Чаробњак, човјек и шмекер: Како је Пирло одбио милионе и авионе из Катара?!

Свет га зна као маестра игре на зеленој површини, некима је познат као човек са којим лопта оживљава и добија очи, али га већина зна под псеодонимом “господин у копачкама”. Ипак, можда га је најједноставније звати правим именом које је већ симбол за фудбалску елеганцију - Андреа Пирло.

Фудбал 10.02.2016 | 00:00

Некада прва виолина Јувентуса освојила је у каријери четири Скудета, два са Миланом и два са “старом дамом”, а два пута је и држао у свом наручју и трофеј Лиге шампиона. Бронза на Олимпијским играма 2004. године и титула Светског шампиона са Италијом 2006. године имају печат једног од најбољих техничара свих времена.

Пирло је тренутно у Њујорку Ситију, а у својој богатој каријери на тлу Италије играо је за Брешу, Интер, Ређину, Милан и на крају Јуве са којим је царовао "чизмом".

Неки кажу да је Андреа спреман да се врати у Европу, да му недостаје велика сцена, али засигурно није за пензију и играње из забаве. То је и сам потврдио после једне невероватне конверзације са представницима екипе из Катара.

Пирло није желео да прича са њима, али је морао, из пристојности. На пристојан начин је и одговорио, онако господски, у његовом стилу.

Овако је текао разговор између његовог агента Тулија Тинтија, њега лично и катарске стране:

"Андреа, желе те они из Qатар-а".
Када ми телефонира мој агент Туллио Тинти, он не поздравља, одмах иде
у саму срж.
"Извини, шта?"
"Идеш играти у Qатар"
"Ти си луд. Ни у сну."
"И Гуардиола је играо тамо"
"Био је на заласку каријере"
"Уреду, али по бонтону би се требао бар састати са њима"
"О.К. када стижу?"
"Већ су овде. Стави кравату и ускоро долазим по тебе."...чекали су ме
у "Принципе ди Савоиа", луксузном хотелу. Били су резервисали огромну
"суите". Био је ту власник клуба, неколико људи из управе и велики
број адвоката.
"Ћао, уговор је спреман."
"Добар дан и вама, драго ми је да смо се упознали..."
"Наш дрес ће ти одлично стајати."
"Ја сам Андреа Пирло, драго ми је..."
"Не мораш одмах да одлучиш, имаш неколико минута да размислиш"
...........
"Андреа, колико деце имаш?"
"Двоје"
"Имамо одличну школу на Енглеском језику у Qатару"
"Мени је ипак драже чути их када причају италијански"
"Онда ћемо направити нову школу и довести само 'талијане за професоре.
Љубитељ си вожње?
"Да"
"Било би нам драго ако би прихватио неколико Феррариа на поклон"
"Неколико?"
"А ако ти недостаје Италија имаћеш увек на располагању приватни авион."
"Али..."
"Уговор је спреман. Ради се о четворогодишњем уговору."
"Хвала али..."
"40 милиона долара."
У том тренутку Тулли-еве очи су зас'јале...
"Знаш, 40 милиона за четири године, не по сезони. Не можемо
претеривати, криза је."
"Ехх...разумем"
"Али ако ти 10 милиона годишње није довољно можемо причати."

Чак да сам затражио и наводњавање пустиње вероватно би пристали.
Али пре него што сам почео да се двоумим одлучио сам да прекинем све
то.
"Хвала у сваком случају, али не могу. Мислим да још увек могу доста да
дам у Италији. У случају да променим мишљење јавићу се кроз коју
годину."
"11 милиона?"
"Туллио идемо."
"12 милиона"
"Туллио..."
"13..."
Буквално сам узео за руку свог агента, јос увек збуњеног, и побегли
смо заједно".

Велики Андреа зна шта ради и чаробњак не троши магију где није потребно.