Анализа: 6 разлога зашто је Покетино бољи избор од Муриња за Јунајтед!

Не кажемо да ће Јунајтед изабрати Аргентинца, али покушали смо да наведемо конретне примере који потврђују оно што је Фергусон недавно рекао пријатељу, да је Покетино, цитирамо, "најбољи менаџер у Премијер лиги".

Фудбал 12.02.2016 | 00:00

Сер Алекс Фергусон, иначе његов пријатељ, никада није желео да види Жозеа Муриња на месту менаџера Манчестер Јунајтеда.

Далеко од тога да је легендарни Шкот погодио када је изабрао Дејвида Мојеса за свог наследника на "Олд Трафорду" и мало ко ће рећи да би Мурињо имао лошије резултате од Мојеса, али једноставно Фергусон је мислио онда, а мисли и сада да темпераментни Португалац није прави човек за некада један од најпожељнијих послова на свету.

Сви су изгледи да ће наредног лета та клупа окружена црвеном циглом, иза које седе људи са најскупљим улазницама, бити упражњена трећи пут од Фергусоновог повлачења на крају сезоне 2012/13. О одласку Луја ван Гала са места менаџера Манчестер јунајтеда више се не спекулише, већ о томе ко ће га заменити.

И, када је ББЦ поново "завртео" причу о томе да ће управо Мурињо бити "тај", Фергусон се "јавио" поново, овог пута преко свог пријатеља, 43-годишњег политичара Дејвида Ламија. Овај члан лабуристичке партије осведочени је фан Тотенхема.

"Одаћу вам једну тајну. Пре отприлике шест недеља седео сам на вечери са сером Алексом Фергусоном и причали смо о фудбалу. Рекао ми је: 'Ви (у Тотенхему, прим. аут) имате најбољег менаџера у Премијер лиги'".

Да ли је Лами ово испричао с намером или не, тешко је проценити. Углавном, ово "одавање тајне" уследило је у јеку дебате у Енглеској око тога да ли је заправо менаџер Тотенхема, Маурисио Покетино, прави човек да наследи Ван Гала, а не Мурињо.

Многи су ово разумели и на следећи начин – ако га буду питали ко је прави наследник Ван Гала, Фергусон ће рећи да је то Аргентинац, не Португалац.

"Даилy Маил" је у међувремену објавио поуздану информацију о томе да је Покетино увелико одбио позив Манчестер Јунајтеда на преговоре, образлажући то чињеницом да у Тотенхему није завршио посао који је започео. Лист наводи и да ће 43-годишњи менаџер, који се пре "Вајт Харт Лејна" доказао и као шеф у Саутемптону, продужити уговор са "певцима" пре краја текуће сезоне у којој се, право ниоткуд, нашао у борби за титулу првака.

Иако огромна већина спекулише само о томе хоће ли Лестер Сити успети да изненади Арсенал или Манчестер Сити. О Тотенхему се готово и не говори и чини се да то Покетину одговара... Иначе, Покетино има важећи уговор са Спарсима који истиче тек 2019. године!

Сви ови подаци враћају слободног Муриња на место фаворита за Ван Галову столицу, али да ли је фантастични, трофејни, проблематични и параноични "Специјални" најбољи избор за клупу славног клуба? Добар избор јесте, али најбољи – према нашем скромном мишљењу – није.

Ево неколико разлога због којих би, сматрамо, управо Покетино био "тај" за посао на "Олд Трафорду" који је појео и Мојеса и Ван Гала. Није да Мурињо нема неке од Покетинових врлина које ћемо набројати, али лако ћете препознати особине које их раздвајају.

1 – Даје шансу младима;

Манчестер Јунајтед сера Алекса Фергусона постао је синоним за промоцију момака из Академије, који би касније постајали легенде клуба и творци трофејних сезона. То је престало да важи Фергијевим пензионисањем, Ван Гал је успео да уведе у први тим и развије Џеса Лингарда, док је у међувремену потрошио скоро 300 милиона евра на играче са свих меридијана.

Колико је погодио, а колико бацио, процените сами, али осврт на Фергусонове трансфере подсећа нас да Јунајтед и на врхунцу своје моћи (у сваком смислу) није трошио ни трећину онога што је Холанђанин спискао за годину и по дана у клубу, а све под паролом "реновирања".

