Бора Станковић открио занимљивости из живота...!

Зашто је кошарка “Игра мог живота”?! Легенда српске кошарке Борислав Станковић на промоцији своје књиге “Игра мога живота” говорио је о многим занимљивостима из живота и каријере.

Кошарка 23.02.2016 | 15:00

- Зашто кошарка? Одговарала је мом темпераменту и циљевима. Кошаркаши увек гледају горе у вис зато што увек желе боље и више. Моје друштво се окупљало на теренима КК Црвена звезда. Уз пријатељство смо ширили кошарку и борили се за њу - открио је Станковић.

Пионир наше кошарке истакао је да му је велика част и задовољство што су на промоцији његове књиге биле кошарашице, првакиње Европе и добар део његових бивших саиграча из ОКК Београда.

- Наш Савез је од првог дана паралелено развијао и мушку и жеску кошарку. Брига о унапређењу женске кошарке увек је била присутна. Код дама се игра лепша кошарка која више одговара духу и циљу игре. Кошарка нема усправне голове и стативе, има водоравне стативе. Не може се циљ постићи снагом и силом већ финим полагањем. Закуцавањима не би било места у духу праве кошарке.

Станковић се осврнуо и на стварање женске игре под обручима на нашим просторима.

- Прво првенство Југославије за женске екипе одржано је 1940. године, а први првак била је Соколска Матица, која је имала активности смештене у Делиградској на месту садашњег Старог Диф -а. Београђенке су победиле с 2:0 кошем Ружице Радовановић. Замислите тај пут од 2:0, до освајања Европског првенства, и зато ове наше девојке заслужују дивљење. А Марина Маљковић их је водила на стари начин - нагласио је Станковић.

Легенда је објаснила да књига не говори само о кошарци већ и о његовом занимљивом животу.

- Када сам почео да се бавим овим спортом, то није фраза, све се смирило. Водио сам нормалан и посвећен живот у игри коју волим. Хвала ауторима (Александар Милетић и Владимир Рогановић) и КСС-у на челу са председником Драганом Ђиласом који су ударили печат на целу ову акцију.

О тренерском позиву

Један од гостију на промоцији Владе Ђуровић, рекао је да је Бора Станковић утакмице добијао на трик.

- Увек је знао када да викне а када да бодри. Био је невероватан психолог и то је најважније код тренера - навео је Ђуровић и позвао Станковић да објасни зашто је одустао од тренерске каријере.

- То никада није био мој позив. За то се никада нисам спремао ни школовао. Тренер сам постао стицајем околности, јер је група нас радила све. Била је и тренер и играч и судија и функционер у Савезу. Није било генерације пре нас јер смо све кренули од нуле. Тренерски посао сам напустио из здравствених разлога. На крају утакмица су почеле да ми се замагљују очи, видео сам само црвену завесу. Што је био резултат психичких напора. Нада се да нашим тренерима неће предсказивати будућност, већ им желим здравље - јасан је Станковић.