колико то контрадикторно звучало, имаће шта да "појуре" на стадиону вечитог ривала.

Упућени кажу да традиција игра велику улогу у утакмица ма Партизана и Црвене звезда, а иста неће бити велики савезник гостију у суботњем окршају. Рачунајући првенствене мечеве у овом веку, или још дуже од 1998. године црвено-бели имају само три победе на стадиону у Хумској. Прилично скромна цифра ако се зна да је у том интервалу одиграно 20 утакмица за бодове у којима је Партизан био домаћин. Црно-бели су се радовали девет пута, док је осам утакмица завршено ремијем.

Један од аксиома београдског вечитог дербија гласи да је Црвена звезда неустрашива на свом буњишту. Уосталом црно-бели су у једном периоду прославили пунолетство без победе на Маракани (од 1977. до 1995. године). Међутим, последњих година Хумска није омиљена дестинација за најтрофејнији српски клуб.

Серија слабијих резултата Црвене звезде у комшилуку почела је у септембру 1998. године, а прекинута је у 118. вечитом дербију. Био је то 21. април 2002.године, Партизан под вођством Љубише Тумбаковића је немилосрдно газио ка титули... Али његов колега са друге стране Зоран Филиповић демонстирао је да је у том интервалу био мајстор за велике утакмице. Избацио је Кјево, мучио је Лацио, а побеђивао је Партизан. Тачније, поигравао се са Партизаном. Тог априлског дана Звезда је пружила једну од најбољих партија у Хумској рачунајући комплетну историју вечитог дербија. Био је то меч који је у орбиту избацио Немању Видића. Млади штопер је довео Црвену звезду у вођство крајем првог полувремена, а у наставку су црно-беле дотукли Богавац и Дејан Миловановић после сјајне минијатуре и слалома поред комплетне одбране Партизана. Црно-бели су још добро и прошли...

Уследио је чак низ од пет ремија на стадиону у Хумској. Све до петог маја 2007. године. Зна се да су дербији око Ђурђевдана резервисани за Црвену звезду. Тако је било и овог пута. Црвено-бели су имали неупоредиво јачи тим од вечитог ривала, оверивши титулу на најслађи могући начин. Тиму Бошка Ђуровског била су потребна три бода како би завршио трку. И успео је у тиму. Коначан исход најавио је Бурзановић после катастрофалне грешке Аспрогениса, изједначио је Антонио Рукавина, али је Милијаш са креча поставио коначан резултат.

Био је то тријумф у Хумској са највећом специфичном тежином за Црвену звезду. Док је последњи представљао освету и ударио по глави препотентне црно-беле. Партизан је завршавао сјајну сезону, све је врцало од шампионске атмосфере у Хумској. Добили су ученици Аврама Гранта опомену у купу, пошто их је тим Роберта Просинечког лагано избацио из полуфинала (2:0, 2:0). Међутим, нико није доводио у питање Партизанову победу у првенству.

Али журка у Хумској претворила се у трагедију. Отписани црвено-бели славили су у Хумској голом у заоставном времену. Гости су кренули у једну од последњих акција, а онда је Борха као на тацни оставио лопту Мендешу Кадуу. Бразилац је из пуног трка погодио сајлу са унутрашње стране, као својевремено Дејан Савићевић. Док су Делије биле у еуфорији, Аврам Грант је беспоммоћно ударао руком о клупу...

Од тада Звезда је уписала три узастопна пораза у Хумској. Има ли бољег мотива за актуелну генерацију?