Видео: Ален Ајверсон – јесте ли га вољели или нисте?!

Контроверзни и легендарни Ален Ајверсон један је од 14 кандидата за пријем у Кућу славних ове године и највероватније ће се ту и наћи.

Кошарка 16.02.2016 | 21:40

У разговору за сајт Тхе Вертицал Ајверсон је говорио о тренуцима који су обележили његову каријеру, тетоважама, својој чувеној ’працтице’ конференцији за новинаре, али и о томе што никада није узео прстен.

“Част је што сам међу кандидатима за пријем у Кућу славних. Лагао бих и можда то нисам еркао јавно, али то јесте нешто о чему размишљате како постајете све бољи. Како почнеш да постижеш различите ствари, почнеш и да размишљаш: ’До ђавола, могао бих да будем руки године ако радим напорно’ или ’Могао бих да уђем у олимпијски тим’ или ’Могу да уђем у Ол-стар тим’. Онда, када постигнеш све те ствари, после неког времена знаш колико си добар... Говорио сам: ’Зар не би било лудо да уђем у Кућу славних“, почиње Ајверсон.

Сада то не делује толико лудо и Еј-Ај највероватније ће бити примљен 20 година после драфта у којем су га као првог пика бирали Филаделфија Севентисиксерси. Четири пута био је најбољи стрелац НБА лиге – у сезони 2005/2006. чак је убацивао 33 поена по мечу.

“Бог ми је све ово дао, зашто да протраћим таленат који ми је подарио? Зашто да га не искористим до максимума и не покушам да дођем до нивоа оних најбољих у историји? То је једноставно сјајан осећај. То је на неки начин и омаж свима који су ми помогли на том путу – саиграчима, тренерима, навијачима, породици и пријатељима. Ако уђем у Кућу славних, њима треба одати признање јер то не би било могуће без њих“.

Са друге стране, Ајверсон каже да је временом научио и да лакше подноси критику.

“Ален Ајверсон треба да се концентрише на оне који га воле“, рекао је о себи у трећем лицу смејући се.

Постао је препознатљив и по тетоважама – Денис Родман био је главни у том погледу, али Ајверсон је био његов легитимни наследник. Када је тек дошао у НБА лигу, имао је само једну тетоважу – Џорџтаун булдога на бицепсу. Сада то изгледа нормално, али пре двадесетак година тетоваже нису биле тако често ствар.

“Све моје тетоваже су оне које сам желео да имам, али нисам могао да их приуштим себи. Знао сам да ћу се више тетовирати ако дођем до новца. Мама и тата су ми дали сто долара и ја сам рекао: ’Ово је оно што желим да урадим’. Нису веровали да сам потрошио новац на тетоважу, али очајнички сам желео тог булдога“, каже 183цм високи Ален и додаје да му је драго што је отворио врата за следећу генерацију и што су играчи попут Леброна или Кармела маркетинши прихваћени и са тетоважама:

“Осећао сам се поносним што сам нешто започео и што људи могу да се отворе и да буду своји. У томе је и суштина спорта, не могу сви да буду исти и зато навијаче воле одређене људе и различите спортисте. Да су сви исти, онда би волео сваког играча, нико се не би издвајао и био оригиналан. Било је то слатко-кисело, али срећан сам што сам ја добио ’батине’ за то“.

На Јутубу је скоро десет милиона пута погледан Ајверсонов чувени испад – конференција за новинаре у којој је чак 22 пута поновио реч “тренинг“. Ален објашњава како је до тога дошло.

“Сећам се да сам се састао са Леријем Брауном (тренером Филаделфије) и са Билијем Кингом, који је у то време био генерални менаџер. Било је много гласина о трејду, састали смо се и рекао сам им да ћу све променити, јасно и гласно. Они су рекли своје мишљење – да верују у мене и да не идем никуда. Дођемо на конференцију и ја сам паклено срећан – размишљам на путу до тамо како ћу рећи навијачима и свима да остајем у Филаделфији“.

Ипак, ствари нису текле онако како је планирао.

“Када сам дошао, свако питање било је у вези са тренингом. Мислио сам да сам ту да им кажем да не идем никуда, а онда одједном – тренинг, тренинг, тренинг... Гледајући сада на то, жао ми је што сам то тако решио. Мој најбољи пријатељ недавно је био убијен, и тако сам био на ивици, спреман да експлодирам за било шта негативно, а мислио сам да ћемо причати о нечему позитивном. Остало је историја“.

Тај инцидент дефинисао је његов будући одлазак из Филаделфије (1996-2006) и бацио је сенку на њега и његове игре у Денверу, Детроиту и Мемфису.

“Јесте срамота, али је у исто време и смешно. Сви ме зезају у вези са тиме – бивши саиграчи, породица, пријатељи... Причамо нешто генерално о кошарци и ја кажем нешто типа: ’Видео сам га да тренира...’ и одмах следи одговор: ’Тренинг, тренинг, тренинг’. Сви ме зезају, тако да сам огуглао до сада. Али тада ме је болело јер сам управо изгубио пријатеља и био сам узбуђен што ћу рећи навијачима да остајем“, каже 'Одговор' и додаје:

“Човече, слушај, наведи ми једну особу која је без тренинга постигла ово што сам ја. Био сам МВП, четири пута најбољи стрелац, у првом тиму лиге, Ол-стар играч. Хајде, човече. Руки године. Не може се то све постићи без тренинга, волео бих да сам толико талентован, али то нико није“.

Године 2001. довео је Сиксерсе до великог финала НБА лиге, али никада није освојио прстен.

“Људи увек говоре о томе да нисам узео титулу. Па, постоји много ствари у животу које нисам урадио, а волео бих. Урадио сам неке ствари о којима многи кошаркаши не могу ни да сањају. Неки момци нису ни улазили у игру, а имају шампионски прстен. То је нешто што Бог мени није наменио. Хоћете да ми кажете да Чарлс Баркли није Чарлс Баркли јер нема прстен? То је Чарлс Баркли, човече! Нема боље од тога“, закључио је 40-годишњи Ајверсон.