Сјећања - видео: Ђузепе Бергоми...

„Како се оно беше зовеш? Бепе? И ти као имаш 17 година? Момци, ако мало боље погледате, овај може ујак да ми буде“!

Фудбал 23.02.2016 | 22:40

Постоји основана сумња да тај човек никада није био млад. Уствари, да никада није био дечак. У његовом случају природа је неспретно пожурила да од детета направи човека. За оне мало старије који фудбалска раздобља памте по дресовима: Сећате ли се Интерове мајице с почетка осамдесетих – танке плаво-црне пруге, једна звездица код срца и реклама инно хит, производња телевизора ваљда – и типа који је носио двојку на леђима? Бркови а ла Ривелињо, разбарушена, неуредна коса, и онај гадан ледени поглед испод „живе ограде“ од обрва. Ето, тако је отприлике изгледао дечко који тек што је закорачио у први тим Неразура негде у јулу 1980. Настаће после она чувена пошалица како су мајке у Италији децу у кревет слале помоћу тог страшног момка...

„Како се оно беше зовеш? Бепе? И ти као имаш 17 година? Момци, ако мало боље погледате, овај може ујак да ми буде“, грубо се нашалио с новајлијом на тренингу Интера искусни Ђанпјеро Марини и изазвао смех свих одреда.

Марини је тај човек због кога ће млађе генерације заљубљеника бубамару, и италијански фудбал пре свега, „ујку“ запамтити нешто другачијег, када је већ изменио лични опис. Скинуо је брчиће, ошишао косу и зулуфе. Остали су само онај ужасни поглед и дивље обрве. После је тек дошла застрашујућа шмиргла-брада, његов нови заштитни знак. У међувремену стигла је и капитенска трака. Десни бек, леви бек, либеро, штопер... Ма, играо је шта год је требало. Наследио га је Хавијер Занети. Сад је већ лако и за оне млађе – Ђузепе Бепе Бергоми!
„Шокантна ствар у вези са тим клинцем је да он заиста никада није био дечак“, говорио је једном приликом тренер у млађим категоријама Интера Аркадио Вентури. „Први пут нашао се испред мене када је имао 14 и уверавам вас, сваке недеље пред утакмицу по пола сата проводио сам убеђујући људе из противничког тима да је наш број два редован ученик, да нема 25 или 30 година“.

Млађани Бепе плашио је вршњаке чим би се појавио на терену. Изгледао је пре као тип кога је унајмила Коза Ностра за неке деликатне послове, неголи на фудбалера. А тако је и играо. Аутентичан италијански дефанзивац старог кова поред којег ни мува не може да пролети. На све то и онакав изглед. Па кад се тако нешто залети на противничког играча... Али Бергоми није само физички рано сазрео. И његова игра била је на нивоу најискуснијих колега из првог тима. Тако је његов долазак међу првотимце практично прошао без икакве медијске помпе. Изгледао је како је изгледао, играо је како је играо, и ништа у томе није било спектакуларно. И сви су препознали врхунски потенцијал осим људи из Милана. Они су га у два наврата одбијали. Тако испаде да су Интер и Милан заправо "заменили" два легендарна капитена - Барезија нису хтели у Интеру, отишао је у Милан. Бергомија нису хтели у Милану, славу је стекао у Интеру.

Бепе Бергоми почео је да се појављује у првој екипи Интера по окончању оне чувене Перуђине сезоне, када је Милан постао шампион, иако момци са Ренато Курија нису изгубили ниједну утакмицу у сезони. Имао је ту несрећу да се с његовим уласком у тим поклопио почетак сушног периода за Неразуре, али и поред тога Бергоми се као 18-годишњак нашао на списку путника за Свестки куп у Шпанији. И не само то, због повреде Коловатија стандардно је играо. Пре тога Бепе је на европској сцени веома успешно дебитовао против Црвене звезде у четвртфиналу Купа шампиона, што је била најбоља препорука за селектора Беарцота.

И тако, у време када дечаци на телевизији гледају завршницу Светског првенства и навијају за своје идоле, Гузепе Бергоми сам је постао идол. На какав начин су Италијани освојили тај Мундијал у Шпанији испричано је више пута. Сећате се, једва су прошли групу у којој су били Камерун, Перу и Пољска, а онда су испрашили редом Аргентину, најбољи тим света у том тренутку Бразил, па Пољску у полуфиналу и на крају у борби за трофеј моћну Западну Немачку. Бергоми је постао други најмлађи играч – после Пелеа – са трофејом светског првака. И не само то. Са 18 година чувао је и сачувао асове попут Марадоне, Руменигеа, Боњека, Сержиња...

