'Мој отац се није борио за друштво без правде'

"Одлучио сам да вам у име покојног оца вратим одликовање којим је постхумно одликован за заслуге у рату и стварање и одбрану Републике Српске, и да, на велику жалост због здравственог стања којег ћу морати да ставим на коцку, отпочнем самоубилачки штрајк глађу до смрти!"

Његош Томић, син погинулог борца ВРС из Вишеграда, упутио је отворено писмо предсједнику Републике Српске Милораду Додику, у којем износи своје ставове о стању у друштву и односу власти према породицама погинулих бораца.

Ово је друго Његошево писмо Додику и преносимо га у цјелости, без икаквих измјена:

Господине Председниче Републике Српске, господине Додик,

Искрено ми је жао што вас у овом другом по реду писму упућеном вашој личности не могу пре свега ословити са речју „ПОШТОВАНИ“ а спреман сам вам образложити и зашто:

Господине Додик, ја сам син погинулог борца ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ чији је отац настрадао бранећи Отаџбину у убеђењу да ће и уколико изгуби живот за исту, иза њега, у корист његовог сина, тј. моје маленкости, те у корист будућих генерација које долазе након времена страдања, остати боље, праведније, уређеније и пре свега поштеније друштво и правно уређена Држава.

Било је и пре вас господине Додик, ако Бог да и после вас, било је и биће Председника Републике Српске које ће народ памтити боље или горе од предходника, али будући да сам ја сведок једног времена иза нас и садашњости у којој живимо, бићу толико слободан и храбар признати вам, да Држава за коју је изгубљено хиљаде живота најбољих српских синова, лошију власт није упознала.

Како да поштујем и ценим вас и ваш рад, ако гледајући себе и своју породицу, и око себе свакодневно видим хиљаде гладних душа које су изгледа бранећи ову земљу једино вама и појединцима око вас изградили пут да дођете на њен престо на којем тако суверено владате уз небројене привилегије и срамотно огромне личне доходке, а све то без покрића у раду, тачније без икаквих озбиљнијих резултата! Реците ми како да вас ценим господине Председниче?!

Немојте мислити да овим писмом и себе лично нисам ставио на тест, пре свега на тест храбрости, и то, да послије овога текста упућеног на вашу адресу, могу бити још више обесправљен и имати још мање од нуле.

Ево, рецимо, све и да сте ви најпоштенији човек у Држави (у шта мало могу да поверујем) омогућили сте највећим криминалцима, привредним олошима и лоповима без премца, да се бахато и без мере богате на рачун сиротиње, која вас је као човека социјалдемократског опредељења бирала за Државника у нади да ће те је од сличне пошасти заштитити, а догодило се управо супротно, сви други су привилегованији у односу на ствараоце Републике Српске.

Кад кажем „ствараоци Републике Српске“, при том не мислим на самозвану групицу људи из такозваног удружења чији сте и ви члан господине Председниче, већ на праве и искрене ствараоце, мислим на борачку популацију, а сви други, што воле себе тако да промовишу у јавности, нису ништа друго него фотељаши чији је једини циљ да им на рачун сиротиње омогућите велике националне пензије док гладни народ рови по контејнерима.

Реците ми како да вас ценим господине Додик, ако за толике године ваше владавине и са огромним „ПРОЋЕРДАНИМ“ буџетским средствима, нисте били у стању да решите питање незапослености борачких категорија а посебно деце погинулих бораца, али сте зато без имало стида остали „глуви и слепи“ на чињеницу да су ваше партијске колеге и министри, међу којима предњачи Председница владе госпођа Цвијановић позапошљавали своју рођену децу на Државне „јасле“, док сам ја дете погинулог борца и отац двоје малољетно деце незапослен, без било каквих месечних новчаних прихода и без сата радног стажа већ петнаест година, јер сложићете се; не могу да дођем на ред од Државних службеника склоних непотизму, да не говорим истину не би ми у прилог ишао хиљаду и један податак, па и тај да сте за ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ поставили човека који свечано носи титулу „КРАЉ НЕПОТИЗМА“, пошто је предходно и он запослио своју целокупну ужу и ширу родбину.