Покетино, међутим, није се плашио да гурне у ватру клинце ни у Саутемптону, који је после зарадио скоро 200 милиона евра на њима, а исто и са великим успехом ради у Тотенхему. Верујемо да довољно пратите Премијер лигу да су вам имена овде сувишна.

Корисније је навести да Мурињо током своје величанствене каријере није баш важио, и не важи, за човека који се радо ослања на клинце из свог подмлатка. Његов први шампионски Челси, па потом Интер, па и Реал, и поново Челси, били су испуњени скупо плаћеним играчима са стране, који су били спремни да донесу "инстант" успех и доносили су. Исто оно што Ван Гал покушава, али му не иде.

Без тих милиона, Покетино је ове сезоне бољи и од Јунајтеда и од Челсија, а вредност Тотенхемовог тима расте из дана у дан.

2 – Доминира на тржишту играча;

Уско везано са принципом да млади морају да добију шансу где год да ради, Покетино се истакао и као одличан спортски директор, што је улога која прави разлику између острвског "менаџера" и континенталног "тренера".

Дакле, на "Сент Меризу" и "Вајт Харт Лејну" он је био тај који је водио и трансфер политику Саутемптона и Тотенхема и мало је рећи да је имао импресивне резултате.

Бивши репрезентативац Аргентине, родом из Марфија, водио је "свеце" само у сезони 2013/14 и за то време довео неколико играча, али и оформио прву поставу од младића који су били у клубу, на којима је клуб са југа Енглеске масовном продајом (која се поклопила са његовим одласком у Тотенхем) зарадио 125 милиона евра лета 2014, а потом још 50 наредне године.

Покетино је током сезоне 2013/14 потрошио 35 милиона евра на нове играче, а потом је клуб обавио прелазни рок за памћење и зарадио огроман новац. Да се разумемо, није Покетино створио сваког играча којег су "свеци" продали након његовог одласка, није ни довео свакога у клуб, али је њихова цена вишеструко скочила, као и сама потражња, због начина на који је Саутемптон био селектиран и начин на који је играо у поменутој сезони.

Лук Шо продат је Јунајтеду за 37,5 милиона евра, Адам Лалана и Дејан Ловрен Ливерпулу за 31, односно 25,3, Калум Чемберс отишао је у Арсенал за 20,2, чак је и ветеран Рики Ламберт продат за 5,5 милиона евра, а да се Џеј Родригез није тешко повредио у финишу поменуте сезоне, Саутемптон би вероватно и њега "заваљао" за озбиљан новац, јер је био траженији и важнији играч од Лалане.

Са зарађеним новцем, његов наследник Роналд Куман направио је добар "бацкуп", а клуб већ следеће године наставио да распродаје Саутемптон из сезоне 2013/14: Морган Шнидерлан отишао је у Јунајтед за 35 милиона евра, Натанијел Клајн у Ливерпул за 17,7, итд.

Када је стигао на "Лејн", уочи сезоне 2014/15, Покетино је остварио велики број трансфера, потрошио 48,475 милиона евра, зарадио 49,25, а направио екипу која је била боља од претходне и која је, ове сезоне, то и показала. Нико није преплаћен. Сензација Деле Али стигла је за 6,6 милиона евра, Бен Дејвис плаћен је 12,6, Федерико Фацио 10, Ерик Дајер 5, Бењамин Стамбули 6, итд, а продати су Сандро за 12,6, Гилфи Сигурдсон за 10,1, Џејк Ливермор за 7, Кајл Нотон за 6,6, Мајкл Досон за 4,4, итд.

Дакле, за отприлике исте суме, екипа је драстично подмлађена и – унапређена, а тај процес настављен је и у сезони 2015/16. У овој сезони, Тотенхем је на трансферима зарадио 16,6 милиона евра, потрошено је 71, а зарађено 87,6 милиона и ОПЕТ је састављен бољи тим од претходног.

Клуб се ослободио Роберта Солдада (16), Андероса Таузенда (15,7), Паулиња (14), Етијена Капоа (9), Влада Кирикеша (7), Луиса Холтбија (6,5), Арона Ленона (6), Жунеа Кабула (4,3), а "препродат" је и Стамбули који је продат Пари Сен Жермену за 8,6 милиона. Ниједан од тих играча није био носилац игре код Покетина, а опет ниједан није дат у бесцење, напротив.

