ЕП: Ништа од финала за Србе! Руси за гол бољи!

Руска самба окончала српску бајку! Футсалери Србије нису успели да се пласирају у финале Европског првенства у Арени, зауставили су их Руси победом од 3:2 после продужетака.

Фудбал 11.02.2016 | 21:00

После дивовске борбе и продужетака, остаје жал јер смо показали да можемо равноправно да се носимо и са најјачима у Европи. Сад по бронзу!

Остаће жал за финалом, али и записано у историји српског футсала. Србија је била надомак сензационалног пласмана у меч за титулу првака Европе у футсалу, али су нас Руси као и често пута до сада надвисили за један гол. Велики фаворит је у Арени окончао српски транс о финалу и победом од 3:2 после продужетака отишао у финале

Потпуно супротно од мечева са Португалцима и Украјинцима, овај дуел је почео са доста више опреза са обе стране и без много ризика. Србија је као и у поменутим окршајима препустила инцијативу објективно квалитетнијем ривалу, уздала се у одбрану и Аксентијевића... И чекала своју шансу.

Колико год да су горели од жеље и адреналина, видело се да су наши момци уморни. Дужа клупа Руса је била озбиљна превага. Руски селектор је хокејашким изменама држао висок темпо који је за резултат имао да исцрпи наше носиоце игре. Бразилска полуга Робињо – Едер Лима је правила највише проблема нашој одбрани, али и остали руски играчи су показали да не сме да им се остави ни милиметар простора. Код нас је феноменалну шансу пропустио Живановић, али имали су и Руси добрих прилика.

Упркос спартанском пожртвовању у одбрани, гол Аксентијевића је висио у ваздуху. У 13. минуту су Руси наплатили бољу игру. Давидов је добио дуел са Перићем и продужио лопту до Лиме, а руски пивот дрибла нашег голмана и рутински тресе мрежу.

Наставили су Руси и после тога да диктирају ритам, имали више лопту у ногама и није мирисало на добро после првог полувремена.

Сличан почетак у другом делу игре, а онда детаљ који је утакмицу увео у потпуну другачији ток. Перић је дриблао голмана Густава и пао после очигледног контакта. Ситуација 50:50 у којој се домаћину мирне душе свира пенал, али Енглез Биркет је као и против Украјине растужио Србију. Међутим, том одлуком је, баш као и у четвртфиналу, дигао Арену на ноге. Загрмеле су трибине, прокључала је крв у нашим момцима и Руси су се нашли под жестоким протиском. Почело је да сева са свих страна пред голом Руса! Шанса Ракића је била увод у експлозију радости на трибинама. Маестро Младен Коцић је почео да плеше. Фантастичном варком је поломио кичму Робиња и заварио пројектил под пречку! Србија се пробудила и почела да дави „руског медведа“. Могао је Коцић после још једне мајсторије убрзо да потпуно баци у нокдаун фаворизованог ривала, али је Густаво показао зашто је био најбољи голман света пре две године. Бразилски голман је одржавао Русе у животу...

Убацили су наши у пету брзину, почели да играју као да сутра не постоји и када је на тренутак попустила концентрација, уследио је хладан туш. Коцић је лоше реаговао у дуелу, а Абрамов био бржи од њега и из прве матирао немоћног Аксентијевића. Нови примљени гол је охладио и атомсферу на трибинама, али не и наше репрезентативце. Руси су почели да туку, нису бирали средства да се одбране и у таквој ситуацији је Едер Лима зарадио други жути картон и Србија је добила играча више. енглез нам је вратио оно ђто нам је узео када је срушен Перић. Добили смо шансу какве се не пропушта и мајсторски је искористили! Перић је на другој стативи пронашао Милоша Симића, а наш пивот још једном у обилићевском стилу спасава Србију. Као против Португалије и Украјине, није опростио ни Русима. Какво срце и петљу има тај момак...

И почела је партија покера на терену Арене. Руси су играли са пет фаулова, чекало се да направе шести, али преискусне Баћушке су управо на том битном детаљу показале колико су јака и уиграна екипа. У рату нерава, голмани су блистали, а наши ниси издржали до краја. Пад концентрације код аута је искористио Ромуло и претворио пас Робиња у победоносни гол за финале.

Финале је остало недосањани сан за наше момке, али медаља остаје циљ од којег не смеју да осутају. Јер за све што су нам пружили у ових прелепих десетак фебруарских дана су заслужили награду у виду нечега што се засијати на грудима.