Камерон напустио преговоре у Бриселу

Преговори европских званичника који се пре свега тичу мигранстке кризе и њеног утицаја на економску политику земаља ЕУ настављени су ноћас и рано јутрос у Бриселу.

Србија 19.02.2016 | 10:15

Британски премијер Дејвид Камерон напустио је преговоре пред јутро, око пола шест по централноевропском времену, међутим, одбио је да одговара на питања о напретку преговора.

На самиту у Бриселу састали су се председник Европског Савета Доналд Туск, председник Европске комисије Жан Клод Јункер са лидерима кључних европских земаља: Премијером Уједињеног Краљевства Дејвидом Камероном, француским председником Франсоа Оландом, Бохуславом Соботком, премијером Чешке и Шарлом Мичелом, премијером Белгије.

Како преноси британски Гардијан, на преговорима је било речи о предлогу белгијских власти, који је подржала и Француска, а који подразумева да Британија не би могла даље да преговара о свом чланству у Унији, уколико би њено напуштање било изгласано.

"Постигли смо напредак, али много тога још остаје да се уради", рекао је Туск новинарима рано ујутру у петак, док је Камерон остао нем.

Упозорење Источној Европи

Италијански премијер Матео Ренци упозорио је источноевропске лидере да би Европска унија могла да смањи новчана средства која им додељује за развој сиромашних региона уколико не помогну у излажењу на крај са избегличком кризом, наводе учесници самита европских лидера у Бриселу.

"Миграциона криза је заједнички проблем свих држава чланица ЕУ. Ако не покажете солидарност, онда би земље које највише доприносе буџету ЕУ могле да према вама буду мање солидарне", рекао је Ренци европским колегама током синоћне вечере која је потрајала до раних јутарњих сати, рекао је неименовани званичник, преноси Ројтерс.

Ренци је запретио источноевропским земљама смањењем развојних фондова ЕУ који су намењени њиховим најсиромашнијим регионима, додаје британска агенција.

У јеку најгоре миграционе кризе у Европи после Другог светског рата, Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка Република су међу најгласнијим противницима планова ЕУ о трансферу тражилаца азила, који пристижу у јужну Европу, у друге државе чланице ЕУ, наводи Ројтерс.

Око трећина седмогодишњег буџета ЕУ вредног билион евра за период од 2014. до 2010. године издвојена је за пројекте у сиромашним, већином бившим комунистичким земљама и регионима 28-чланог блока кроз такозване "структуралне фондове".

Преговори о буџету за наредни седмогодишњи период почеће ове године, а Италија је трећи највећи доприносилац буџету ЕУ после Немачке и Француске.

Како трошкови збрињавања тражилаца азила расту, земље које примају највећи број њих позивају на већу финансијску подршку из буџета ЕУ.

Холандија, која тренутно председава ЕУ, изнела је могућност да део структуралних фондова садашњег буџета буде преусмерен у сврхе решавања миграционе кризе, подсећа британска агенција.

Многа питања још увек без одговора

Међутим, како преносе британски медији, четири главна питања још увек морају да се реше. Једно од њих је британска рестриктивна политика према мигрантима из земаља Европске уније, који у ову земљу долазе због посла, и питање да ли ће друге европске земље преузети овај модел.

Даље, Пољска се не слаже са британским предлогом неплаћања социјалних давања породицама радника из других земаља ЕУ, које не живе у Британији. Британија, поред тога, тражи споразум који би формализовао изузетак Велике Британије из оснивачке декларације ЕУ, као и промену уговора о подстицању заштите земаља ван еврозоне на јединственом тржишту, чему се Француска противи.

(Блиц)