Врло одговорно тврдим; да су сви моји напори да дођем до запослења у граду у којем живим како бих прехранио своју породицу, само пуста „борба са ветрењачама“, или најбоље речено безнадежна борба са руководећим кадровима ваше политичке партије, односно људима које сте ви поставили на такве позиције, да слободно могу рећи, суверено доносе одлуке ко има право на живот достојан човека, а ко ипак не! Да говорим истину навешћу вам неколико примера, као и податак да је за мој случај ургирао и бивши Председник Републике Српске господин Рајко Кузмановић, такође и потпредседница владе госпођа Нада Тешановић, којој је приликом ургенције неко од руководећих људи „ХЕ НА ДРИНИ“ дословце рекао; „ДА ЛИ ОНА ЗНА ЗА КОГА УРГИРА“!? Па се с` правом питам да ли сам ја то Председниче Додик неки криминалац или син одликованог погинулог борца ВРС???

Дужност ми је подсетити вас (иако знам да се ви тога не сећате) да сам вам у првом писму упућеном још у априлу 2014 године писао о кадру ваше политичке партије, односно бившем Начелнику Општине Вишеград Томиславу Поповићу, који је на НАМЕШТЕНОМ КОНКУРСУ из децембра 2013 године запослио неколико чланова своје и женине уже и шире родбине, а да су у истом предузећу већ били запослени он и његова супруга.
На поменутом конкурсу учествовала је и моја маленкост, иако приоритет у сваком погледу, социјалном и борачком, нисам примљен у радни однос, добио сам одбијеницу без образложења и без права жалбе на одлуку. Уз сву потребну документацију доставио сам и препоруку Министарства рада и борачко инвалидске заштите у којој се руководство предузећа и комисија за одабир кандидата у радни однос позивају на поштовање закона по којем деца погинулих бораца имају право предности у односу на остале кандидате.

Како је исход био негативан тужио сам предузеће „ХЕ НА ДРИНИ“ из Вишеграда, и НАРАВНО поред свих доказа и неправилности које сам доставио суду, изгубио сам спор! Од тада па до данас горе поменуто предузеће више никада није расписало ни један конкурс за запошљавање лица, али је неколико пута ово исто предузеће, и у више наврата, посебно пред протекле републичке изборе примало десетине лица у радни однос и то све без конкурсне процедуре.

Најновији податак о таквом запошљавању догодио се управо неколико дана после Божића када је ваша политичка врхушка на челу са директором „ХЕ НА ДРИНИ“ из Вишеграда Милом Лакићем, вашим коалиционим партнерима ДНС-ом и СП-ом у ово предузеће удомила нових 22 радника, а како смо навикли на овакве и сличне преступе самозваних моћника из СНСД-а, ништа не би било чудно да од поменутих упосленика већина није већ негде имала заснован радни однос, запослено је много појединаца чији родитељи већ стажирају у овом предузећу или у електропривреди уопште, те чији су чланови породица сви негде већ у радном односу, а најзанимљивије од свега је запошљавање лица која имају приватне радње и заснован приватни бизнис, не морам да вам помињем да од борачких категорија и деце погинулих бораца и ратних војних инвалида нико није запослен.

Господине Председниче, док сам жив сећаћу се ваше изјаве дате медијима свега неколико дана пред овај немио догађај, када сте на питање новинара како гледате на велики број младих људи који напуштају Републику Српску тражећи посао у земљама западне Европе дали следећи коментар: „БОЉЕ ЈЕ И ТО, НЕГО ДА ОСТАНУ ОВДЕ ЧЕКАЈУЋИ СВОЈУ НЕМОГУЋУ ШАНСУ КАКО БИ СЕ ЗАПОСЛИЛИ НПР; У ХЕТ-у ТРЕБИЊЕ ИЛИ У ХИДРОЕЛЕКТРАНИ У ВИШЕГРАДУ“...

