Све већи број дјеце обољева од канцера

Број дјеце обољеле од малигних болести у нашој земљи у сталном је порасту. Претпоставља се да годишње на нивоу БиХ оболи између 90 и 100 дјеце која се лијече на дјечијим онколошким одјељењима у Сарајеву и Бањалуци. С друге стране родитељи дјеце која имају теже случајеве болести спас траже у некој од европских клиника.

Република Српска 16.02.2016 | 12:13
Све већи број дјеце обољева од канцера

Кроз врата Онколошког одјељења на клиници за дјечије болести Универитетско клиничког центра РС, годишње прође између 35 и 40 новообољелим малишана од канцера. Шефица бањалучког Одјела хематоонкологије др. Јелица Самарџић-Предојевић каже да је тачан број обољеле дјеце у Републици Српској непознаница јер још увијек не постоји регистар за рак ни на нивоу ентитета, ни на нивоу државе.

“Знамо да је број обољеле дјеце сваке године све већи. Нажалост немамо још увијек регистар за рак и не знамо колико годишње на ниво Републике Српске имамо новобољеле дјеце јер их одређен број иде директно за Србију, односно Београд. Прошле године је на онкологији било 800 хоспитализација, а сваке године имамо између 35 до 40 новообољелих малишана”, рекла је Самарџић-Предојевић на синоћ одржаној промоцији првог билтена Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра" уприличеној у Банском двору, поводом Свјетског дана дјеце обољеле од малигних болести.

Тежи облици болести без помоћи државе

Иако је број изљечења дјеце на онкологији 80 посто, она се углавном односе на лакше случајеве, док родитељи дјеце са компликованијим облицима болести спас траже у Београду или у некој од европских клиника. Самарџић-Предојевић истиче да иако је проценат изличења близу европског просјека, услови у којима раде, али и аспекти његе дјеце са малигним болестима још увијек су далеко од овог просјека.

“ Још увијек нам је потребно много тога. Потребан нам је већи простор, јер све је више обољеле дјеце, потребни су нам и програми психолошке подршке за дјецу и родитеље, палијативна њега, као и програм праћења излијечених”, истиче Самарџић-Предојевић.

 

Нажалост све је већи и број рецидива, односно повратка болести.

Дијана Берић, секретара Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра”, каже за БУКУ да Фонд здравственог осигурања Републике Српске сноси трошкове лијечења и терапије за обољелу дјецу која се лијече и у Бањалуци и у Београду. “Дешавају се ситуације, можда у задње вријеме и чешће, с обзиром на захтјеве за новијом врстом цитостатика, када су родитељи упућени да их сами траже, али и њих касније имају прилику рефундирати у Фонду”, каже Берић.

Нажалост код тежих облика болести, гдје је неопходна трансплантација, родитељи обољеле дјеце су препуштени сами себи и трошкове сносе сами. “Нису ријети случајеви дјеце која помоћ не могу добити ни у Бањалуци ни у Београду.Обично су кандидати за трансплантацију, не зна се какав вид трансплантације ће се радити и у којој европској клиници, па покрећу хуманитарне акције како би осигурали новац, јер и операције и лијечење јако пуно коштају, а ако Фонд нешто и рефундира то је јако мало”, каже Берић.

Управо због ове проблематике са ресорним министарством су вођени и разговори о неопходности формирања Фонда солидарности, у коме би био новац, управо за теже случајеве болести, чиме би се знатно олакшало родитељима обољеле дјеце.

Нажалост све се, барем за сада, завршило на разговору.

За родитељску кућу недостају средства

И поред тога што Фонд сноси трошкове лијечења обољеле дјеце, многа од њих долазе из других крајева Републике Српске па су родитељи принуђени напустити посао и плаћати стан у Бањалуци, како би били уз дјете. Трошкови износе и до 700 марака мјесечно.

Овај проблем би ријешила родитељска кућа, а поред тога што би били смањени материјални трошкови за породице обољеле дјеце и самој дјеци би био омогућен константан контакт с матичним одјељењем на којем се лијече, обзиром да се кућа гради у кругу УКЦ Републике Српске.

Међутим још увијек је непознато када ће кућа бити завршена јер недостаје најмање 120.000 марака.

Подсјетимо за изградњу куће је крајем 2014. године осигурано 850.000 КМ захваљујући хуманитарној акцији "С љубављу храбрим срцима", а камен-темељац је средином септембра прошле године поставио предсједник Републике Српске Милорад Додик.

“Предрачун свих трошкова са извођачем радова премашио је износ који смо имали тако да сада према Уговору са извођачем кућа ће коштати 970.000 марака” истакла је Берић и додала да ће након изградње требати и финансијска средства за опремање куће.

Након што буде саграђена родитељска кућа би требала имати седам апартмана, кухињу, трпезарију, дневни боравак, играоницу и просторије за креативне радионице. У дворишту је планирана зелена површина с игралиштем и неколико паркинг мјеста за потребе станара. Према ријечима Дијане Берић, реализацијом овог пројекта знатно би се смањили материјални трошкови за породице обољеле дјеце, а самој дјеци би био омогућен константан контакт с матичним одјељењем на којем се лијече.

Федерација БиХ добија родитељску кућу у априлу

С друге стране Федерација БиХ ће родитељску кућу добити у априлу. Површина куће је 666 квадратних метара, имаће десет апартмана, просторију с играоницом и дневним боравком, заједничку кухињу и трпезарију, те салу за састанке и физикалне вјежбе. Сви трошкови око изградње и опремања куће износе 1,2 милиона КМ.

У Удружењу "Срце за дјецу која болују од рака у ФБиХ” кажу да се на Хематоонколошког одјељењу у Сарајеву тренутно лијечи 20-оро дјеце. Напомиње да у случају да изљечење није могуће у Сарајеву, а у питању је трансплантације коштане сржи дјеца се путем Федералног фонда солидарности измјештају у Турску, а тамо их се тренутно лијечи троје. Када су у питању неке малигне болести попут сарцома, које се не лијече у БиХ, а нема потписан ни уговор о лијечењу са неком од европских клиника, све трошкове операције су сносили родитељи обољеле дјеце.

Лијечење малигних болести је тежак и мукотрпан процес који захтијева огромну снагу и дјеце и родитеља, али и велика финансијска средства, која велика већина родитеља нема. Ситуцијју додатно отежава и подјељен здравствени систем, несташица цистостатика, као и трансплантације које су одавно обећане, али се још увијек не раде.

У Републици Српској су и Фонд солидарности и родитељска кућа још увијек на дугом штапу. Родитељи дјеце с ријетким облицима малигних обољења који се не могу третирати код нас, у посебно су лошој ситуацији и препуштени сами себи, без икакве помоћи државе. Сналазе се како знају и умију. Помажу им, углавном, обични људи, одазивајући се на хуманитарне акције и концерте или позивајући хуманитарне бројеве.

(Бука)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ја

16.02.2016 11:19

Од здраве хране и кобасице за 2,80 км.! Ста цес, има се мозе се, па само скупе ствари једемо... Миле и његова екипа млацну дневно 100 миља, а неко ни 2,80 нема за кобају...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

16.02.2016 12:04

Не дај Боже никоме. Ником да се не деси да му је дијете болесно. Само то НЕ...

ОДГОВОРИТЕ