Бергоми је у Шпанији постао члан такозваног трилинга Ил буоно, ил брутто, ил цаттиво, што би у преводу значило Добар, лош, зао, по узору на епски шпагети-вестерн Серђа Леонеа. Тај трилинг чинили су Клаудио Ђентиле – Ђузепе Бергоми и Марко Тардели. И баш по том реду су и класирани. Као Клинт Иствуд, Ели Валах и Ли ван Клиф. И наравно да им светски медији нису наденули такве надимке због фудбалског мајсторства...
„У овом првом нема апсолутно ничег џентлменског и нежног како му име говори. Други је опасан и тежак човек. Трећег је најбоље описао Џими Гривс: Тај је направио више ожиљака од свих хирурга на клиници Харфилд“, писао је Тајмс.

Средином осамдесетих Калчо је улазио у своје најславније доба. Клубови су се појачавали као никада до тад. Од великана највише и најдуже патио је Интер, јер је титулу чекао још од 1978. Дочекао ју је после 11 година. Бергоми је тада био у напону снаге. Неразури су пошто пото желели шампионски пехар. Одрекли су се Енца Шифа и Пасареле, а довели Бремеа и Матеуса из Немачке, односно Парагвајца Дијаза и младог и перспективног Николу Бертија. Интер је лета 1989. славио најубедљивије освојен скудето откако се играју италијанска првенства. Марадонин Наполи заостајао је 11 бодова и то у оном систему када се за победу добијало два бода. Одбрана на челу са Ђузепеом Бергомијем примила је само 19 голова у 34 утакмице. Навијачи Интера памтиће то лето као најлепше у својим животима све до 2010. и тријумфа у Лиги шампиона...

Бергоми је увек словио за стидљивог типа, али и он је тог последњег дана шампионата у сезони 88/89 „изгубио компас“. Нови шампиони правили су маскенбал и сви су се прерушавали. Бепе је само намазао лице. Ништа више није ни морао да уради. Свакако је изгледао најстрашније. Када је ушао у једну миланску дискотеку нису га препознали, навијачи су мислили да је ушао Франк Рајкард. Милано је тих дана био на ногама. Милан шампион Европе, Интер првак Италије! Све је врвило од навијача. И за тамошње спортске новинаре беше златни период. Бергоми још чува интервју Рамона Дијаза из Газете који поетски беседи о "обичним људима несхватљивој љубави Италијана према фудбалу", а ту је на истим странама и она прича чудака Андрее Мандорлинија који ће за новине испричати како је заправо због своје нонне постао интериста. Сви остали укућани били су јувентини и задиркивали је у пролеће 1964, када је Болоња испред Интера узела скудето. Андреа је имао само четири године, било му је жао баке па јој се приклонио...

А Бепе је у ноћи славља заборавио да опере умазано лице. Било је у дискотеци и фудбалера Милана. Прочуло се колико је дон Силвио частио своје мезимце за тријумф у Купу шампиона. Бергоми је колико следећег јутра бануо у канцеларију председника Ернеста Пелегринија:
"Поштено би било да добијемо исте премије као и они".

И тако и би.

Чувши за то Берлускони се само смешкао. Предложио је после јавно да Милан и Интер одиграју утакмицу за супер шампиона, јер како је сам образложио, тих година Калчо је био много јачи од најелитнијег европског купа.

Бергоми је 1989. освојио први и једини скудето са Интером. У Европи је имао нешто више успеха, пошто је три пута подизао трофеј Купа УЕФА. За Неразуре је укупно одиграо 756 утакмица. Када је Ђовани Трапатони преузео Бајерн из Минхена имао је жељу да га ангажује иако су му већ биле 32 године. Бепе је одбио позив и каријеру завршио у свом Интеру 1999.

Ђузепе Бепе Бергоми по окончању играчке каријере кратко се бавио тренерским послом. Радио је у неколико клубова са млађим категоријама док није постао стручни консултат телевизије Скај.

Његових речи боје се као и стартова на терену пре много година...