Скупо је плаћен само Хјунг-Мин Сон (30), Тоби Алдервирелд доведен за 16 милиона и са Јаном Вертонгеном оформио је најбољи штоперски тандем чим је стао на терен, а док се и даље чека да проради Клинтон Нђе, који је Лиону плаћен 14,1 милион, треба рећи да су стигли Кевин Вимер за 6 и Кјеран Трипије за 5 милиона евра.

И да је у клупској каси остао вишак од 18 милиона евра после три прелазна рока под Покетиновим вођством. Је л' потребно да вас подсећамо како је Тотенхем бацио у неповрат 100 милиона евра од продаје Гарета Бејла?

Данас је Тотенхем другопласирани-трећепласирани тим Премијер лиге чији су носиоци игре момци од 20, 22, 25 година и чији је лидер Муса Дембеле, који има само 28 година. Први тим "певаца" вреди скоро 400 милиона евра.

У исто време, Ван Гал је на "Олд Трафорду" направио минус од преко 200 милиона евра, јер ће Јунајтед веома брзо морати да исплати додатних 30 милиона евра Монаку за Антонија Марсијала. И тај минус је направљен након што су продати играчи попут Анхела Ди Марије и Хавијера Ернандеза, који доминирају у новим срединама. Челси је своје губитке успео да анулира појавим Кинеза, који би куповином Рамиреша (завршено) и Лоика Ремија (чека се потврда) убацили 50 милиона евра у касу клуба чији је први тим, ипак, значајно старији од Тотенхемовог и у којем тек понекад, у Лига купу, шансу добије "мали" Рубен Лофтус-Чик.

Сложићете се да је Покетино добио и ову рунду у поређењу са актуелним и потенцијалним менаџером Јунајтеда?

3 – Форсира нападачки фудбал;

Тотенхем под вођством Покетина не добија сваку утакмицу, али у свакој иде на победу. И, за разлику од Јунајтеда и Челсија, који су "убили" навијаче ове сезоне досадним издањима и малокрвним наступима, "певци" гарантују забаву.

Тотенхем је клуб који је извео највише "обрта" резултата у претходне две сезоне, екипа је под Покетиновим вођством добијала велики број утакмица головима у периоду између 85. и 95. минута, што је иначе била главна одлика Фергусоновог Јунајтеда.

Покетино форсира "превазиђени" систем 4-4-2, где је један од нападача ближи средини и укључен у креацију, други нападач (Хари Кејн) у улози класичног шпица, где су крила веома офанзивна и играју двосмерно, а где Кристијан Ериксен има пуну слободу да на терену ради шта жели и како жели. Ово је помало романтична екипа, која буди носталгију код љубитеља фудбала 90-их година, а чак и навијачи ривалских екипа признају Тотенхему да игра фудбал леп за око и душу.

Само је Сити ове сезоне ефикаснији од Тотенхема, а у стрелце се уписало чак 13 играча екипе, само у Премијер лиги.

Док Ван Гал не успева да успостави било какав менталитет на "Олд Трафорду", Мурињо би свакако донео своје "мора да се победи по сваку цену", али питање је да ли би и тада на титуле, голове и славље навикнути навијачи били срећни, јер... Више од 25 година гледали су како момци у црвено-бело-црном сатиру у шеснаестерац све и свакога, па и боље од себе у одређеним периодима историје.

У више интервјуа на Острву, Покетино је нагласио да ће његов Тотенхем ићи на победу у свакој утакмици и да је циљ његове екипе да постигне гол више од ривала. Мало ко то данас ради на тај начин, осим оних који имају све, попут Луиса Енрикеа или Пепа Гвардиоле.

4 – Одлично организује одбрану;

Леп, офанзиван, допадљив фудбал није значио да је Уго Лорис човек на ветрометини, напротив. Већ смо горе нагласили да су Вертонген и Алдервирелд најбољи штоперски тандем у лиги, а то потврђују и бројке.

После 25 одиграних кола, Тотенхем има други најбољи напад и најбољу одбрану – матирани су само 19 пута, Арсенал и Манчестер јунајтед су на другом месту са по 22 примљена гола, али прилично лошијим нападом од "певаца".

