Зашто је Мишковић продао Делта Цитy?

Свега неколико дана по обележавању 25 година постојања компаније Делта холдинг, бизнисмен Мирослав Мишковић продао је тржне центре у Београду и Подгорици.

Србија 09.02.2016 | 21:43

 

Цену од укупно 202,75 милиона евра за 60 одсто власништва платио је јужноафрички инвестициони фонд Хипроп, који је ту информацију објавио на свом интернет сајту. Обавезао се да ће у оквиру те суме исплатити дугове банкама претходног власника. Преосталих 40 одсто два Делта тржна центра купила је компанија Хоумстед груп холдингс лимитид, повезана са Луисом Норвалом, који је један од директора јужноафричког Хипропа.

Делта ће и у наредних годину дана управљати тржним центрима, после чега ће тај посао прећи у руке компаније Хистед која је основана у Великој Британији.

Овом пословном трансакцијом потврђен је недавни Мишковићев наговештај дат медијима да је менаџмент Делта холдинга у озбиљним преговорима о продаји два тржна центра.

Мирославу Мишковићу, једном од најбогатијих тајкуна у региону, се у Србији суди због оптужби да је са сарадницима оштетио путарска предузећа у Србији за скоро 30 милиона еура.

Шта би га могло нагнати на продају тржних центара у Београду и Подгорици упитан је економиста Милан Ковачевић.

“Могу бити два разлога: један да му просто треба новца па да делимично продаје капитал да би са том готовином коју ће добити испомогао друга пословања и унапредио свој резултат”, сматра економиста Ковачевић.

“Може се такође догодити да продаје да би започео нове послове јер аквизиција и продаја капитала предузећа спада у најрупније и врло лукративне послове. Знамо да је исти овај власник продао банку и још неколико значајних инвестиција. Па је прешао једним делом у аграр и неке друге послове. Другим речима, то значи једно стратешко премештање из неких послова у неке друге послове.”

РСЕ: Да ли процес који се води против њега могао имати било какве везе са одлуком о продаји?

Ковачевић: Могло би се догодити да има велике штете што се води процес против њега. Код нас је општа штета што се процеси против неколико људи који имају значајну имовину воде, а не довршавају. Неопходно би било да дођемо до неке црте. Иначе нам је законодавство доста несређено. Имамо важећи Закон о екстрапрофиту који нико не примењује. Постоји доста арбитрарности, постоје оптужнице а не утврђује се је ли тај неко крив или није.

РСЕ: Где Мишковића видите у будућности, шта би мога бити фокус његовог пословања?

Ковачевић: Прилично је ушао у аграр. Има и неке синергије у томе јер се бави и хемикалијама које су потребне за аграр. Заступа доста таквих компанија. Извоз воћа и неких врста поврћа. У изгледу би била и већа производња у сточарству и извоз меса.

Иначе, Мирослав Мишковић је човек који се налазио на и на Форбсовој листи најбогатијих, а верује се да је кумовао формирању српских влада и био мецена многим политичким партијама. За његово име везује се низ сумњивих приватизација у Србији и БиХ. Његово хапшење децембра 2012. није испунило очекивања о разоткривању спреге политике и тајкуна.

(РСЕ)