Бизетићи: Болест нас је потпуно промијенила

Борис Бизетић, музичар и популарно ТВ лице деведесетих година, заједно са ћерком Дорис води битку против њене болести, којој је дијагностикована мултипла склероза.

Србија 18.02.2016 | 15:30

Цела њихова породица пролази кроз најтежи период у животу, али су сви уз Дорис и њену жељу да се не преда.

"После две године истраживања, доктори су донели дијагнозу да је то та болест. Она живи с тим, али и њен муж, њена ћерка, њена сестра, њена мајка и ја. Сви ми доживљавамо све што се догађа нашој Дорис. Заједништво и јединство много помажу да се преброде тешки психички тренуци", прича Борис Бизетић.

Он каже да је са Дорис обишао многе клинике и да је увек био крај ње да јој да снаге да иде даље.

"Провео сам сате и сате на прегледима. И вероватно сам се у многим тим болницама појавио више него доктори који тамо раде за плату. Као човек који воли сентименталне песме и као велики емотивац, све то што се дешава мојој Дорис, за мене је било веома потресно. Али, имам ја тренинг из раног детињства. Тада сам још морао свашта да истрпим. Тај тренинг је уродио плодом, па се некако носим с тим", прича Бизетић.

Многи родитељи, када им се дете разболи, често се запитају зашто се то њима дешава и помисле да би волели да се то њима десило, а не детету. И Борис Бизетић има такав осећај.

"Потпуно је јасно да сваки родитељ жели најбоље за своје дете. Исто тако напросто не можеш да окренеш главу када се десе те ствари и да будеш неко други. Моја жена и ја смо свесни ситуације у којој се Дорис налази. Ми као и старија ћерка Анита и зет Џо заједно помажемо нашој Дорис да своју енергију усредсреди на то шта жели, не како би заборавила да је болесна, већ да би себи омогућила да живи дуже. Енергија је велика ствар. Ко је нема и ко потоне, тај пре сконча", каже Бизетић.

Он додаје да је Дорис док је била болесна објавила два кантауторска албума.

"Она и даље жели да ради колико је могуће, а уједно да буде супруга, мајка и ћерка."

И у најтежим моментима Бизетићи воле да све ствари гледају позитивно.

"Ми смо породица која не може да пропусти дан, а да се не направи неки штос. Ми једно друго засмејавамо. Ми гледамо на околину другачије од оних који се скандалазују од оног што прочитају у новинама. Ми се смејемо стварности. Смех је веома лековит. Та могућност да се смејемо тужним неприкладним и ружним стварима животу даје посебну ноту. Живот се мења из дана у дан и све је суровији, па је ред да му се насмејемо. Ко се брине, тај неће бити здрав. Треба одагнати бригу и сам себи помоћи. Не би требало очекивати да те неко други забави. Ако те неко преко дана није развесилио, развесили сам себе ако си томе вичан", поручује је Бизетић.

Тужно детињство ме је ојачало

"Моје детињство је било тешко и сиромашно. Дете сам разведених родитеља. Мајку сам видео три пута у животу. Морао сам да се растанем са оцем и братом, да почнем да радим са 20 година. Своју децу сам увек васпитавао да осећају топлину породичног живота. Време пролази и ми не знамо шта ће бити с нама. Да ли ће се уложена љубав вратити на неки начин или не. Живимо од данас до сутра, зато све треба сваки дан проживети", рекао је Бизетић.

Цела породица Бизетић концентрисана је на то да Дорис своју енергију усредсреди на оно што воли како би живела што дуже.

Извор: Пулс