Анализа: Утицај очева на каријере синова фудбалера...

Тата - бог, менаџер и банкар! Отац менаџер - колико је добро, толико и лоше. Посебно ако се сениори уживе у улогу и са рационалног курса скрену на терен алавости. Бројне су приче о погубном утицају родитеља на каријеру спортиста, када су у жељи да дођу до лаке зараде упропаштавали децу и њихове снове.

Фудбал 17.02.2016 | 00:00

У фудбалу, још чешћи случај. Меси, Нејмар, Озил и његов отац завршили су на суду.

Код нас су прашину дигли Андрија Живковић и његов отац Јовица у спору са Партизаном. И отац Марка Грујића, Горан, приликом трансфера везисте у Ливерпул, а одраније су познати случајеви с Александром Митровићем, Филипом Јанковићем и другим фудбалерима, о чијим интересима су водили рачуна отац или, у Филиповом случају, мајка.

Мирко Поледица, председник Синдиката професионалних фудбалера „Независност”, каже да су му јасни мотиви родитеља.

- Њихова улога може бити погубна ако у целу причу уђу као недовољно образовани и квалификовани за посао који их очекује. Пожељно је да буду финансијски стручњаци, али већина њих то није. Опет, код нас момци са 17 или 18 година постану атрактивни клубовима и агентима који би да им скину кожу с леђа. У том случају јасна је жеља очева да заштите децу. Ко Јовици Живковићу може да забрани да брани своје дете? Па свако би бранио своје! Проблем је што они којима то не одговара виде ствари другачије. Ако пристанеш, најбољи си тата на свету, ако не, онда си непријатељ клуба - тврди Поледица.

Проблем су преамбициозни родитељи, који постају алави на паре и не схватају да фудбал није за сваког.

Многи у томе виде прилику да реше финансијске проблеме и заслепљени утичу негативно на децу.

- Сви мисле да је њихов син најбољи. Није то проблем само овде. Од тога нема одбране. Мени су у канцеларију долазили фудбалери од 28 година. И уместо да причају они о својим проблемима, као одрасле особе, не би проговорили ни реч, већ су то радили њихови очеви! Овде сви морају да схвате да у фудбалу одавно нема љубави и емоција, да је у питању сурови бизнис и интереси. Свако штити своје, али права се морају поштовати.

Поледица истиче да је фудбал у Србији постао социјални проблем. Није чудо што су у целу причу ушли и родитељи.

- Светска истраживања кажу да 39 одсто бивших фудбалера има неки облик депресије. Код нас су ти подаци и гори. Кад немају за основне потребе, па чак ни здравствене књижице, онда је јасно где смо стигли. Никад није било горе - сматра Поледица.