Свака вам част Председниче Републике, „СВАКА ВАМ ЧАСТ“!!! Како уопште и може на памет да ми падне, да после овакве ваше изјаве посумњам да сте ви прави и искрени борац за Републику Српску, да сте прави отац нације и борац за права најугроженијих категорија?!

Једино ме занима да ли ће те после свега изаћи у јавност и објаснити народу, па самим тим и мени, који су ти, који имају право на „МОГУЋУ ШАНСУ“ за посао, а који опет ишчекују „НЕМОГУЋЕ“??? Пошто сам готово сигуран да се то неће десити, знајте, да сте предходном изјавом казали више него довољно, али сте тиме и на овакав начин, по ко зна који пут још више завадили свој народ, који је већ одавно свестан да једно говорите, друго мислите, треће радите а четврто остављате да одрађују ваше локалне партијске улизице, јер паметном човеку и комарац је музика.

И овако обесправљен господине Председниче, ја ипак не могу да замерим свим овим горе поменутим људима, они су као производ ваше политике, угледавши се на вас, себи дали за право да одлучују о „животу и смрти“ сваког појединца који жели основно право на рад и пристојан живот за себе и своју породицу.

Не могу им замерити јер они су то урадили уз ваш прећутни благослов, такође поучени чињеницом да сте ви први правили и дан данас правите такве или сличне преступе, као нпр; када сте свога сина кредитирали финансијском инекцијом од пар милиона конвертибилних марака, при том такав преступ правдајући у јавности како, ЦИТИРАМ:„НЕ ЖЕЛИТЕ ДА ВАШ СИН ПОСТАНЕ НАРКОМАН, БОЉЕ ДА НЕШТО РАДИ“... Па вас Председниче најискреније питам: Јел` ваша изјава као таква треба да значи следеће; пошто сам дете без оба родитеља а при том незапослено лице, да тако, ја лично треба да стажирам као љубитељ опојних дрога? Јер чињеница је да немам никога ко би ми на тај и такав начин изашао у сусрет као ви вашем сину.

И на крају, господине Председниче Републике Српске, господине Додик.

Реците ми, како да вас поштујем и ценим као свога Председника, а пре свега као човека, ако узмем у обзир чињеницу да сам вас неколико пута контактирао на ваш приватни број мобилног телефона, где сте ми приликом нашег разговора обећали решити проблем који тишти моју породицу.

Да вас подсетим, први пут је то било пред председничке и парламентарне изборе 2014 године, тада сте ми сугерисали да вас контактирам после избора, када су избори окончани, и када је јавност коначно сазнала да сте тесном већином поново постали председник Републике Српске, још једном сте ми се јавили и казали да вас поново контактирам за седам дана уз обећање да ће мој проблем бити решен, од тада се више никада нисте јавили на мој позив а сада сте трајно недоступни на тај број телефона.

Моја лична и грађанска запажања и закључци су следећи: СВЕ, ШТО ВИ, КАО ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И КАО ЧОВЕК УРАДИТЕ, КАЖЕТЕ ИЛИ ОБЕЋАТЕ, ЈЕ ИСТО КАО КАД НАПИШЕТЕ НА ЛЕДУ ПА ПРИНЕСЕТЕ ВАТРИ...

И најпослије, пошто ми ви као Председник Републике Српске, Влада и Министарство не остављате много избора за будућност, одлучио сам да вам у име покојног оца вратим одликовање којим је постхумно одликован за заслуге у рату и стварање и одбрану Републике Српске, и да на велику жалост због здравственог стања којег ћу морати да ставим на коцку, отпочнем самоубилачки штрајк глађу до смрти! Уверен сам да бих имао и очеву подршку, и подршку свих палих за одбрану Српске Републике и праведнијег друштва које нам недостаје, уверен сам, јер за овакву Државу без закона, правде и реда, они се нису борили...

ИСКРЕНО!
ЊЕГОШ ТОМИЋ
СИН ПОГИНУЛОГ БОРЦА ВРС
Истинито