Тотенхем је у претходних 25 мечева у Премијер лиги само три пута примио више од једног гола и сва три пута у утакмицама које је требало да добије, с обзиром на име противника, што очигледно говори о опуштању младог тима: Њукасл 1:2, Свонси 2:2, Стоук 2:2. Нико други није дао више од једног гола "певцима", а осам пута Лорис је напустио тренер обављена посла.

У том смислу може да их прати само лидер Лестер.

"Тим има веома снажан дух и осећај заједништва, без обзира на то да ли имамо лопту или играмо без ње у датом тренутку. Момци не престају да трче и делују као целина", рекао је недавно Покетино.

Тотенхем је статистички у врху у свим круцијалним категоријама, од поседа лопте, до броја удараца ка голу и у оквир гола, као и проценту реализације шанси, па до процента успешности у пасу и на крају паметног трчања. Улазак Ерика Дајера на позицију Рајана Мејсона побољшао је везни ред Тотенхема у сваком смислу, јер је Дајер офанзивно бољи играч, а има и боље тркачке карактеристике, па то више није само позиција класичне "шестице" где имате играча задуженог за деструкцију и помоћ штоперима.

Ван Гал у овом дефанзивном смислу може да стане раме уз раме уз Покетина, али његов Јунајтед не може да се пореди са Тотенхемом када је навала у питању, као и способност да се "игром до ноге" створи шанса за гол и, још важније, реализује.

Челси је у борби за опстанак, па их нећемо поредити под овом тачком.

5 – Научио је Премијер лигу;

Покетино је радио само у Еспањолу од када је завршио играчку каријеру, водио је "шпанце" од 2009. до 2012. године и када је наредне стигао у Енглеску, био је све само не упознат са локалним приликама, иако каже да се годину дана озбиљно припремао за овај изазов. Изгледа да је брзо савладао задатак, јер његов Саутемптон јесте упадао у разне замке које крије Премијер лига, било је непријатних пораза, високих пораза, дугих постова без победе, међутим све то је сведено на минимум у ових годину и по дана на "Лејну".

"Певци", деценијама препознатљиви по томе да немају конзистентност резултата и игара, сада нису клуб који у уторак може да победи Арсенал 2:5 на "Емирејтсу", а онда изгуби наредне две утакмице од Норича и Стоука. И када су губили, ове сезоне, губили у само с голом разлике, а имају иначе само три пораза – Лестер је први у тој категорији са два.

У овој категорији, Покетино заостаје за Мурињом који је из пет покушаја три пута освојио Премијер лигу, али углавном остављајући за собом "крш и лом". Покетино је млађи, сталоженији и тактичнији, а када буде добио ресурсе и логистику какву је Мурињо имао у два наврата у Челсију, доћи ће на ред и то да их упоредимо по броју титула.

Под "познаје Премијер лигу" треба навести и то да је Покетино стабилизовао нестабилни Тотенхем, а притом успео да имплементира своје идеје, своје замисли, према којима има доста тога заједничког са Јиргеном Клопом.

Дакле, причамо о тренеру који и бележи резултате изнад очекивања и оставља рукопис за собом, какав је један Фергусон умео да прочита.

6 – Он је господин и џентлмен;

Хајде да будемо директни – када је однос према колегама у питању, када су изјаве у питању, када је однос са новинарима и навијачима у питању, када је понашање поред терена у питању, ни Мурињо, ни Ван Гал не могу да приђу Покетину.

Он је, можда и више него због горе наведених ствари, придобио симпатије енглеске јавности баш због тога и због њега се у вези са Тотенхемом не користе више исти синоними, јер Тотенхем није био баш омиљен клуб ни код ривала, ни код новинара.

Покетино троши трећу сезону у Енглеској а да није створио себи ниједног непријатеља, да се није догодило да неко није желео да му пружи руку или да му је упутио увреду, а о томе да је он вређао некога сувишно је и причати. У овом смислу, Покетино има чистији досије и од традиционално мирољубивог и повученог Арсена Венгера, па и од самог Фергусона који је знао да "удара" по ривалима, пре свих Венгеру и Рафаелу Бенитезу.

И још нешто – за крај – бивши играчи га ОБОЖАВАЈУ!

Потражите изјаве Шоа, Лалане, Клајна и осталих о човеку који их је створио на "Сент Меризу"... Ако до сада нисте, обратите пажњу на Маурисија Покетина, човека за којег одређени шпански аналитичари тврде да ће у будућности сигурно бити тренер Реал Мадрида.