Завичају "дао гас"

Василије Перић, дипломирани економиста, који је од доласка на чело подмајевичке општине Угљевик почео да ради „пуним гасом“ како би ова општина за кратко време дошла у ред средње развијенијих, већ више од два мандата, како је он води, једна је од најразвијенијих не само у Републици Српској и БиХ. То је био разлог и повод да Перић добије признање „Капетан Миша Анастасијевић“, које додјељују Универзитет у Новом Саду, Медиа инвент и Регионална привредна комора из Бијељине.

Прогрес Угљевика и читавог краја око њега, под легендарном Мајевицом, није само по просечној плати, чији је износ око 600 евра или 1200 конвертибилних марака, већ по уређеној инфраструктури, прелепим друмовима и до најудаљенијих села, лепим домовима културе, школама које су подједнако модерне у селима, као и у граду, развоју привреде, пољопривреде, унапређењу културе, образовања, спорта и сталне бриге о борцима минулог рата, њиховим и породицама палих бораца.

Нови епископ зворничко-тузлански Хризостом, када је први пут дошао у Угљевик на славу града, док је био у литији, није могао да не каже да је у том граду тако све „под конац“, лепо, укусно и педатно „као да нисмо код нас“.

Општина подстиче и привреднике и пољопривреднике, који тачно знају на какву подршку из локалне касе могу да рачунају, ако отворе нове погоне, подигну нове засаде, повећају број грла стоке... Општина годинама стипендира најмање 100 студената на факултетима на левој и десној обали Дрине.

По броју културних догађања је у самом врху и у Републици Српској и у БиХ. Слично је кад су и спортске манифестације у питању, а фестивали фолклора у овом лепом граду окупљају фолклорне ансамбле са свих меридијана, као и најбоље хармоникаше свијета.

Овдашња Музичка школа „Корнелије Станковић“ има одјељење и у Бечу, које шири славу завичаја, Српске и нашег рода, у дословном смислу, у планетарним размерама.

"Успех доживљавам када су сви задовољни у крају гдје сам први међу једнакима и гдје ми људи највише разгаљују срце што ме не доживљавају као политичара или „општинара“, већ на свог комшију, мјештанина и суграђанима, који се, никад и ничим, ником није замерио, ако нисам могао свима да помогнем", каже Василије Перић.

В.Митрић