Кина дочекала Умаруа, зарадили и Партизан и он!

Камерунац, иначе једини играч који је наступао за четири најтрофејнија српска клуба, представљен је у Шензену.

Вратио се у Кину, где је све почело и одакле је отишао 2008. године да би потписао за Црвену звезду.

У међувремену, постао је једини фудбалер у историји нашег фудбала који је носио и црвено-бели дрес и потом дресове ОФК Београда, Војводине и Партизана, из којег је ове зиме отишао у не баш сјајној атмосфери.

Једноставно, Абубакар Умару желео је на прагу 30-их да заради чувени "кинески новац", због којег је својевремено из Хумске у јеку сезоне одлазио и Љубиша Тумбаковић.

Умару је данас представљен као нови нападач друголигаша Шензена, шампиона Кине из 2004. године, који од 2011. покушава да се врати у елитни ранг такмичења. Из најмногољудније земље света стижу информације да је брзоноги нападач добио двогодишњи уговор од 450.000 евра по сезони, а да ће шампиону Србије, који испрва није био вољан да га прода, на крају припасти 1,2 милиона евра на име обештећења.

Партизан га је летос довео као слободног играча, за плату од око 120.000 евра годишње.

Умару је почео фудбалску каријеру у Кини, тачније први профи уговор потписао је са Јанбијаном 2006. године, али је после само четири утакмице прешао у Гуангжу и за тај клуб дао седам голова у 52 утакмице. Тада се одлучио за долазак у Црвену звезду, где је у сезони 2007/08 дао два гола на 15 мечева, али је променом Управе клуба и доласком тренера Владимира Петровића Пижона пао у трећи план, морао да уступи место Дејану Лекићу, па је послат на позајмицу у ОФК Београд.

Тамо је Умару дао три гола на 25 мечева, али наговестио да има квалитет за Суперлигу, па се уместо повратка у црвено-бели дрес клуба из Љутице Богдана нашао у црвено-белом дресу новосадске Војводине, у којој је до данас играо фудбал каријере.

За Вошу, Умару је од 2010. до 2013. годихе одиграо 111 утакмиа и дао 43 гола, али је и из тог клуба отишао уз много натезања и условљавања, јер је планирао да направи велику ствар у Белгији. Војводина га је на крају продала Беверену, а Умару у наредне две сезоне одиграо 40 мечева и дао само четири гола, тако да је повратак у Србију на нову рехабилитацију био скоро па очекиван.

Сетио га се Партизан, који га је прошлог лета довео и искористио сасвим, сасвим добро, превасходно на мечевима у Лиги Европе, где се противници нису бранили, напротив, па је Камерунац имао довољно простора да се искаже брзином и спретношћу у завршницама – дао је десет голова на 26 мечева, од чега шест у евро-куповима и био два пута проглашаван за играча кола прве фазе Лиге Европе.

То му је повратило и самопоуздање, али и позиције на тржишту играча, па је ове зиме решио да то наплати, иако је Партизану, процена је била спортског менаџмента, био потребан за наредно пролеће.

Стара игра незадовољством је поново дала резултате, па се Умару после шест година од доласка у Звезду, вратио у Кину и тамо ће начети четврту деценију живота, као један од двојице странаца у клубу, поред вршњака, нападача из Гане, Бабакара Геја. Њих двојица требало би да врате Шензен у Суперлигу кине у конкуренцији у којој играју, од играча са ових простора, Ненад Милијаш, Никола Митровић, Никица Јелавић, Звјездан Мисимовић, Сејад Салиховић, Никола Вујадиновић, Нусмир Фајић, Ђорђе Ракић, а ту је и стандардно велики број Бразилаца, Јужноамериканаца генерално.