Језива секта из које нико није побјегао

Прича о једном од најмрачнијих места у Чилеу из периода диктаторе Аугуста Пиночеа.

Свијет 18.02.2016 | 22:41

Југ Чилеа, тачније 35 километара удаљено од града Парал, место је једног од најбизарнијих поглавља ере диктатора Аугуста Пиночеа. У том делу Чилеа скрасио се самопрокламовани свештеник и бивши нациста Пол Шефер, који је 1961. године побегао из Немачке с још стотинама осумњичених за сарадњу с нацистима, и ту је основао језиву секту.

Место окружено Андима било је идеално за Шеферов монструозни пројекат секте која је функционисала попут државе у држави, а у којој су се догодили страшни злочини. Та колонија секташа и нациста била је позната под називом Колонија Дигнидад.

Чилеанска влада у почетку је игнорисала догађаје у Паралу, али онда је уследила сарадња с Пиночеовим режимом, па је у колонији почела пракса која се може описати правим терором – деца су при рођењу одвајана од родитеља и одгајана су у тзв. вртићу смештеном у колонији. Мушкарци и жене били су такође одвојени и често дрогирани, док је Шефер сексуално злостављао дечаке, а повремено и девојчице.

Место је служило и као уточиште за одбегле нацисте, као што су били Валтер Рауф, злогласни Јозеф Менгеле, а због тога је међународна заједница често у Чиле слала захтеве за њиховим изручењем које је Пиноче редовно игнорисао. Све се наиме и одвијало с Пиночеовим знањем, али и благословом, а његов шеф тајних служби, генерал Мануел Контрерас често је посећивао колонију.

То је иначе прича и филма "Цолониа" у којем главну улогу има Ема Вотсон, а који у биоскопе стиже у априлу. Радња се догађа седамдесетих година, док је колонија још постојала, а Вотсонова глуми девојку чијег су вереника отели Пиночеови агенти, а како би га спасила она решава да се прикључи секти, коју бије глас да нико из ње није изашао жив. У колонији трпи разне тортуре, сваки дан је туку, док она свакодневно обрађује земљу, кува, чисти...

И права Колонија Дигнидад живела је углавном од пољопривреде којом су се бавили чланови секте. Место је било окружено бодљикавом жицом, имало је чак и торањ за надгледање, рефлекторе по целом имању, као и хангар с оружјем у ком се налазио чак и један тенк.

Шефер је у колонију увео строгу дисциплину, којом се хтела успоставити потпуно чиста духовност, а оне који се те дисциплине нису придржавали били су претучени, мучени и дрогирани. Но, сам Шефер се те дисциплине није придржавао.

Пре свега се то односило на то како је гледао на сексуалност – силовао је и мучио дечаке, а након распуштања колоније 11 породица га је тужило због сексуалног злостављања.

Осим што су у колонији били затворени изманипулисани чланови секте, док је трајала Пиночеова диктатура то је био и центар за мучење чилеанских тајних служби.

Американац Мајкл Таунли, син једног од шефова Форда који је радио за ЦИА у Чилеу и Венецуели, за Колонију Дигнидад је дизајнирао собу за мучење. Таунли је био и и Пиночеов плаћени убоица, а 1976. године оптужен је за убиство бившег чилеанског министра спољних послова Орланда Летелиера. Таунли данас живи у Америци у програму заштите сведока.

Чланови секте живели су по собама, а у свакој по њих пет или шест. Нису имали никаквих посебни личних ствари, осим пиџама, једну пресвлаку за рад, једну за одмор, као и недељну залиху доњег веша. Све остало, укључујући ципеле, било је закључано у ормарима.

Свако јутро су заједно доручковали, увек млеко и хлеб премазан мармеладом, а онда би ишли да раде – мушкарци захтевне физичке послове, а жене 'лаганије', попут кувања, чишчења и спремања штала, док су неке радиле и као медицинске сестре.

У заједници није било телефона, телевизије и календара, а члановима је био забрањен и секс. Ни данас се не зна шта се тачно догодило с 1100 људи, који су нестали у колонији.

Колонија се распала након распада Пинчеовог режима, иако је заправо постојала још неко време, али под именом Вила Бавиера. Под тим именом постојала је све до 2013. године.

Шефер је 1997. побегао из Чилеа када су кренуле оптужбе о сексуалном злостављању, а ухапшен је 2005. године у Аргентини и испоручен Чилеу. Добио је 20 година затвора, али умро је у затвору 2010. године од срчане болести. У тренутку смрти, имао је 88 година.

Извор: ЕXПРЕСС.ХР